Ропство и Африка: Жена која се борила против робовласника на суду и победила

Текст је првобитно објављен 2022.

Хадизату Мани Кароу је продата племенском поглавару са само 12 година, да би постала вахаја или „пета супруга".

„Био је то ужасан живот. Нисам имала никаква права; на одмор, на храну, чак ни на властити живот", каже она за ББЦ 100 жена из њеног дома у јужном Нигеру.

Вахаја је доминантни облик ропства у њеном региону, где богати мушкарци купују младе жене за секс и кућне послове некад и за око 200 долара, а чине их петом супругом да би заобишли Исламски закон, који одобрава највише четири супруге.

Мани је продата 1996. и провела је 11 година као робиња.

Али њена патња се није завршила само на томе.

Пошто је ослобођена 2005. године и удала се за мушкарца по властитом избору, њен бивши робовласник ју је тужио за бигамију и Мани је осуђена и затворена док је још била трудна.

На крају, више од деценије касније, пресуда јој је била преиначена.

Њен случај је представљао прекретницу у Нигеру, где је ропство истрајавало упркос сталним напорима да се оно забрани.

Сада Мани живи слободним животом у Зонго Кагагију, граду у јужном региону Нигера Тахоу, и бори се да и друге жене разумеју властита права и ослободе са ропства.

Она је једна од жена које се појављују на листи ББЦ 100 жена за 2022, која сваке године именује 100 инспиративних и утицајних жена из свих крајева света.

Ове године листа одаје почаст напретку који је остварен од њеног настанка пре 10 година.

Случај Мани био је кључан за измену закона у њеној земљи.

Али ипак, упркос судској одлуци и кампањама које је водила Мани, у Нигеру данас има више од 130.000 људи који живе у ропству, према подацима из индекса Глобалног ропства.

Супруга вишка

„Пете супруге" су заточене од богатих мушкараца у региону, а поклањају се и у оквиру сродне праксе познате као садака.

И вахаја и садака се сматрају обликом секс трафикинга.

Ове пете супруге су у суштини конкубине које у заточеништву држи њихов робовласник, уз четири супруге, којима се оженио у складу са исламским законом, и њихова деца.

Оне су изложене менталном, физичком и сексуалном злостављању, често им се ускраћује храна и друге основне потрепштине, и присиљене су да раде кућанске послове, старају се о стоци и негују усеве.

Тако је изгледао живот Хадизату Мани-Каоу након што је купљена у Нигеру и пребачена преко границе у Нигерију.

Она каже да је утицајни племенски поглавар купио њу и седам других жена и девојака одједном „по багателној цени".

Трансакција је извршена без њеног пристанка или њених родитеља.

Због врзиног кола насиља, бежала је више него једном назад у Нигер, али сваки пут би била ухваћена и враћена у Нигерију и још суровије кажњена.

„Говорио би ми да може да ради са мном шта хоће зато што ме је купио баш као што је купио козе", каже она.

Била је силована и приморана да роди децу њеном господару.

Нигер је једна од земаља повезана са трансатлантском трговином робљем, у који Западни Европљани силом пребацују поробљени афрички народ, углавном у Америке.

Пракса вахаја порекло вуче од још старих времена и дубоко је укорењена у друштву.

Француски колонизатори су је забранили почетком 20. века, али су је често само игнорисали уместо да кривично гоне починитеље.

Према новом уставу Нигера, 1960. године је робовласништво још једном забрањено на папиру, али је дозвољено да се настави у пракси.

Земља је на крају предузела крупан корак 2003. године, званични дефинисавши вахају и увевши је у кривично законик.

После ове одлуке, Мани је добила написмено гаранцију да је слободна и 2005. године је отишла са двоје деце и још две вахаје, да би поново живела као слободна.

Али кад се удала за данашњег мужа, годину дана касније, њен бивши робовласник ју је тужио на суду за бигамију, тврдећи да је она још удата за њега.

Погледајте видео: „Осећам да су ми колонизовали тело" - гренландски скандал око тајне контроле рађања

„Троугао срамоте"

Мани је проглашена кривом за бигамију и осуђена је на шест месеци затвора - што је пресуда која ће бити преиначена тек 2019. године.

Међутим, она је такође тужила владу Нигера на Суду правде Економске заједнице Западноафричких држава (Ековас), што је довело до правног преседана.

Судије су пресудиле да је Нигер прекршио властите законе против ропства не осудивши човека који ју је поробио и зато што није испунио правну обавезу да је заштити.

Влада Нигера исплатила јој је 2009. године 20.000 долара одштете.

Мани је у борби за правду имала помоћ нигерске организације која се бори против ропства Тимидрија и британске невладине Међународне организације за борбу против ропства.

Председник удружења Тимидрија Али Боузо каже да је ропство и даље у процвату у регијама Кони, Мадауа-Боузу и Илела, област названа „троуглом срамоте".

„Постоје читава села у 'троуглу срамоте', где је више од половине становништва сачињено од вахаја", каже он.

Поједине оптужнице су подигнуте у Нигеру, према законима о забрани ропства.

Између 2003. и почетка 2022. године, било је 114 тужби за ропство, каже Боузу, од којих је за 54 подигнута оптужница, које су довеле до шест пресуда (четири су биле одбачене).

Али ова правна битка је далеко од добијене.

Они који буду проглашени кривим за прекршаје у вези са ропством требало би да добију затворске казне између 10 и 30 година, али скорашње пресуде су биле много блаже - испод 10 година.

Експерти позивају на шире мере у борби против овог проблема.

Боузова организација препоручује да се традиционалним поглавицама, које често стоје иза ове праксе, одузму њихове моћи.

Она позива на напоре да се оспори широко распрострањена заблуда да је вахаја у складу са исламским законом.

За то време, ропство остаје светски проблем.

Професор Данвуд Чирва, декан правног факултета на Универзитету у Кејптауну и председник Труста Уједињених нација за борбу против савремених облика ропства, каже да је последњих година ропство у порасту и да је погоршано пандемијом ковида-19 и ратом у Украјини.

Он се позива на извештај Међународне организације рада, Међународне организације за миграцију и Ходај слободно из 2022. године, који показује да у свету у ропству живи 50 милиона, док су од седам милиона у Африци.

„Рат против ропства је отежан зато што афричке земље немају законе против њега у свим његовим облицима на њиховим индивидуалним територијама, упркос томе што испуњавају међународне обавезе", каже професор Чирва.

Данас је Хадизату Мани срећно удата мајка седморо деце узраста од једне до 21 године.

Помогла је многим женама, међу којима и својој сестри, да се ослободе ропства и да живе слободне и продуктивне животе.

„Посебно учим ове жене њиховим слободама које су заштићене законом", каже она.

„Не жалим ни за једном једином ствари која ми се догодила... Моја патња није била узалудна, указала је читавом свету на проблема вахаја."

ББЦ 100 жена сваке године бира 100 инспиративних и утицајних жена из читавог света. Пратите ББЦ 100 жена на Instagramу, Фејсбуку и Твитеру. Придружите се разговору уз помоћ хештега #ББЦ100Wомен.

Погледајте видео: „Традиционални плес је снага северноафричких жена“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]