Немачка и енергетска криза: Сукоб полиције и еколошких активиста који блокирају копање угља после проширења рудника

Еколошки активисти, који већ дуже време покушавају да блокирају копање рудника у напуштеном селу на западу Немачке, сукобили су се са полицијом у среду ујутру.

У опреми за разбијање демонстрације, полиција је почела да их одвлачи и вуче по блатњавом тлу, док су поједини демонстранти са шаловима преко лица, како их не би идентификовали, одговарали бацањем каменица и пиротехнике.

Велики број демонстраната је остао, формирајући живи зид, док су се поједини попели на дрвеће.

Власти су активисте претходно упозориле да ће их присилно отерати ако не оду до уторка.

Луцерат, место у западној Немачкој је на ивици амбиса - буквално ће га прогутати огромни рудник угља.

Село је у власништву енергетске компаније РВЕ, а последњи становник се иселио пре више од годину дана.

Дошло је до сукоба када је полиција упала у село рано у среду како би истерала демонстранте.

РВЕ управља рудником и планира да продужи радове.

Огроман механички копач стоји неколико метара од дрвореда на ободу села.

Иако су сви становници отишли, неколико стотина еколошких активиста одлучно је да спречи РВЕ да дође до лигнита који се налази испод Луцерата.

Неки су овде више од годину дана, шћућурени у напуштеним зградама од цигала.

Када смо пре неколико дана посетили камп, активисти су ојачавали барикаде.

Неки су увежбавали пењање по ужету.

Низ кућица на дрвећу повезан је конопцем тако да се активисти могу кретати изнад глава полиције.

„Тај угаљ мора да остане у земљи", каже једна од демонстранткиња за ББЦ.

Дина Хамид одбацује тврдњу надлежних да је Немачкој потребан тај лигнит ако жели да подмири енергетске потребе, сада када више не може да се ослања на снабдевање енергентима из Русије.

Међу 200 демонстраната који већ дуже време покушавају да спрече копање угља после проширења рудника је и Бенте Опиц.

„Због тога смо се попели ​​на дрвеће", објаснила је Бенте Опиц 9. јануара.

„Полицији је много теже да нас отера.

„Имамо ужад између кућица на дрвету да можемо да се крећемо од једне до друге", додаје.

Рудник - суморни, пусти кањон који је направио човек простире се на 35 квадратних километара и даје 25 милиона тона угља сваке године.

Енергетска компанија РВЕ, која управља рудником, сада је власник села.

Становници су се иселили, куће су напуштене.

Остали су само демонстранти који проводе време у старим зградама од цигала и гледају како се рудник шири према њима.

Битка за Луцерат траје већ дуже време.

Али рат Русије и Украјине дао је још већи значај овом случају, претварајући га у национални симбол борбе у немачкој политици и друштву - како земља која се толико ослањала на руски гас сада балансира потребу за енергијом са циљевима у вези са климатским променама?

Немачка влада, тространачка коалиција у којој је и немачка Зелена странка, већ је морала, како би Немци рекли, да „прогута неке жабе".

Министри који су дошли на власт обећали су да ће коришћење угља бити заустављено, али ипак је већи број старих електрана враћено у мрежу док се не нађе други извор за производњу струје.

Луцерат ће вероватно бити последње немачко село изгубљено у руднику угља.

Влада се обавезала да ће планирано укидање угља у Северној Рајни-Вестфалији, држави у којој се налази Гарцвајлер, пренети до 2030. године (циљ је 2038.).

А РВЕ и регионална влада су се сложили да ограниче проширење рудника - планови за рушење и ископавање још пет села су укинути.

Али из РВЕ наводе да улажу много технологије у енергетску транзицију како у региону тако и широм света.

Тврде и да је, у тренутним околностима, Немачкој потребан лигнит под Луцератом.

Активисти су одлучни да их спрече у намери да се копање настави.

„Ако копају угаљ, бацају Париски споразум у канту за смеће", каже демонстранткиња Дина Хамид.

Из РВЕ кажу да то није тачно.

„Људи сада умиру због климатске кризе.

„Ако желимо да спасемо животе, ако не желимо да се ово дешава, морамо да сачувамо сваки део угља, сваки део фосилног горива у земљи", додаје Хамид.

Дина истиче да ће њен протест бити миран, иако признаје да у кампу постоје различити ставови о томе колико далеко треба да иде њихово пружање отпора.

Док разговарамо, све више присталица пристиже.

На леђима носе ранчеве, придружују се активистима, од којих неки на том месту живе више од годину дана.

Полицајци, поједини у опреми за разбијање демонстрација, стоје близу, опрезни, док се неки демонстранти окупљају и формирају ред само неколико метара од огромног копача који се спушта на село.

Погледајте видео о животу у селу у Србији у којем пуцају куће

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]