Земљотрес у Турској: Луксузно насеље у Газијантепу које се претворило у прах - ко је и зашто игнорисао упозорења

Породица седи на улици поред ватре у оштрој зимској ноћи у Газијантепу, чекајући чудо.

Али чуда нема.

Овде су већ девет дана и ноћи, али њихови најмилији нису пронађени.

Ова лична туга се одиграва у рушевинама једне од најпрестижнијих улица које се у том граду могу купити новцем.

„Ово је једно од најлуксузнијих стамбених зона у Газијантепу", каже музичар Јунус Емре, чији се рођак и његова четворочлана породица воде као нестали.

„Овде живе најбогатији, станови се продају за милионе", додаје.

Али цена станова у овом граду није значила ништа када је земљотрес погодио југоисток Турске и север Сирије 6. фебруара и у којем је страдало око 45.000 људи.

„Љут сам. Желим да неко одговара, али не знам ко", каже 28-годишњак.

Он сматра да има много одговорних за не само националну трагедија, већ, са урушавањем толиких зграда, државни скандал.

„Све почиње од извођача радова", објашњава он.

„Они користе неквалитетни грађевински материјал. Следи орган за издавање употребне. На рукама им је крв људи који су овде умрли.

„Није у реду да будемо жртвени јарац за извођача радова.

„Они који су одобрили ову зграду су одговорни заједно са владом и државом. Није требало да потписују овај пројекат уопште", каже он.

Апартмански комплекс Ајше Мехмет Полат је стар 24 године.

Четири од његових шест блокова су се срушили.

Много пре смртоносног земљотреса, становници су изразили забринутост у вези са безбедношћу објеката.

Дошли смо на ову локацију јер смо чули да је ухапшен човек за кога се каже да је извођач радова.

Касније ће нам преко свог адвоката рећи да није урадио ништа лоше и да не сноси никакву одговорност.

Три дана смо гледали и анализирали шта се овде догодило 6. фебруара.

Док се следећег јутра враћамо у комплекс, хитне службе откривају нам шокантан податак - познато је да је 136 људи овде умрло док су спавали.

На суседној бензинској пумпи питамо да ли имају снимак безбедносних камера када је земљотрес погодио.

Добијамо снимке са четири одвојене камере на којима се види ужас.

Прво, треперење светала, затим неколико секунди касније, виде се људи који беже да спасу животе пре него што, коначно, густи облак дима и прашине обавија све што му се нађе на путу.

Суседне стамбене зграде су се срушиле за неколико секунди.

Док напуштамо бензинску пумпу, опажамо гомилу нечијих приватних ствари на улазу срушене зграде.

То је дубоко узнемирујући музеј живота који су изненада угашени - свеске за домаће задатке, лутке, посуде за кување и породичне фотографије.

По гомили тражи и неутешно јеца 65-годишња Емел Филик.

„Све је нестало", каже нам она.

Она објашњава да је њен рођак спавао у једном од четири уништена блока и да нико није преузео одговорност за одржавање безбедности зграде.

„Када почнете да живите у стану, то је то, ништа се даље не дешава. Нема инспекције. Не функционишу ни осигурање од земљотреса и осигурање имовине.

„Општина не спроводи провере. Не постоји надзор", каже она.

Било је забринутости око ових станова, каже она, додајући да је шефица удружења станара - жена позната као Селма - тражила од комшија да дођу на састанак како би им изнела проблеме.

„Пре шест месеци Селма нам је причала о проблемима зграде.

„Рекла је: 'Драги станари, наше зграде би могле да се сруше од најмањег земљотреса. Хајде да ојачамо стубове. Ако немате новца, општина би могла да нам помогне за јефтиније решење.'

„Одржала је неколико састанака, али ништа се није догодило."

Проналазимо телефонски број Селме и она потврђује да је одржавала састанке како би изразила страхове.

Али да ли становници заиста морају да плате да би били безбедни у сопственим домовима?

Ово је било питање грађевинске структуре, а не фарбања фасаде.

Шеф организације која представља архитекте у Турској, Ејуп Мухчу, каже нам да је крајња одговорност за обезбеђивање зграда на турској влади.

„Приоритет централне владе није био да градове учини безбедним, већ да спроведе неке пројекте који су искључиво планирани за максимизирање профита.

„Из тог разлога, 65 одсто тренутног фонда зграда у Турској је ризично. И никакве мере нису спроведене у вези са овим ризичним структурама".

Погледајте видео:

Пошто су нам два станара рекла да је било потенцијалних проблема у блоковима - почињемо да покушавамо да сазнамо да ли су одговорни за зграду знали за то и да ли су нешто урадили.

Када смо прошле ноћи први пут обишли насеље, један дечак нам је накратко пришао и рекао да је његов тата голим рукама извукао седам људи из рушевина.

Звучало је невероватно, с обзиром на размере разарања које смо могли да видимо, али нисмо одбацили ову дечакову тврдњу.

И сасвим сигурно, када чујемо како други говоре о храбрости човека по имену Бахатин Ашан, одлучујемо да га пронађемо.

„Видео сам зграду како се љуља и руши. Дошао сам овамо трчећи, био је мрак, падала је киша, био је снег и први сам реаговао", каже нам.

Бахатин Ашан је радио као чувар у стамбеном комплексу.

Показује нам мучни видео који је снимио у задимљеним рушевинама, у којем позива оне који су заробљени.

Неки људи одговарају.

„Сам сам спасио седморо људи. Било је то као апокалипса. Чак и сада док вам ово причам, још се тресем", каже он.

Али шта је са овим наводним забринутостима за безбедност зграда, питам?

Да ли је видео то?

„На паркингу сам се сопственим очима уверио у недостатке. Када бих додирнуо бетонске стубове, у рукама би ми остала прашина, као да уопште није бетон, а гвожђе на стубовима је било зарђало".

Када сам га упитао да ли је то некада некоме пријавио, одговорио је да је то било очигледно и надлежнима, као и становницима.

„Рекао сам пријатељу да ако ми дају стан овде нећу га узети јер стубови нису солидни и чврсти и да ће се зграда у земљотресу срушити."

Али човек оптужен да је извођач радова, Мехмет Акај, каже да је зграда била у складу са прописима у време када је изграђена.

Каже и да су после изградње изведени накнадни канализациони и водоводни радови - и да су тим, или неким другим радовима, можда оштећени носећи стубови.

Колико је других радника обезбеђења и чувара широм Турске изразило сличне забринутости у земљи која је позиционирана на раскрсници померања тектонских плоча?

Слика овог насеља у Газијантепу ни је ни завера ни заташкавање, већ или равнодушност или немар.

Сви су знали да постоји проблем, али нико ништа није предузео.

За опозиционог посланика Гаро Пејлана, из странке ХДП, кога срећемо док посећује ову локацију, то је очигледан криминални немар у огромним размерама у турском грађевинарству и надзору.

„Ово је злочин. Ово је грех.

Пејлан оптужује владу турског председника Реџепа Тајипа Ердогана да није успела да осигура безбедност нових зграда, као ни да ојача старије.

„Научници су упозоравали да оваква катастрофа долази, али влада скоро ништа није урадила.

„Упозорили смо градове да припреме спасилачке екипе, али они ништа нису урадили и сада ми живимо ову катастрофу.

„Кажу да је то судбина. Не, није. У цивилизованим земљама се овакве катастрофе дешавају, али мање људи гине. Али овде имамо десетине хиљада људи под рушевинама", каже он.

Мехмет Акај, човек за кога власти кажу да је био извођач радова за комплекс Ајше Мехмет Полат, ухапшен је у суботу, 11. фебруара - пет дана после земљотреса.

Заустављен је на аеродрому у Истанбулу у покушају да напусти земљу.

Државни тужиоци кажу да је он био извођач радова, али одговарајући на питања која су му постављена преко адвоката, Акај тврди да је он био координатор изградње, али не и извођач.

Он одбацује и оптужбе да су коришћени јефтини грађевински материјали.

У Газијантепу тражимо одговор од локалне власти, општине Шехиткамил.

Портпарол Ахмет Ајдин Серт каже да нису примљене притужбе на зграде, те да стога нису вршене инспекције.

„Прошли смо кроз евиденцију и нисмо нашли никакве неправилности", каже.

Председник Ердоган је признао да је хитна реакција на катастрофу била спора у неким местима, али је позвао нацију да не слуша оне који оптужују јер желе, како тврди, да политизују трагедију.

Његова влада пориче немар и тврди да је више од 98 одсто зграда које су се срушиле биле старије - попут комплекса Ајше Мехмет Полат - и изграђене пре него што је његова странка дошла на власт.

Много је оних који би рекли да свака држава има моралну - ако не и законску - дужност да заштити сопствене грађане, без обзира на старост њихове некретнине.

А када Турци на лето изађу на изборе, сами ће одлучити ко може да им обезбеди да њихове породице буду сигурне у њиховим домовима.

Додатно извештавање: Наоми ШербелБол, Доџу Ероглу, Дилај Јалчин и Џејк Хортон

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]