Русија и Украјина: Зашто Путин после 10 година неће одржати велику конференцију за новинаре

Председник Русије Владимир Путин ове године неће одржати велику конференцију за штампу.

Откако је трећи пут изабран за председника, 10 година заредом практиковао је овакву форму обраћања новинарима.

Према речима Дмитрија Пескова, секретара за штампу председника, ове године неће бити велике конференције Владимира Путина, али Кремљ верује да ће шеф државе разговарати са новинарима „током путовања ван земље".

Поједини извори спекулишу да је разлог отказивања конференције за новинаре невољност Путина да одговара на непријатна питања о поразима и губицима у Украјини, утицају западних санкција на привреду земље, али и страха од могућег напада Кијева баш уочи његовог сусрета са медијима.

Први пут је такозвана велика конференција за штампу Владимира Путина одржана далеке 2001. године, а после његовог повратка у Кремљ 2012. године одржаване су сваке године у децембру.

Све су дуго трајале, у просеку око четири сата, и привлачиле су велику пажњу.

Шта пишу медији?

Одлука о отказивању годишње конференције за штампу руског председника раније ове недеље донета је буквално у последњем тренутку, наводи новинар Пјотр Козлов у чланку Москва тајмса.

Аутор се позива на шест неименованих званичника Кремља.

Према његовим речима, конференција за новинаре је била у припреми, али ју је Путин лично отказао „у последњем тренутку".

У понедељак је портпарол Кремља Дмитриј Песков најавио да Путинова велика конференција за штампу неће бити одржана у години када је Русија напала Украјину.

Кремљ се плаши да би Кијев могао да изведе велики напад уочи тог догађаја, наводи се у чланку Москва тајмса.

„Нико не може да да стопостотну гаранцију" да се такав напад неће догодити, рекао је званичник Кремља за Москва тајмс уз услов да остане анониман.

„Председник је знао за то и то је био јак аргумент против одржавања конференције за штампу", додаје.

Поред повлачења из Херсона, јужне регионалне украјинске престонице, једине коју је Русија освојила од почетка инвазије, Русија се недавно суочила са експлозије на стратешким аеродромима у дубини земље, наводи Москва тајмс.

Одлуку о отказивању конференције за новинаре, аутор чланка назива ретким знаком да догађаји на бојном пољу директно утичу на доношење политичких одлука у Москви.

„Последња кап која је прелила чашу за председника био је недостатак челичних гаранција и поверења да ће тајне службе успети да зауставе сваки покушај нове саботаже бар пре одржавања конференције за новинаре", пише аутор текста.

Аналитичари Америчког института за проучавање рата (ИСВ) објавили су сличне закључке.

Путин је отказао годишњу конференцију за штампу вероватно да би избегао одговоре на питања о руским војним неуспесима у Украјини, наводи се у дневном прегледу ИСВ.

Како су изгледале досадашње конференције за медије?

Трајале су дуго, сатима.

Путин је увек покушавао да демонстрира познавање привредних и друштвених питања - користио је много бројки и статистичких података на основу којих је требало да представи да је ситуација у земљи боља него што се чини.

Медији су објављивали материјале са анализом грешака које је Путин направио.

С једне стране, на конференцијама за штампу постављана су питања о темама које су веома важне за руско друштво.

С друге стране, Путин је ретко давао смислене и прецизне одговоре.

На конференцији за новинаре 2020. године поставили су му питање у вези са кривичним предметом против новинара Ивана Сафронова, који је у то време био ухапшен под оптужбом за издају.

Сафронов је ове године осуђен на 22 године у затворској колонији строгог режима.

Путин је тада тврдио да се Сафронову не суди за новинарске активности и да је случај повезан „са дугим периодом његовог рада као помоћника или саветника Рогозина".

Истовремено, пре хапшења, Сафронов је радио у државној корпорацији само два месеца и тамо није имао приступ државним тајнама.

Због тога је идућег дана речи председника морао да прокоментарише Дмитриј Песков, који је рекао да је информације за председника „дала истрага".

Други карактеристичан пример је питање о истрази интернет издања „Важне приче" (које је препознато као непожељна организација у Русији и „страни агент") у односу на бившег зета председника Кирила Шамалова.

У чланку је писало да је Шамалов постао милијардер куповином 3,8 одсто удела у највећој руској петрохемијској компанији „Сибур", наводно за симболичних 100 долара.

На конференцији за новинаре 2020. године, Путин је истрагу назвао „нечитљивом компилацијом".

И не, нема ничег чудно у томе што је Шамалов могао да добије пакет акција компаније „Сибура" за 100 долара, рекао је тада руски председник.

Он је додао да су амерички Стејт департмент и њихове обавештајне агенције наручиоци истраге, а сврха објаве је освета и покушај да се утиче на унутрашњи политички живот Русије.

У сличном маниру Путин је одговарао и на питање о значајној истрази интернет издања Белингкет (Bellingcat), Инсајдер (The Insider) - оба су у Русији проглашени за непожељне организације и „страни агенти", немачког недељника „Шпигл" и америчке телевизијске мреже ЦНН о наводном тровању опозиционог лидера Алексеја Наваљног и да су за наводно одговорни припадници руске тајне полиције, односно ФСБ-а.

Овакве Путинове изјаве, нарочито последњих година, његове конференције за штампу чине све мање садржајним.

Томе су допринела и питања појединих новинара којима су они покушавали да привуку пажњу Владимира Путина, попут „Хајде да пијемо!", „Дај ми отрова", „Хајде да се венчамо", тако и ових: какав робот недостаје у Кремљу, „како описати овај живот, без коришћења простаклука", шта ће председник да тражи од Деда Мраза.

„Психолошка невољност да подноси извештаје"

Ове године Путин се још није обратио Савезној скупштини.

Председнички секретар за штампу у понедељак није могао да одговори на питање да ли ће се обратити пре краја године.

Према његовим речима, ово питање тек „треба да буде прецизирано".

Политиколог Михаил Виноградов каже да одлагање велике конференције за штампу и нејасноће у вези са обраћањем скупштини појачавају „осећај да је цела ситуација стављена на паузу".

„То се бојажљиво појавило у октобру и почело да се гомила у новембру. Упркос чињеници да се, чини се, толико тога дешавало", сматра он.

Русија је минуле јесени објавила анексију четири украјинска региона, мобилисала је резервисте и претрпела низ болних пораза на фронту.

„Не може да се каже да се у земљи ништа не дешава. Толико тога се дешава да у месец дана стане много више него у некој другој години", сагласан је политиколог Абас Галамов.

Према његовим речима, „он [Путин] још може да прича о неким конкретним стварима у оквиру свакодневних догађаја, али није у стању да говори о перспективи земље у целини, о дугорочним циљевима, о стратегији кретања".

Међутим, политиколог Татјана Становаја разлог за отказивање догађаја види у томе да Путин нема шта да каже, већ зато што он то не жели да уради.

„Што више снаге и енергије Путин троши на 'глобалне' теме, то мање има жељу да их троши на 'ситнице' попут директних телефонских линија (одговара на позиве грађана) или конференција за штампу", пише стручњакиња на Телеграм каналу.

Према њеним речима, руски председник има „психолошку невољност да подноси извештај, одговара на досадна и рутинска питања, губи време на припреме или глуми доброг тату".

„Што се тиче иностране публике, он може да каже шта год мисли да је одговарајуће - наћи ће разлог, али не види смисао у комуникацији са домаћом публиком. То препушта онима који су му подређени...", сматра она.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]