Мајнмар: Светске фирме помажу војсци југоисточне азијске земље да прави оружје, тврди се у извештају

Војска Мјанмара производи огроман дијапазон оружја за употребу против властитог народа захваљујући сировинама добијеним од компанија из најмање 13 земаља, тврде бивши званичници Уједињених нација.

Међу наведенима су САД, Француска, Индија и Јапан, упркос санкцијама Запада чији је циљ да изолују Мјанмар.

У извештају се каже да се оружје произведено код куће користи за зверства над онима који пружају отпор војсци.

Мјанмар је захваћен непрекинутим таласом насиља после војног пуча у фебруару 2021.

Противници државног удара, у ком је срушена изабрана влада, придружили су се етничким групама побуњеника у отпору војној владавини.

Специјални саветодавни одбор за Мјанмар истиче да неколико земаља чланица УН-а наставља да продаје оружје војсци.

„Једнако важан фактор, међутим, јесте чињеница да оружане снаге Мјанмара могу да произведу, у оквиру властите земље, читав дијапазон оружја које се користи против цивила", каже се у извештају.

Именоване компаније снабдевају војску Мјанмара сировинама, знањем и машинама, додаје се у извештају, а произведено оружје потом се не користи за одбрану државних граница.

„Мјанмар никад није напала нека страна земља", објашњава Јангхи Ли, бивши специјални известилац за људска права УН-а и један од аутора извештаја.

„А Мјанмар не извози оружје. Од 1950. године, он производи оружје које користи против властитог народа."

Војска је званично убила више од 2.600 људи од избијања најновијег пуча.

Међутим, сматра се да је права бројка десет пута већа.

„Кад је почело… изгледало је као да ће војска успети да надвлада опозиционе покрете у повоју, али последњих месеци и недеља плима се преокренула", објашњава Сое Вин Тан, шеф ББЦ-ја на бурманском.

„Опозицији недостаје подршка из ваздуха коју мјанмарска хунта има на располагању."

Терет санкција и међународне изолације наметнутих после пуча није зауставио владаре Мјанмара у производњи мноштва разноразног оружја, попут снајперских пушки, противавионских топова, бацаче ракета, граната, бомби и мина.

Поред Јангхи Лија, извештај су написали још и Крис Сидоти и Марзуки Дарусман, обојица из УН-ове Независне међународне мисије за сакупљање чињенице о Мјанмару.

Њихов рад се позива на процуреле војне документе заједно са разговорима са бившим војницима и сателитским снимцима фабрика.

Фотографије су такође биле од непроцењиве важности: слике начињене 2017. показују да се оружје из домаће радиности користило још пре пуча.

На фотографијама се виде војници како носе пушке направљене у Мјанмару током масакра у Ин Дину, када су мјанмарске трупе убиле 10 ненаоружаних припадника народа Рохингја.

„У скорије време смо имали масакре почињене у региону Сагаинг" објашњава Крис Сидоти, „нарочито бомбардовање и гранатирање школе који су за последицу имали велики број убијене деце и других жртава."

„Том приликом пронађено оружје или чауре артиљеријских граната лако су могли да се повежу са тим производним погонима."

Сматра се да је део опреме коришћене за прављење оружја потекао из Аустрије.

Изузетно прецизне машине које прави аустријски снабдевач ГФМ Стејр користе се на неколико локација, тврди Специјални саветодавни одбор, и то за производњу топовских цеви.

Кад је машинама потребно одржавање, оне се шаљу на Тајван, где их техничари ГФМ Стејра поправљају пре него што буду враћене у Мјанмар.

У извештају се каже да није јасно да ли су техничари аустријске компаније свесни да раде на опреми која ће се користити унутар Мјанмара.

ГФМ Стејр није одговорио на захтев ББЦ-ја за коментар о налазима извештаја.

Аутори извештаја признају да су открили само делић мреже за производњу оружја, али сматрају да у њој учествује велики број земаља:

Војска Мјанмара се деценијама налазила на мети широког дијапазона међународних санкција, али оне нису зауставиле производњу оружја у земљи.

Број фабрика расте - од око шест из 1988. до чак 25 колико их има данас.

„Међународне санкције су имале врло половичан учинак", каже Крис Сидоти.

„Санкције није увео Савет безбедности Уједињених нација, већ само појединачне државе или групе држава."

„Било је, дакле, релативно лако многим компанијама да избегну санкције радећи преко других компанија у земљама које нису увеле санкције или радећи са локалним посредницима у Мјанмару."

За сада изгледа као да Мјанмар не извози оружје у друге земље.

Међутим, земља је изложила читав дијапазон оружја на Тајландском сајму оружја 2019. године.

Меци, бомбе и минобацачи били су уредно послагани у изложбеном простору сајма.

„Живот у Мјанмару за обичне људе је изузетно тежак", каже доктор Ронан Ли, предавач са Универзитета Лоуборо из Лондона.

„Мјанманр не функционише као одржива земља и мислим да је близу унутрашњег колапса."

„Међународна заједница којој је стало до народа Мјанмара сада има прилику да поручи војсци да не може да настави са производњом оружја које ће користити против цивила."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]