Медицина и наука: Нови лек против Алцхајмера значајно откриће, тврде лекари

Лек који успорава оштећење мозга код људи са Алцхајмером лекари називају „значајним открићем."

Резултатима тестирања новог лека прекида се деценија промашаја.

Шаље се порука да је могуће пронаћи лек којим ће се лечити најчешћи вид деменције - Алцхајмер.

Међутим, утицај новог лека, леканемаба, за сада је мали и питање је на који начин помаже у свакодневном животу људи са овом болешћу.

Лек делује када се даје у почетним фазама болести тако да они код којих је болест у поодмаклим фазама неће бити у могућности да га користе.

Осмишљен је тако да уклања грудвице токсичних бета-амилоид протеина, које се стварају у мозгу људи оболелих од Алцхајмерове болести.

Ово је за област медицине, пуне очаја и разочарења, тријумфална прекретница, сматрају поједини.

Истраживачи Алцхајмерове болести у Великој Британији кажу да су резултати „значајни".

Џон Харди, један од водећих истраживача у овој области, назива га „историјским тренутком", додајући да је на помолу развој терапије за овај здравствени проблем.

Тара Спирес-Џоунс са Универзитета у Единбургу истиче да су резултати важна ствар јер је дуги низ година све био промашај.

Садашња пракса је таква да се људима оболелим од Алцхајмера дају лекови којима се само контролишу симптоми, али они не утичу на ток болести.

Леканемаб је антитело попут оних који нападају вирус или бактерију, који се прави како би упозорио имунолошки систем да уклони амилоид из мозга.

Амилоид је протеин који се таложи у простору између неурона у мозгу.

Формира карактеристичне плакове који су кључна карактеристика Алцхајмера.

Током испитивања, 1.795 добровољаца у раним фазама болести добијало је инјекцију лека на сваке две недеље.

Резултати, представљени на конференцији у Сан Франциску - Клиничка испитивања о Алцхајмеровој болести, објављени су у Часопису о медицини Нове Енглеске, али нису чудотворан лек.

Болест је наставила да уништава мождане ћелије, али је услед лека напредак болести успорен за четвртину током 18-месечног тестирања.

О утицају лека и да ли би требало да се укључи у ширу примену расправља се тренутно у Америци.

Фармацеутске компаније Еисаи и Биоген које су радиле на развоју лека планирају да поднесу захтев за добијање употребне дозволе и у другим државама.

Дејвид Есам је из Кента, града у Великој Британији, има 78 година и учествовао је испитивању лека.

Због Алцхајмерове болести напустио је посао као младић - није могао да се сети како да сагради нешто или како да користи алат.

Користи дигитални сат, јер не може више да одреди време на обичном сату.

„Није више човек који је некада био, потребна му је помоћ око многих ствари, његово памћење готово да не постоји", каже његова жена Черил.

Али је експеримент са новим леком, породици улио наду.

„Уколико неко може да успори или заустави Алцхајмер то би било сјајно, јер је то једна страшно ужасна ствар", сматра Дејвид.

У свету има око 55 милиона људи попут Дејвида, а неке процене су да ће до 2050, број људи са овом болешћу превазићи цифру од 139 милиона.

Да ли су промене могуће?

Међу научницима се води дебата о стварном утицају леканемаба.

Коришћењем лека уочене су промене што се мери степеном развија симптома код пацијената.

У питању је скала са 18 тачака, у распону од нормалне до тешке деменције.

Они који су узимали лек били су за 0,45 поена бољи.

Професорка Спирес - Џоунс истиче да лек „мало утиче" на болест.

Без обзира што „није ништа епохално" докторка би га свакако пробала.

„Скроман је ефекат, али даје неко упориште, следећа генерација лекова биће боља", сматра Сусан Коклас, истраживачица из Велике Британије.

Ипак, ризици су присутни.

Скенирањем мозга утврђено да је код 17 одсто испитаника био присутан ризик од крварења, док је код 13 одсто постојала могућност да ће доћи отицања.

Седам одсто учесника морало је да прекине са узимањем лека због потенцијалних нус појава.

Кључно питање је шта се дешава после 18 месеци, али нема конкретних одговора, све је још на нивоу нагађања.

Докторка Елизабета Култарт која лечи пацијенте у болничком центру у Северном Бристолу, каже да људи у просеку могу самостално да живе још шест година уколико имају благо когнитивно оштећење.

Развој болести успорава за четвртину и може да обезбеди додатних 19 месеци живота, а да није потребна помоћ других, али не можемо, истиче докторка, са сигурношћу да тврдимо да ће заиста бити тако.

Већа је вероватноћа да ће ефекти бити бољи ако лек буде тестиран на дуже стазе, али не можемо ни то да знамо, додаје Кохлас.

Развој лека који утиче на даљи ток болести покренуо је неколико питања, а међу њима и питање да ли су здравствене службе спремне да га користе.

Лек треба да се даје у почетним фазама док није дошло до великог оштећења мозга, јер у каснијим фазама меморија отказује.

Што значи да би људи у почетним фазама требало да посете лекара, који бих и даље упутили на додатна тестирања - скенирање мозга или анализа кичмене течности - како би се утврдило који вид деменције имају.

У овом тренутку само један до два одсто људи који има неки вид деменције је урадио ове анализе.

„Огроман је јаз између услуга тренутно доступних и онога што би требало да радимо - а то је да пружимо терапије које ће модификовати болест", додаје Култард.

Тренутно, како објашњава, само они који живе у близини великих медицинских центара или они који могу да плате, имају могућност да дођу до лека.

Научници такође тврде да је амилоид само један део комплексне болести какав је Алцхајмер и не би требало да буде окосница терапије.

Велику улогу имају и имунолошки систем и запаљења, као и други токсични протеини.

Један од њих је и тау, уочен на месту изумрлих можданих ћелија.

„Ту ћу уложити новац.

„Узбуђена сам, јер смо на трагу да разумемо на који начин можемо да зауставимо проблем и требало би да откријемо нешто што ће донети разлику у наредној деценији", додала је докторка.

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]