Корона вирус и ментално здравље: „Осећам се мање усамљено откако је почела пандемија"

Глобална анкета коју је наручио ББЦ истиче дубоке и разнолике последице које је пандемија имала на ментално здравље, саопштила је Светска здравствена организација.

Изненађујући број испитаних људи у 30 земаља изјавио је да се сада осећају боље него пре ковида-19.

Анкета такође указује да је учинак пандемије на благостање израженији код жена и младих.

Нгујен Тан Гиенг разговара телефоном са оцем који маршира кроз врт, желећи да јој покаже плодове манга.

Одушевљен је што чује ћерку која живи 400 километара даље у Хо Ши Мину.

Пре локдауна Гиенг је била заузета вођењем штампарије и одгојем сина тинејџера. Ретко се јављала и дешавало се да прође две или три године да не види родитеље.

„Нисмо баш имали сјајан однос у прошлости, али после ковида схватила сам да морам више контактирати са њима", каже она.

„Заиста се осећам као да нисам сам."

У анкети коју је од Глоубскена наручио ББЦ Светски сервис, 36 одсто људи широм света рекло је да се сада осећа боље него пре пандемије, док је 27 одсто рекло да се осећа лошије.

Многи су потврдили да је провођење више времена са породицом и боља повезаност са заједницом и природом имало позитиван учинак, као и да су им јаснији општи приоритети у животу.

Људи у Вијетнаму, Индији, Египту и Нигерији су чешће говорили да се осећају боље, док су у Јапану, Јужној Кореји и Хонг Конгу чешће говорили супротно.

Људи у Великој Британији који су рекли да се осећају горе него пре пандемије мало су надмашили оне који су рекли да се осећају боље, док је у САД-у било обрнуто.

У седам других европских земаља људи су такође били склонији негативном одговору.

Анкета је спроведена онлајн у јуну и јулу ове године и досегла је више од 29.000 људи.

„Налази Глоубскена показују да је пандемија имала дубок утицај на ментално здравље многих људи", рекла је портпаролка СЗО-а.

„Овај учинак није био уједначен, већ разноврстан и разликовао се између група становништва."

Као и многе младе мајке, Тран Нгујен Ким Нган се борила током четвртог и најстрожег локдауна у Хо Ши Мину, који је почео у јуну прошле године.

Имала је нови посао и једногодишњака са којим се борила.

„Била сам толико исцрпљена да сам, да бих нашла времена за себе, само отишла у тоалет и остала тамо неколико минута. Удахнула бих и издахнула и онда наставила са даном", каже она.

У готово свим земљама обухваћеним истраживањем, жене су чешће него мушкарци пријављивале да је пандемија имала негативан утицај на њихово ментално здравље.

Али исти фактори који су тада изазвали Нган стрес сада јој помажу да се осећа боље.

Родитељи који живе са децом млађом од 18 година чешће од других кажу да им је ментално здравље боље него пре пандемије.

„Мислим да ми је било лако да се опоравим јер сам била врло заузета у свакодневном животу, послом и дететом", каже Нган.

У последње две године такође су се десиле неке велике промене у њеном животу. Добила је нови посао, купила је стан са мужем и усвојила мачку. Чак је почела да учи јапански.

„Мислим да сам храбрија после ковида", каже она. „Ако желим нешто да урадим, урадим то одмах. Не одлажем."

Али било је области у којима су мушкарци и жене имали много више заједничког, као што је повећан осећај заједништва и повезаности након пандемије.

Ендрју Освалд, професор економије и бихејвиоралних наука на Универзитету Ворвик, упозорава да не треба превише читати у извештајима људи о томе како су се осећали у прошлости.

„Оно што знамо је да постоји трајна врста оптимизма - данас пристрасности. Људи гледају уназад и погрешно мисле да су ствари тада биле горе и да су сада срећнији", каже он.

„То је показано у дуготрајном лонгитудиналном истраживању упоређујући нивое присећања среће са стварним нивоима среће када су мерени у то време."

Али он каже да су налази о полу у складу са његовим радом.

Светски извештај о срећи, који користи податке Галупа прикупљене сваке године у последњих 10 година у 150 земаља, сугерише дугорочни тренд раста стреса, бриге и туге у већини земаља и благи пад уживања у животу.

Међутим, то сугерише да је начин на који људи оцењују своје животе остао изузетно отпоран током ковида-19.

Такође је дошло до глобалног пораста удела људи који су изјавили да дају новац у добротворне сврхе, помажу странцима и раде добровољно.

Вијетнам је ове године напредовао за два места на светској ранг листи среће.

На Универзитету друштвених наука у граду Хо Ши Мину, терапеуткиња Трин Тан Ви је приметила огромно побољшање менталног здравља клијената у протеклој години. Она је део програма под називом Вакцина за ум који је почео током пандемије.

Почело је телефонском линијом за ментално здравље која је пружала подршку људима током прошлогодишњег затварања, пошто је град приметио пораст извештаја о анксиозности и самоубилачким мислима.

Многи су такође патили од туге и губитка.

Три четвртине пријављених смртних случајева од ковида у Вијетнаму догодио се овде.

Глобално, трећина испитаних људи каже да је изгубила блиску особу током пандемије, а 56 одсто њих је рекло да је на смрт „у великој мери" утицао ковид-19.

Али Ви види утеху свему овоме - она верује да је протекла година подигла свест о менталном здрављу у Вијетнаму.

„Сада људи знају где да потраже помоћ када имају проблема са менталним здрављем. Када имају анксиозност или напад панике, знају где да иду", каже она.

Такође је открила да су се током оштрог затварања града људи окупили како би пружили храну и подршку једни другима.

„То веровање у доброту помогло је људима да превазиђу пандемију", каже она.

„У програму Вакцина за ум било је толико људи који су одлучили да дођу и волонтирају за нас. Након пандемије схватила сам да је моја контакт листа експлодирала."

Анкета Глоубскена сугерише да је утицај пандемије варирао за различите генерације.

Када је Вијетнам ушао у изолацију, Данг Куанг Дунг, аутор популарног стрипа Мео Моц, почео је да добија узнемирујуће поруке од читалаца.

Дангов стрип је написан као дневник сопственог живота, његовог искуства студирања у иностранству, личног губитка, затварања - у њему се појављује као црна мачка.

Он те ствари дели са читаоцима и то их подстиче да поделе своја искуства са њим.

„Било је много порука са црвеним заставицама о трауми, ПТСП-у, таквим стварима", објашњава његова партнерка Венди Труонг. „И то су били веома млади људи."

Заједно су одлучили да покрену нови стрип, онај који се фокусира на ментално здравље и нуди савете професионалаца.

У истраживању у Великој Британији, професор Ендрју Освалд је открио да су млади људи претрпели највећи „ударац" за добробит, док су стари били много мање психички погођени.

У анкети Глоубскена, млади људи од 18 до 24 године су много чешће говорили да је пандемија имала велики утицај на њихово ментално здравље - било позитивно или негативно. Старији људи су чешће говорили да уопште нема ефекта.

Ово може указивати на различите ставове или свест о менталном здрављу.

„Мој тата је доктор, али он не препознаје ментално здравље као прави проблем", каже Венди.

„У Вијетнаму је тренутно заиста подељено."

Млађи људи које она познаје сада брину о себи више него икад, организују групне позиве, редовно проверавају једни друге или користе јогу или медитацију.

Други који су изгледа имали више користи су они са вишим примањима и људи који живе у градовима.

Ово има смисла за Венди, у земљи у којој је већа вероватноћа да ће млађи људи бити урбани канцеларијски радници.

„Нисмо били погођени, барем финансијски", каже она.

„Могли смо себи да приуштимо да останемо у кући, да и даље радимо и будемо запослени. Али не мислим да је то случај са свима. Помислите на старије ујаке и тетке који су морали да раде у фабрикама."

„Мислим да је за миленијалце много лакше."

Портпаролка СЗО-а је рекла да налази анкете наглашавају да су потребна даља истраживања о утицају пандемије на ментално здравље међу одређеним ризичним популацијама.

Портпаролка је приметила да су амбулантне услуге менталног здравља биле посебно поремећене током пандемије и да је то „још додатно проширило јаз у лечењу менталног здравља".

„Будуће студије би се стога требале фокусирати на повећање услуга менталног здравља и психосоцијалне подршке као основне компоненте у плановима приправности и реаговања за будуће ванредне ситуације у јавном здрављу."

Додатно извештавање Сара Хабершон

Погледајте видео - Пет разлога због којих се можда још нисте заразили корона вирусом

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]