Америка и Доналд Трамп: Шест разлога због којих ће му кандидатура за Белу кућу овог пута бити тежа

Доналд Трамп је најавио трећу председничку кандидатуру у изузетно ретком покушају бившег америчког лидера да поново освоји Белу кућу након што је већ изгубио на изборима.

Његов говор, који је трајао нешто више од сат времена, углавном је био мешавина хвалисања о његовим председничким достигнућима и напада на претходне две године председничког мандата Џозефа Бајдена.

На делу су биле неке од Трампових сталних јачих страна.

Он има неприкосновени осећај за то која питања су важна конзервативцима из народа, као што су имиграција и криминал.

Његов непредвидиви и запаљиви стил може да заокупи новинарско извештавање и ускрати жижу јавности конкурентима.

Има базу лојалних присталица и уме да мотивише иначе пасивне Американце да гласају.

И после четири године проведене на положају, многе од тих присталица сада држе неку функцију у оквиру Републиканске странке.

Али говор је истакао и неке од кључних Трампових слабости.

Улепшавао је проблеме и грешке током пандемије ковида и потпуно игнорисао месеце и месеце негирања изборних резултата које је кулминирало нападом руље његових следбеника на Капитол 6. јануара 2021.

Покушао је да одбрани млаки учинак Републиканске странке на прошлонедељним изборима за Конгрес и његову подршку кандидатима који су изгубили, што је довело до све већих критика из редова конзервативаца.

Трамп је изјавио да задатак пред њим није за „конвенционалног кандидата", већ за покрет милиона људи - његов покрет, његове људе и његову кампању.

На таласу тог покрета он је и стигао до председничког положаја пре шест година, али постоје озбиљни показатељи да су препреке на које ће овај пут наићи његова кандидатура за Белу кућу бити препуна изазова.

Ево због чега.

1. Кандидовање са историјатом

Пре осам година, Трамп је био политички чиста плоча.

Будући да није имао никакав историјат на званичном положају, гласачи су могли да пројектују наде и жеље у њега.

Могао је да изриче скупа обећања - толико много победа! - а да критичари не могу да упиру прстом у његове раније мане и неуспехе.

То више није случај.

Иако је Трамп имао нека истакнута политичка достигнућа током четири године на власти, као што је смањење пореза и реформу кривичног права, имао је и неке истакнуте неуспехе.

Републиканци ће памтити његову неспособност да укине демократске реформе здравства и његова стална обећања улагања у инфраструктуру која се никад нису остварила.

А онда је ту и начин на који се Трамп борио против пандемије корона вируса, што би могло да га учини рањивим на нападе са више фронтова.

Демократе одавно критикују његову реакцију као недовољно агресивну, док постоје неки на десници који верују да је отишао предалеко у подршци владиних обавезних мера за ублажавање пандемије.

Погледајте видео:

2. Сенка 6. јануара 2020.

Трамп такође неће морати да се кандидује само на основу политичког историјата као председника.

Он ће морати и да брани властито понашање на самом крају мандата и улогу у нападу на амерички Капитол од 6. јануара 2021. године.

Слике из тога дана, са присталицама које машу Трамповим транспарентима усред облака сузавца док демолирају Капитол и привремено заустављају мирну примопредају власти неће бити лако заборављене.

Избори за Конгрес показали су да би оно што се десило тога дана - и Трампове речи и дела у недељама пред сам догађај - и даље могло да утиче на одлуке бирача.

Многи републикански кандидати који су исказали нескривену подршку Трамповом одбијању да прихвати изборне резултате из 2020. изгубили су на овим изборима.

А многи од њих утицали су и на лоше резултате других републиканских кандидата у њиховим државама који нису били толико гласни у негирању изборних резултата.

3. Судске главобоље

Један од разлога који се најчешће помиње зашто Трамп делује толико нестрпљиво да покрене још једну председничку кандидатуру јесте зато што ће му то омогућити да ефикасније представи бројне кривичне и грађанске истраге као део шире политичке освете против њега.

И док би то могло да функционише за потребе односа са јавношћу, Трампова правна угроженост у овим случајевима је и те како стварна.

Бивши председник се тренутно брани од истраге за кривично уплитање у изборе у Џорџији, грађанске оптужбе за малверзацију против његове пословне империје у Њујорку, тужбе за клевету која укључује оптужбу за сексуални напад и федералне истраге о његовој улози у нападу на Капитол и његовом руковању строго поверљивим материјалом након предаје председничке дужности.

Било која од ових истрага могла би да доведе до правих правцатих суђења која ће доминирати вестима и макар привремено осујетити Трампове планове за предизборну кампању.

У најбољем случају по њега, биће то скупоцена дистракција.

У најгорем случају, подразумеваће високе новчане казне или затвор.

4. Озбиљнији изазивач

Кад је пре осам година започела републиканска председничка трка, Трамп се суочио са гувернером Флориде сматраним заштићеним фаворитом странке.

Испоставило се, међутим, да је Џеб Буш тигар без зуба.

Показало се да огромна предизборна финансијска средства и славно презиме напросто нису довољни.

Буш је био у раскораку са републиканском базом по питању имиграције и просветне политике.

А Бушово презиме више није носило довољно тежине у оквиру странке као некада.

Ако Трамп буде желео номинацију за 2024, можда ће још једном морати да се сукоби са гувернером Флориде.

За разлику од Буша, међутим, Рон Десантис је управо освојио реизбор са убедљивом већином, што сугерише да је на истој таласној дужини са окорелим присталицама странке.

Иако он тек треба да се опроба на националној сцени, његова политичка звезда је у успону.

Још се не зна да ли ће се Десантис кандидовати или ко ће још ући у републиканску председничку трку.

Гувернер Флориде могао би да се испостави као консензусни избор међу верним члановима странке који не желе да пруже Трампу још једну шансу.

Ако буде тако, републикански гласачи можда ће добити бинарни избор који ће повећати њихове шансе да зауставе Трампа пре него што обезбеди номинацију.

5. Пад популарности

У ноћи пред Трампову објаву кандидатуре, једна конзервативна група објавила је низ анкета које показују да у директном сучељавању Трамп заостаје за Десантисом у двоцифреним процентима међу републиканским бирачима у Ајови и Њу Хемпширу.

Те државе одржавају ране изборе у републиканском процесу номинације.

Десантис такође води за 26 процената на Флориди и за 20 процената у Џорџији, која ће одржати други круг избора за Сенат у децембру.

У свим тим државама, Трампове бројке биле су прилично ниске у претходним анкетама.

На основу излазних анкета са недавно одржаних избора за Конгрес, Трамп напросто није много популаран, између осталог у кључним државама које ће морати да освоји ако жели да осигура председнички мандат на општим изборима.

У Њу Хемпширу, свега 30 одсто бирача рекло је да жели да се Трамп поново кандидује за председника.

Чак и на Флориди, та бројка порасла је само на 33 одсто.

Наравно, Трамп је успео да превазиђе негативне ставове према његовој кандидатури и 2015. године.

Али после осам година као политичка фигура на националној сцени, ти ставови овај пут имају много мање шансе да се промене.

6. Године остављају траг

Ако победи на председничким изборима, Трамп ће имати 78 година кад буде полагао заклетву.

И иако је исто толико имао и Џозеф Бајден кад је ушао у Белу кућу, то ће га чинити другим најстаријим председником у америчкој историји.

Бајден ће, ако се буде кандидовао поново, имати 82 године у време председничких избора.

Време оставља траг на различите начине на различите људе, али све већи терет година је неизбежан.

Нема гаранција да Трамп може да издржи ону врсту ригорозне предизборне кампање неопходне за освојање републиканске номинације, нарочито у којој ће морати да се бори против много млађих кандидата.

Трамп је показао невероватну издржљивост у прошлости, али сваки човек има своје границе.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]