Русија и Украјина: На чијој је страни Украјинска православна црква у ратном сукобу и зашто је претресају тајне службе

У последњих неколико недеља Украјинска служба безбедности спровела је десетак истрага у епархијама Украјинске православне цркве (Московске патријаршије).

Иако украјинска полиција није нашла ни залихе оружја, нити неке руске диверзанте који се наводно скривају унутар цркава и манастира, атмосфера у УПЦ се очигледно закувава.

ББЦ објашњава шта се сада догађа у црквеном животу Украјине, зашто то привлачи пажњу државе и коме ће припасти једна од главних православних светиња - Кијевско-печерска лавра.

У потрази за ћелијама „руског света"

Серија истрага и провера унутар епархија Украјинске православне цркве започела је у октобру ове године.

У саопштењима за штампу, Украјинска служба безбедности стално је писала да је сврха тих мера да се изврши провера, да ли су просторије епархије коришћене као „ћелије „руског света", да ли се у просторијама УПЦ скривају грађани државе агресора и да ли се тамо чувају забрањени предмети, као што су оружје и експлозив.

Крајем октобра вршилац дужности шефа УСБ Василиј Маљук изјавио је да је од почетка рата његово одељење отворило 23 кривична поступка против људи из УПЦ, а 33 свештена лица су осумњичена.

Оптужбе су „од класичних агената за прикупљање детаљних информација до обичних извиђача при артиљеријским јединицама који мониторишу и коригују артиљеријску паљбу у мантијама".

Међу осумњиченима, највише рангирани је митрополит тулчински Јонатан (Елецких) који се терети за нарушавање равноправности грађана на верској основи.

Према верзији УСБ, после руске инвазије, он је наводно подржавао акције Кремља и на своју интернет страницу постављао публикације „које су подстицале међуконфесионални сукоб".

Његова страница тренутно није активна „због техничког одржавања".

Митрополит Јонатан негира оптужбе.

Последњих недеља, покренуте су још две истраге које су потресле православну заједницу Украјине.

Безбедносне службе су дошле у највећу светињу у земљи, неформалну престоницу украјинског православља - Кијевско-печерску лавру.

После претреса више од 300 просторија, полиција је саопштила да су пронашли „проруску литературу" и „готовину" у износу од два милиона гривни (50.000 долара), више од 100.000 долара и „неколико хиљада руских рубаља".

Још више пажње је скренула друга истрага у Черновцима.

Локална епархија заузима посебно место на мапи украјинског православља: управо је њу пре избора за предстојатеља УПЦ предводио митрополит Онуфриј (Березовски), а сада тамо руководи његов близак сарадник, а уједно и председавајући одељењем за спољне послове УПЦ, митрополит Мелетиј (Егоренко).

Полиција је саопштила да је у епархији пронађено „много прокремљовске литературе", а у компјутерима фотокопије докумената бораца који су се борили против Оружаних снага Украјине у Донбасу.

Осим тога, тврде украјинске безбедносне службе, пронашли су документа која сведоче о томе да је митрополит Мелетиј имао руско држављанство.

Он је одмах негирао оптужбе, рекавши да му је подметнут захтев за руски пасош који су наводно пронашле снаге безбедности.

Истог дана, позивајући се на неименовани извор у Украјинској служби безбедности, многи украјински медији објавили су фотографију полунагог младића који стоји уза зид са подигнути рукама.

У ћелији секретара епархије архимандрита Никите (Сторожука), који је „унапређен" у поглавара суседне Ивано-франковске епархије, наводно је пронађен 17-годишњи момак.

Била је приказана његова фотографија на којој босоног стоји поред распремљеног кревета.

Украјинска служба безбедности није потврдила аутентичност фотографија, али противницима УПЦ то није ни било потребно, на друштвеним мрежама су одмах осудили „московске попове" за разврат.

Архимандрит Никита је негирао оптужбе, а начелник информативно-просветитељског одсека Украјинске православне цркве митрополит Климент (Вечерја) изјавио је за ББЦ да се злочин пре огледа у самој дистрибуцији фотографија полуголог младића.

Из УПЦ кажу да притисци неће уплашити ни свештенство ни вернике.

„Што буде јачи притисак на цркву уз помоћ сличних метода, то ће она моћније консолидовати вернике, свештенство и епископију", каже митрополит Климент.

Други епископ УПЦ, који је тражио да остане анониман, у разговору за ББЦ звучи далеко мање убеђено.

Он каже да у епископији цркве владају шок и збуњеност: сваки епископ очекује да службеници украјинских снага безбедности могу да им покуцају на врата у било ком тренутку.

„Делимична анексија"

Почетак рата за УПЦ је био шок од кога се она још није опоравила.

У првим сатима после почетка руске инвазије 24. фебруара, митрополит Онуфрије је напад назвао „Каиновим грехом".

Ове изјаве су биле у директној супротности са реториком патријарха московског Кирила, који је скоро директно благословио руске војнике за рат против Украјинаца.

У мају је УПЦ одржала сабор, после којег је прогласила независност од Руске православне цркве (РПЦ), избацивши из повеље скоро све референце на РПЦ.

Украјинска православна црква сада не одржава никакве везе са РПЦ, каже митрополит Климент за ББЦ, додајући: „За то нема никаквих могућности, а нема ни потребе".

„УПЦ је данас учинила све да би испунила све услове како би постала независна помесна црква. Низ цркава које себе називају независним немају ни делић тих права које има УПЦ", наставља митрополит Климент.

Многи стручњаци, међутим, доводе у питање ову позицију.

УПЦ себе може да сматра независном, али за православни свет то је само скуп епископа Руске цркве који служе на територији Украјине, објаснио је за ББЦ још у мају извор из Цариградске патријаршије.

Руска црква и даље сматра УПЦ својим делом: на пример, њени епископи и епархије су наведени на сајту РПЦ.

Проблем канонског статуса УПЦ би било могуће решити, на пример, уједињењем са аутокефалном Православном црквом Украјине, међутим УПЦ је чак и не сматра црквом.

Или уласком у преговоре са Васељенским патријархом, првим међу једнаким лидерима у православном свету, али је УПЦ прекинула односе са Цариградом још 2018. године, следивши пример Руске цркве, и од тада није предузела никакве кораке да јој се приближи.

У сваком случају, чак и након што је прогласила независности од РПЦ у мају, позиција УПЦ наставила је да изазива недоумице у вези са дешавањима у Украјини.

Убрзо после тог сабора низ епархија УПЦ саопштило је да не прихвата одлуку врха цркве и да прелази под директну управу Московског патријарха.

Реч је о три епархије на полуострву Крим који је Русија анектирала 2014. године и о Ровенкровској епархији у Луганској области.

Посматрачи су за овај процес одмах рекли да је Руска црква као „анектирала" територију Украјинске цркве.

Неколико епископа УПЦ је на територији епархија у које су ушле руске трупе, успоставило најконструктивнију сарадњу са окупаторима, а затим, када су ове територије ослободиле украјинске трупе, повукли су се за руским војницима на територију Руске Федерације.

И на крају, збуњеност у Украјини изазвали су снимци са церемоније „припајања" Русији четири украјинска региона у Москви.

Међу представницима руске елите која је поздравила припајање територије Украјине, седео је и митрополит лугански УПЦ Пантелејмон (Поворозњук).

Многи посматрачи су очекивали да ће на заседању синода УПЦ, у најмању руку, бити заузет оштар став према овим питањима.

Међутим, то је изостало.

Синод је пензионисао (односно послао у црквену пензију) митрополита Изјумског Јелисеја (Иванова), који је постао упамћен по томе што је благословио шефа окупационе администрације Виталија Ганчева да управља Изјумом.

Исто је учинио и са митрополитом роменским Јосифом (Маслениковим).

Формално због кршења епископске заклетве, јер су, након што су побегли из Украјине после повлачења руских трупа, напустили своју паству.

Међутим, у одлуци Синода УПЦ нема ни речи о ставу луганског митрополита Пантелејмона.

Да ли из овога следи да УПЦ не види ништа страшно у томе што њен представник присуством благосиља церемонију анексије украјинске земље?

„Правна квалификација присуства митрополита Пантелејмона на овим догађајима је у надлежности органа за спровођење закона.

„Само они могу да утврде да ли је реч о кривичном делу или не.

„Овај митрополит борави на привремено неконтролисаној територији, бави се низом социјалних и хуманитарних питања у вези са опстанком народа на овом простору. Није напустио своју паству, иако је и сам више пута ризиковао сопствени живот.

„А тамо, под нишаном митраљеза, људи не само да излазе на референдуме, него стално тако живе.

„Нисам сигуран да је митрополит Пантелејмон тек тако, без притиска одређених околности, отишао у Москву", објашњава митрополит Климент из УПЦ и саветује Пантелејмонове критичаре да сами оду у Луганск и тамо живе месец или два.

Одсуство реакције на руску „анексију" четири епархије УПЦ, митрополит Климент објашњава тиме да одлуке о њиховом претпочињавању „нису засноване на канонском праву и немају никакве канонске последице" за УПЦ.

Тешко је рећи да ли таква објашњења, као, на пример, одбијање УПЦ да директно критикује став Руске Цркве и њеног поглавара Патријарха Кирила поводом рата у Украјини, задовољавају украјинску јавност.

Анкета коју су у октобру спровели фонд „Демократске иницијативе" и Центар Разумкова показала је да скоро 52 одсто Украјинаца сматра да УПЦ заправо доприноси агресији, наспрам 11 одсто који мисле супротно.

Заправо, УПЦ није успела да се ослободи клишеа „московске цркве" који се чврсто усадио у масовној свести.

Зеленски се приближио цркви

Украјинска власт тренутно активно преиспитује однос према црквеној проблематици.

Аутокефална ПЦУ (Православна црква Украјине) створена је у Украјини у децембру 2018. године, непосредно пре председничких избора, а главну улогу у томе, осим, наравно, црквених институција, имао је тадашњи председник Петар Порошенко.

Формирање ПЦУ, Порошенко назвао је једним од најзначајнијих достигнућа свог председничког мандата и то је обилато користио у предизборној кампањи.

Садашњи украјински председник Владимир Зеленски се после победе на изборима односио према ПЦУ са подозрењем, сматрајући је, како су говорили извори ББЦ-ја из председниковог окружења, политичким пројектом Порошенка.

Штавише, најближи сарадници Зеленског из ране фазе његовог председничког мандата, нарочито шеф СБУ Иван Баканов и заменик шефа председничке канцеларије, одговоран за регионалну политику, Сергеј Трофимов, били су виђени као ватрене присталице православља у његовој „канонској руској" верзији.

Међутим, време је пролазило.

Прво је Трофимов напустио владајуће редове, затим је председников пријатељ из детињства, адвокат по професији Иван Баканов, уз скандал отпуштен, да би Зеленски отворено изјавио да је под њим СБУ била препуна руских агената и издајника.

Нови шеф главне украјинске обавештајне службе - до сада са префиксом „вршилац дужности" - постао је каријерни обавештајац Василиј Маљук.

Када је ступио на дужност, Маљук је у првом интервјуу назвао УПЦ „идеалним пољем за деловање шпијунских елемената".

Истовремено су почели и први препади УСБ на епархије ове цркве.

„Наравно да је интензивирање рада у правцу УПЦ повезано са сменом руководства Украјинске службе безбедности, и наравно да се то не ради без сагласности највишег руководства државе.

„Уколико свештеник током проповеди говори да 'Украјина не постоји, да нема рата, а да је Русија дошла да нас ослободи', то више није црквено питање, већ питање националне безбедности.

„Василиј Маљук је пренео овај став државном руководству", каже за ББЦ саговорник из Службе безбедности Украјине, који није овлашћен да званично коментарише ову тему.

Изгледа да је и Зеленски прошао кроз извесну личну трансформацију.

На почетку председничког мандата, верска питања га уопште нису занимала, рекли су њему блиски извори за ББЦ.

Недавно, током разговора са представницима украјинских медија, Зеленски је изненада саопштио да је недавно „желео да се детаљније посвети црквеном питању" и да „у тој сфери успостави правду".

И именовао је особу коју је позвао да му постане водич у до сада непознати свет међуправославних односа у Украјини.

Испоставило се да је реч о доктору филозофије, религиозном учењаку и бившем посланику Врховне раде Виктору Јеленском, доследном присталици украјинске аутокефалности.

Јеленски сматра, на пример, да структуре Московске патријаршије у Украјини немају будућност, да УПЦ треба отворено да осуди издајнике у сопственим редовима и раскине све односе са Руском православном црквом, као и да њени епископи врате у Москву Орден пријатељства који су једном приликом примили из руку Владимир Путина.

У интервјуу за ББЦ, Јеленски је потврдио да се састао са Зеленским који га је „пажљиво и заинтересовано слушао".

Познавалац религије тврди да је сваки украјински председник, са изузетком Виктора Јануковича, пре или касније природно схватио важност постојања сопствене помесне цркве у Украјини, а Зеленски у погледу тога није изузетак.

„Видео сам да председник схвата да у Украјини постоји проблем са разједињеношћу православља и да је потребно да се тај проблем реши.

„Мислим да он већ сада схвата да су томос и аутокефалност ПЦУ били велики пробој... Он схвата да је ПЦУ, црква која увек подржава државу", истакао је нови главни неформални саветник Зеленског за верска питања.

Током поменутог разговора са новинарима, Зеленски је изјавио да ће предложити влади да оформи нови орган извршне власти, који би се бавио верским питањима.

Дакле, неко ново тело уместо Државне службе за етнополитику и слободу свести која се тренутно бави овим питањима.

Принудни суседи

Показатељ промене политике државе у односу на ПЦУ може бити решење питања припадности Кијевско-печерске лавре.

Део огромног манастирског комплекса у центру Кијева данас заузима национални парк, а део је од краја 1980-их у дугорочном закупу УПЦ.

Овог лета, ПЦУ објавила је намеру да има сопствени кутак у срцу украјинског православља: они су предали документа за регистрацију сопственог Кијевско-печерског манастира и спремили су се да траже од државе да им преда на коришћење један од празних храмова лавре.

Саговорници ББЦ-ја из ПЦУ кажу да је држава, коју представља иста она Државна службе за етнополитику, донедавно одлагала спровођење овог плана. измишљајући разлоге.

По свему судећи, сада се позиција Државне службе за етнополитику и слободу свести мења.

У писаном одговору за ББЦ, председница ове државне службе Елена Богдан написала је „да би поздравили директан контакт са председником и могућност да га информишемо како о активностима Државне службе, тако и о ситуацији са православљем у Украјини, а нарочито о питању Кијевско-печерске лавре".

Из овога би требало да се закључи да она за сада нема директан контакт са председником.

У Украјинској православној цркви са забринутошћу гледају на изгледе да имају комшије у Лаври.

„Ако се ПЦУ да на коришћење било који храм на територији Лавре, политичка и морална одговорност за последице такве одлуке сносиће они који такву одлуку донесу.

„Овај корак ће верници УПЦ доживети недвосмислено негативно, као провокацију, јер знамо да ПЦУ не уме да се културно понаша поред верника друге вере", каже митрополит Климент (Вечерја).

Он одбија да коментарише политичке одлуке, попут оне о позицији вршиоца дужности шефа УСБ у вези са УПЦ или то што је Владимир Зеленски нашао новог саветника за верска питања.

Према његовим речима, УПЦ је више пута показала да је пред лицем рата солидарна са украјинским властима и председником лично, а све контрадикције његове цркве и државе су „манипулације које немају везе са стварношћу".

Митрополит Климент не пориче да проблеми са којима се његова црква у последње време сусрела су у вези са залагањем појединих „лобиста ПЦУ" који су остали на власти још од председника Петра Порошенка.

„Према ономе што се дешава, Украјинска православна црква односи се прилично спокојно, зато што ми увек покушавамо да делујемо у оквиру закона Божијег и украјинског законодавства", каже он.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]