Рат у Украјини: Пет кључних питања која анализирају шта би могло да се деси 2023.

Хоће ли 2023. бити година ескалације, разрешења или бруталне пат-позиције у рату који ће обележити прву годишњицу у фебруару?

ББЦ-јев уредник за Русију Стив Розенберг и међународни уредник Џереми Боуен поделили су њихове анализе.

После више месеци исцрпљујућих борби и катастрофалних губитака са обе стране, има ли знакова да се руски председник Владимир Путин уморио од борбе?

Стив Розенберг: Нема умора, не - нема знакова за то.

На основу новогодишњег обраћања руског председника, имамо прилично јасну представу о томе који су ставови Владимира Путина у овом тренутку, о чему размишља и где жели да одведе Русију 2023. године.

Ако оставимо мало по страни шта је тачно говорио, мислим да су визуелни елементи рекли све, заправо, зато што док је држао говор, иза њега су стајали прилично смркнути мушкарци и жене у униформи.

Била је то сасвим упечатљива слика која је поручила нацији: 'Ово је сада ваша земља. Ово је Русија 2023. године - то је земља у рату.'

Иако он то и даље не зове ратом, то је земља у којој је све подређено војној победи над Украјином, над НАТО-ом, над Западом, и где се од свих очекује да подрже те циљеве и да буду спремни да поднесу највећу жртву - нема приче, нема расправе о томе, окупите се сви под једном заставом, окупите се око мене, вашег вође.

То су биле само визуелне поруке а кад слушате шта је заправо говорио - ту није било никаквих маслинових гранчица, није било наговештаја компромиса, није било говора 'ајде да се извучемо из читаве ове збрке'.

То је председник одлучан да извојује победу, или зато што истински верује да је та победа могућа, или зато што зна да се заглибио толико дубоко да за њега више нема повратка и да је његова једина опција да настави да гура даље у нади да ће се нешто променити у његов у корист.

Шта је са Украјинцима? Хоће ли они наставити да гурају даље?

Џереми Боуен: „Украјински председник Владимир Зеленски говори о враћању њихове изгубљене територије - а под тим он мисли на Крим, велику покрајину коју су изгубили 2014. године.

Е сад, Зеленски се показао као заиста изванредан ратни вођа, али питање шта они могу да постигну у војном смислу зависи од подршке НАТО и нарочито од онога што добију од САД - софистицирано оружје које су имали као што су ракетни систем Химарс начинио је велику штету.

Али председник Бајден у Вашингтону пажљиво је балансирао на путу који се практично своди на то да Украјини не сме да се дозволи да изгуби и мора да се подржи да би наставила да побеђује, али не смете ни да сатерате Русију у такав ћошак да се остваре њене нуклеарне претње.

Е сад, Украјинци су свесни, да би повратили своју земљу, потребна им је много већа ударна моћ.

Кад сам био у Украјини последњи пут у време кад су се Руси повлачили из јужног града Херсона, сви команданти у тој области са којима сам разговарао рекли су да им је, по њиховом мишљењу, да би добили рат онако како они желе, потребно много више ударне моћи у погледу модерних тенкова, у погледу авиона, а те ствари не добијају."

Хоће ли подршка Украјини из иностранства ослабити?

Розенберг: Мислим да је то део Путинове рачунице, јер колико год да је све ишло лоше по њега од 24. фебруара прошле године, он и даље верује да има јаке адуте у рукама и мислим да верује да ће се Запад уморити од овог рата и смањити подршку Украјини.

Овде колају разне гласине и спекулације да би могло да дође до новог таласа мобилизације у Русији, говори се о могућој пролећној офанзиви руске војске.

Власт је и даље оптимистична и говори о победи.

Боуен: У новембру је ни мање ни више него начелник Здружених генералштабова Америчке војске генерал Марк Мили рекао да би поновно освајање Крима било тешко и мислим да је можда желео да поручи да оно није чак ни пожељно. У међувремену је врло брзо повукао те коментаре, али остаје чињеница да их је изговорио.

Шта је са подршком у самој Русији?

Розенберг: У овом тренутку постоји велики раскорак између порука из Кремља и реалности на терену.

С једне стране, имате Путина који жели да уједини народ у свом новогодишњем обраћању, најављујући даљи напредак ка победи, а свега неколико минута касније - буквално - имате Украјину која врши разорни ракетни напад на касарну у Макејевки.

Говорим о раскораку, али оно чему заправо сведочимо је паралелна стварност о којој говоримо већ скоро годину дана.

Ако желите да знате каква је Русија 2023. године, укрстите Џорџа Орвела са Луисом Керолом и можда ћете стећи неку јаснију слику.

То је веома чудна мешавина 1984 и Алисе са друге стране огледала, где је све окренуто наглавачке и уздуж и попреко: рат је мир, а незнање је снага.

Кремљ је створио неку врсту алтернативне стварности коју промовише и гура од јутра до мрака на државним медијима, у којој се Русија представља као жртва. а Украјина и Запад су агресори који су започели рат.

Да ли је било која страна спремна да почне да тражи договор?

Боуен: Да ли у овом тренутку постоји било какво плодно тле за преговоре? Не, не верујем, зато што Путин или верује да може да победи или верује да у сваком случају мора да настави даље.

А Украјинци верују да могу да победе и пошто су пролили толико много крви и претрпели толико много штете, неће пристати да буду приморани на уступке које не желе.

Тон Зеленског се променио од почетка рата. У марту, у оних првих неколико недеља кад је престоница изгледала истински угрожена од Руса, говорио је ствари као што су: 'Животи су важни, можда важнији од ове територије'.

Они сада говоре да желе да поврате сваки педаљ земље и ако желе да преговарају, онда Руси морају да напусте њихову територију.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]