Русија и Украјина: Мало по мало, Руси побеђују у Бахмуту

„Држите се зида. Крећите се брзо. У једној колони. Само по неколико вас."

Одсечна упутства потичу од пратње из украјинске војске која нас води до војних положаја у ратом разореном Бахмуту, граду некада познатом по пенушавим винима.

Украјински председник Владимир Зеленски назвао је овај источни град „нашом тврђавом".

Руске снаге покушавају да га заузму претходних шест месеци.

Сада су појачали нападе - Украјина претпоставља - да би га срушили пред годишњицу почетка инвазије.

Следимо наређења, трчећи низ замрзнуте улице пуне рушевина са ведрим плавим небом изнад нас - идеалним за руске дронове.

Непосредно пошто претрчимо пут, две руске гранате ударају иза нас са друге стране.

Окрећемо се и видимо како куља црни дим и настављамо да трчимо.

Јесу ли гранате биле насумичне или су гађале баш нас?

Не можемо бити сигурни, али све што се креће у Бахмуту је мета - било да се ради о цивилу или војнику.

Гранатирање не престаје сатима, и долазеће и одлазеће.

Руски борбени авиони грме изнад наших глава.

Најближе руске трупе удаљене су свега два километра.

На неким местима воде се уличне борбе, али украјинске трупе још увек држе град - упркос температури испод нуле и муницији која понестаје.

„Имамо несташицу све врсте муниције, нарочито минобацачких граната", каже капетан Михаило из 93. механизоване бригаде, чије је шифровано име „Полиглот".

„Требају нам и енкриптовани уређаји за комуникацију од наших западних савезника и оклопни транспортери да бисмо могли да премештамо трупе. Али се сналазимо.

„Једна од главних лекција овог рата је како се борити са ограниченим ресурсима."

Стичемо увид у проблеме са муницијом док украјинске трупе гађају руске положаје са минобацачким ракетама калибра 60 милиметара.

Прва граната излеће из цеви уз гласну експлозију.

Друга граната уопште не излази.

Чује се шиштање дима и повик: „Није опалила!", након чега читава минобацачка јединица залеже у заклон.

Трупе нам кажу да је муниција из старих залиха, послата из иностранства.

Битка за Бахмут је рат у оквиру рата.

Неке од најжешћих битака током ове инвазије воде се управо овде.

А сада снаге Крељма напредују, метар по метар, тело по тело.

У овдашње борве се шаљу таласи за таласима плаћеника из озлоглашене групе Вагнер.

Постоје извештаји о читавим пољанама прекривеним руским лешевима.

Москва је сада успоставила потпуно контролу над оба главна пута која воде у град, што слободном оставља само једну стражњу руту - танку линију снабдевања.

„Покушавају да заузму град од јула", каже Ирина, портпаролка 93. бригаде.

„Мало по мало, они сада побеђују. Имају више ресурса, тако да ако играју на дуже стазе, победиће. Не могу да кажем колико ће им требати за то.

„Можда ће им понестати ресурса. Стварно се надам да ће бити тако."

Премештамо се са пажљиво сакривених положаја за отварање ватре у бункере коју хуче од рада агрегата и греју се пећима.

Али трупе воде рачуна да сакрију било какав дим који би одао њихов положај - део домаћинске рутине рата.

Међу онима које тамо срећемо влада смирена одлучност да се не прекида борба.

„Покушавају да нас опколе да би нас приморали да напустимо град, али им не иде", каже Ихор, командант у камуфлажној униформи, прекаљени борац.

„Град је под контролом. Tранспорт се креће, упркос сталним артиљеријским нападима. Наравно, имамо губитке на нашој стани, али се држимо. Имамо само једну опцију - да наставимо даље до победе."

Постоји још једна опција - повући се из Бахмута пре него што буде прекасно.

Али међу бранитељима на терену чини се да нема много жеље за тим.

„Ако будемо добили такво наређење од штаба, у реду, наређење је наређење", каже капетан Михаило.

„Али у чему је сврха пружања отпора свих ових месеци ако будете морали да се повучете из града? Не, ми не желимо то да радимо."

Он се присећа свих оних који су дали живот за Бахмут - „много храбрих, добрих људи који воле ову земљу."

А ако се бранитељи Бахмута ипак повуку, то ће утрти пут Русима за даље напредовање према већим градовима у источној Украјини као што су Краматорск и Словјанск.

Москва је појачала нападе и у другим областима фронта у региону Добнбаса на истоку и на југу.

Украјински званичници тврде да је нова руска офанзива већ отпочела.

Кремљ има зацртан рок, пошто одбројава до годишњице инвазија 24. фебруара.

„Они су луди за датумима и такозваним 'победничким данима'", каже капетан Михаило.

Али борба изнуривањем за Бахмут могла би да измори Русе, према речима Виктора, високог, витког украјинског команданта који на полици у свом бункеру држи заплењене руске магазине.

„Они се не бране сада", каже он, „само нападају. Настављају да нам узимају неке метре, али ми се старамо да нам одузму што је могуће мање наше земље. Држимо непријатеља овде на одстојању и исцрпљујемо га."

Можда.

У Бахмуту још увек има неког живота, ако знате где да га тражите.

Осетите топлотни удар чим уђете на врата „невидљивог склоништа", поред кутија са донираном храном.

То је боксерски клуб претворен у центар за живот, на ком мештани могу да напуне батерије телефона и властите, уз топли оброк и добро друштво.

Био је претрпан кад смо га ми посетили - старије жене биле су окупљене око пећи, а двојица малих дечака седела су у боксерском рингу, залепљени за ТВ екран и играјући ратне игре.

Око 5.000 цивила и даље живи у Бахмуту без текуће воде и струје - многи од њих су старији и сиромашни.

„Неки од њих су про-руски оријентисани. Чекају Русе", суморно мрмља украјински колега.

Сви овде воде неке властите битке, каже Татјана, двадесеттрогодишња психолошкиња која је у скровишту где чува млађег брата и сестру.

Она је још увек у Бахмуту зато што њена осамдесетшестогодишња бака не може да се креће и зависи од ње.

„Већина људи се носи са тим молећи се богу", каже она.

„Вера помаже. Неки заборављају да су људи. Неки су агресивни. Понашају се горе од животиња."

Напољу и даље бесне борбе за овај разорени град - док одлазимо, ритам удара тутњава граната.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]