Италија и избори: Ко је ко и како се гласа

Први пут од Другог светског рата, следећи италијански лидер могао би да дође са екстремне деснице.

Странка Ђорђе Мелони Браћа Италије води у анкетама пред изборе 25. септембра - и ако она буде победила, највероватније ће формирати десничарску владу.

Два месеца после пада владе националног јединства Марија Драгија, ево шта треба да знате о главним изазовима и како функционишу италијански реконструисани избори.

Ђорђа Мелони

Пре четири године, њена странка освојила је мало више од четири одсто гласова на последњим општим изборима, а сада је у положају да победи, и то са могућом четвртином освојених гласова.

Уз подршку друге две партије, Лига и Напред Италија (Forza Italia), анкете показују да је она на добром путу да освоји формира коалицију у два дома италијанског парламента.

Ђорђа Мелони (45) је била једини лидер неке велике партије која је одбила да уђе у народну технократску владу широке коалиције Марија Драгија, тако да је остала једини велики лидер опозиције кад је влада пала у јулу.

Формирала је Браћу Италије (Fratelli d'Italia) 2012, четири године након што је постала најмлађа министарка у италијанској историји у влади Силвија Берлускониа 2008. године.

Као тинејџерка, учланила се у омладинско крило италијанског неофашистичког покрета, формираног после рата од следбеника покојног диктатора Бенита Мусолинија.

У својој књизи из 2021. Ја сам Ђорђија, она истиче да није фашиста, већ да се идентификује са Мусолонијевим наследницима: „Преузела сам штафету седамдесетогодишње историје."

За разлику од њених десничарских савезника, она не показује наклоност према руском председнику Владимиру Путину, већ подржава НАТО и Украјину, иако многи гласачи са деснице не симпатишу западне санкције.

Поред смањења пореза, њен савез жели поново да преговара о масовном плану ЕУ за опоравак Италије од ковида и да председника Италије бирају директно грађани.

Да би променила устав, морала би да освоји двотрећинску већину у парламенту.

Пригрливши контроверзни слоган: „Бог, отаџбина и породица", она води кампању против права ЛГБТ заједнице, жели поморску блокаду Либије и упорно упозорава на муслиманске мигранте.

Она тражи и „другачији италијански став" према извршном телу ЕУ.

„То не значи да желимо да уништимо Европу, да желимо да напустимо Европу, да желимо да радимо сулуде ствари", каже она.

Енрико Лета

Да би Ђорђа Мелони била поражена, морала би да постоји велика подршка вероватном другом фавориту избора - Демократској партији Енрика Лете са левог центра.

Али његове наде за формирање јаке, ривалске коалиције од низа мањих партија претрпеле су велики ударац кад је центристичка проевропска Акција (Azione) изашла из савеза, изразивши противљење другим партнерима, Италијанској левици и Зеленој Европи.

Енрико Лета (56) је био премијер 10 месеци 2013-14 и није му страна сурова италијанска политика.

Он је предводио коалицију са Напред Италија Силвија Берлусконија, а на крају га је срушио ривал из властите странке Матео Ренци.

Велики следбеник владе Марија Драгија, Лета је изјавио да ће Италијани казнити онога ко га је срушио у јулу, упревши прстом право у популистички покрет Пет звездица Ђузепеа Контија.

Лета је пронашао заједнички језик са бившим лидером Пет звезда Луиђијем Ди Мајом, који се посвађао са Контеом и формирао ново центристичку странку Грађанска обавеза (Impegno Civico).

Главни циљ лидера странке левог центра је спречити да у Италији на власт дође екстремна десница.

Он жели улагање у обновљиву енергију и предлаже план у осам тачака за едукацију под слоганом „Знање је моћ".

Демократска странка подржава минималну сатницу од девет евра за око три милиона радника и жели да: олакша деци имиграната да дођу до држављанства; пружи отпор анти-ЛГБТ дискриминацији и легализује геј брак.

Нови италијански изборни систем

Победничка коалиција мораће да има већину у оба дома парламента, Дому посланика и Сенату, а Италијани ће гласати за оба.

Према новим правилима парламент се смањио за трећину, тако да ће сада бити 400 посланика у Дому посланика, уместо досадашњих и до 630, и 200 сенатора уместо пређашњих 315.

Италија има хибридни гласачки систем, у коме се три осмине (око 36 одсто) чланова бирају према већинском изборном систему у изборним јединицама са једним јединим заступником.

Остали се бирају пропорционалним заступањем са изборне листе странака, са одређеним посланичким местима резервисаним за гласаче из иностранства.

Гласачи морају да имају 18 година и гласају једном за Дом посланика и једном за Сенат.

Странке морају да обезбеде најмање три одсто гласова да би ушле у парламент, а Италија је подељена у 27 изборних дистрикта.

На кога још обратити пажњу?

Конзервативна десница

Партија Ђорђе Мелони нема искуства у влади, тако да ће јој бити потребна пуна подршка бившег премијера Силвија Берлусконија и Матеа Салвинија, од којих су обојица били део Драгијеве владе.

Иако је италијански премијер са најдужим стажом, Силвио Берлускони (85) се кандидује за место у Сенату први пут откако му је забрањен приступ 2013. године због утаје пореза.

Његова Напред Италија, партија десног центра, доживљава се као најслабија од три странке.

Лига Мата Салвинија природни је партнер Ђорђе Мелони.

Као министар унутрашњих послова, он је затварао мигрантске кампове и забрањивао улазак у луку бродовима невладиних организација који су превозили мигранте спасене из Медитерана.

Шта они желе?

Обећавају да ће смањити порез на продају енергената и других основних намирница, и да ће увести фиксни порез на самозапослене, вероватно на 23 одсто, за шта критичари кажу да ће више помоћи богатима него сиромашнима.

Они желе да укину италијанску забрану на нуклеарну енергију.

Постоје и планови да се подигне италијански наталитет повећаном помоћи за породице.

И желе да се боре против илегалне имиграције и да уреде легалну имиграцију.

Пет звездица

Партија Ђузепеа Контија окренута против естаблишмента освојила је изборе 2018. године са скоро трећином гласова и иако анкете показују да још има 14 одсто подршке, тренутно није део ниједног савеза.

Кренули су делећи власт са ултрадесничарском Лигом, а потом су се пребацили на Демократску странку, да би завршили као део широке Драгијеве владе.

Десетине посланика Пет звездица напустило је Контеа кад се успротивио слању оружја Украјини.

Под његовим вођством, њихова политика је скренула улево.

Пет звезда се пре четири године највише залагала за универзалне приходе за сиромашне. Конте се сада залаже за минималну надницу од девет евра, жели да укине порез на регионалне компаније и олакша деци имиграната да добију држављанство.

Идеје Пет звездица се не разликују много од левог центра, а две главне центристичке партије упозориле су гласаче да би Конте могао да изглади разлике са Енриком Летом.

Центристи

Матео Ренци из странке Жива Италија (Italia viva) и Карло Календа из Акције удружили су снаге, у жељи да привуку гласове и са деснице и са левице и створе савез „трећег пола".

Ако освоје више од 10 одсто гласова, резон је да би могли да придобију и друге странке и избегну владу под вођством Ђорђе Мелони.

На председнику Серђу Матарели је да номинује следећег премијера, али је вероватније да ће он изабрати победничку коалицију.

Центристи би највише волели да наставе проевропску политику претходне Драгијеве владе и чак убеде Марија Драгија да се врати као премијер, мада бивши шеф Европске централне банке не делује одушевљен том идејом.

Као и десни центар, они желе да укину забрану нуклеарне енергије и, као и леви центар, желе да увозе више течног природног гаса.

Њихов тим укључује две бивше министарке из Напред Италије, Мариастелу Ђелмини и Мару Карфању, које су напустиле Берлусконијеву странку због његове улоге у рушењу Драгијеве владе.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]