Мјанмар и насиље: 'Не могу да је заборавим' - војници из Мјанмара признају зверства

Упозорење: Овај чланак садржи описе сексуалног насиља и тортуре

Припадници мјанмарске војске признали су у ексклузивном интервјуу за ББЦ да су убијали, мучили и силовали цивиле.

Први пут су изнели детаљна сведочења о широко распрострањеним кршењима људских права за која кажу да им је било наређено да их чине.

„Наредили су ми да мучим, пљачкам и убијам невине људе."

Маунг У каже да је мислио да је регрутован у војску да би био стражар.

Али он је постао део батаљона који је убијао цивиле сакривене у манастиру у мају 2022.

„Наређено нам је да постројимо све мушкарце и стрељамо их", каже он.

„Најтужније од свега било је што смо морали да убијемо старије људе и једну жену."

Сведочење шест војника, међу којима и једног десетара, као и неких од њихових жртава, дају редак увид у ситуацију у војсци која очајнички жели да задржи власт.

Сва имена Мјанмараца у овом чланку измењена су како би се заштитили њихови идентитети.

Војници, који су недавно пребегли, налазе се под заштитом локалне јединице Народних одбрамбених снага (ПДФ), оквирне мреже цивилних паравојних група које се боре да врате демократију.

Војска је преотела власт од демократски изабране владе предвођене Аунг Сан Су Ћи у пучу извршеном прошле године.

Она сада покушава да угуши оружани грађански устанак.

Двадесетог децембра прошле године, три хеликоптера надлетала су село Јае Мјет у централном Мјанмару, спуштајући војнике са наређењем да отворе ватру.

Најмање петоро различитих људи, говорећи независно једно од других, испричало је ББЦ-ју шта се десило.

Они кажу да је војска упала у три одвојене групе, пуцајући неселективно на мушкарце, жену и децу.

„Наређење је било да пуцамо у све што видимо", каже десетар Аунг са ненаведене локације у забитом делу мјанмарске џунгле.

Он каже да су се неки од сељана сакрили на месту за које су мислили да је безбедно, али како су се војници приближавали „почели су да беже и ми смо пуцали у њих".

Десетар Аунг признаје да је његова јединица убила и закопала петоро људи.

„Имали смо наређење и да запалимо сваку велику и пристојну кућу у селу", каже он.

Војници су парадирали по селу палећи куће и вичући: „Гори! Гори!"

Десетар Аунг је запалио четири здања.

Интервјуисани кажу да је спаљено шездесетак кућа, оставивши већи део села у пепелу.

Село Јае Мјет у мјанмарском региону Сагаинг:

Већина сељана већ је побегла, али не и сви.

Један дом у центру села био је настањен.

Тиха каже да се пријавио у војску само пет месеци пре упада у село.

Као и многи други, регрутован је из народа и каже да је био необучен.

Ове регруте мештани зову Ангар-Сит-Тар или „најамни војници".

У оно време био је плаћен пристојном платом од 200.000 мјанмарских ката (око 100 америчких долара) месечно.

Он се живо сећа шта се десило у кући.

Угледао је тинејџерку заточену иза гвоздених решетака у кући коју су се спремали да спале.

„Не могу да заборавим њене повике, још увек их чујем у ушима и носим их у срцу", каже он.

Кад је то рекао капетану, овај је одвратио:

„Рекао сам ти да убијеш сваког кога видиш."

И зато је Тиха испалио сигналну ракету у просторију.

Десетар Аунг је такође био присутан и чуо је њене повике док је била жива спаљивана.

„Срце вам се цепало док то слушате. Слушали смо њен глас упорно петнаестак минута док је кућа горела", присећа се он.

ББЦ је пронашао девојчину породицу, која је говорила испред угљенисаних остатака њиховог дома.

Њен рођак У Мјинт каже да је девојка била ментално оболела и да је била остављена код куће док су њени родитељи ишли да раде.

„Покушала је да побегне, али су је спречили и дозволили су да изгори", каже он.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Она није била једина млада жена која је пропатила у рукама ових војника.

Тиха каже да се у војску пријавио због новца, али је био шокиран оним што је био присиљен да ради и зверствима којима је присуствовао.

Он говори о групи младих жена које су ухапсили у Јае Мјету.

Официр их је предао потчињенима и рекао:

„Радите са њима шта хоћете", присећа се он.

Каже да су силовали девојке, али да он није учествовао у томе.

Пронашли смо две од тих девојака.

Па Па и Кин Хтве кажу да су сусрели војнике на путу док су покушавале да побегну.

Оне нису биле из Јае Мјета, ишле су код тамошњег кројача.

Упркос инсистирању да нису боркиње ПДФ-а, па чак ни из тог села, држане су три ноћи заробљене у локалној школи.

Сваке ноћи су изнова биле сексуално злостављање од њихових тамничара који су били под дејством алкохола, каже она.

„Ставили су ми повез преко очију и гурнули ме доле, скинули су ми одећу и силовали ме", каже Па Па.

„Викала сам док су ме силовали."

Преклињала је војнике да престану, али су је они тукли по глави и претили јој оружјем.

„Морале смо да прихватимо то без отпора, зато што смо се плашиле да ће нас убити", каже њена сестра Кин Хтве, која дрхти док говори.

Девојке су се плашиле да добро осмотре своје нападаче, али кажу да се сећају да су виделе како су неки од њих носили цивилну одећу, док су неки други носили војничке униформе.

„Кад би ухватили младе жене", присећа се војник Тиха, „говорили би: 'Ово је зато што подржавате PDF' док би их силовали."

Најмање десеторо људи страдало је у насиљу у Јае Мјету, а током периода од три дана наводно је силовано осам девојака.

Брутална убиства у којима је учествовао најамник Маунг У почињена су 2. маја 2022. у селу Охаке Пхо, такође у региону Сагаинг.

Његова прича о томе како припадници његове 33. Дивизије (Лака пешадијска дивизија 33) постројавају и стрељају људе у манастиру поклапа се са исказима сведока и узнемирујућим видео снимком до ког је ББЦ дошао о непосредним последицама напада.

На снимку се види поређаних девет мртвих тела, укључујући жену и седог човека који леже једно до другог.

Сви носе саронге и мајице кратких рукава.

Знаци на снимку указују на то да су убијени с леђа и из непосредне близине

Причали смо и са сељанима који су присуствовали овом зверству.

Они су идентификовали младу жену на снимку која лежи поред старијег човека.

Звала се Ма Мо Мо и носила је са собом дете и торбу са груменима злата.

Преклињала је војнике да јој не узму ствари.

„Упркос детету које је носила, они су је опљачкали и убили. Постројили су мушкарце и убили их једног по једног", каже Хла Хла, која је била присутна, али је поштеђена.

Дете је преживело и сада се о њему стара родбина.

Хла Хла каже да је чула војнике како се хвале на телефону да су убили осморо или деветоро људи, да је било „сјајно" убијати их и описали то као „њихов најуспешнији дан до сада".

Она каже да су отишли из села скандирајући: „Победа! Победа!"

Једна друга жена присуствовала је убиству властитог мужа.

„Пуцали су му у бутину, потом су му наложили да легне лицем према земљи и пуцали му у задњицу. На крају су му пуцали у главу", каже она.

Она инсистира да он није био члан ПДФ-а.

„Он је био радник на узгоју шећерних палми који је зарађивао за живот на традиционалан начин. Имам сина и ћерку и не знам како ћемо наставити са животом."

Маунг У каже да жали због својих поступака.

„И зато ћу вам све испричати", каже он.

„Желим да сви знају за то, како би избегли да их снађе иста судбина."

Свих шест војника који су говорили за ББЦ признали су да су спаљивали куће и села широм централног Мјанмара.

То указује на организовану тактику гушења било какве подршке отпору.

Она је уследила након што, према тврдњама неких, војска има проблема да одржи грађански рат на више фронтова.

Село Бин у мјанмарском региону Сагаинг:

Мјанмарски сведок - група истраживача са јавно доступним резултатима који проналазе случајеве кршења људских права - верификовао је више од 200 извештаја о спаљивању села на овај начин у последњих десет месеци.

Они кажу да се размере ових напада са спаљивањем кућа убрзано повећавају, са најмање 40 напада у јануару и фебруару, и најмање 66 у марту и априлу.

Села које је спалила мјанмарска војска између 1. септембра 2021. и 22. јуна 2022:

Ово није први пут да се мјанмарска војска служи политиком спаљене земље.

Нашироко је извештавано о томе како је она коришћена против народа Рохингја 2017. у држави Ракине.

Планински етнички региони у земљи суочавали су се с оваквом врстом напада деценијама.

Неки од тих етничких бораца сада помажу да се обучи и наоружа ПДФ у актуелном грађанском рату против војске.

Култура некажњивости у којој је војницима дозвољено да пљачкају и убијају како им се прохте, како су то описали сами војници, на снази је деценијама у Мјанмару, наводе из Хјуман рајтс воча.

Људи веома ретко одговарају за зверства која наводно почини војска.

Али мјанмарска војска све више мора да унајмљује војнике и паравојне групе због пребега и страдања од руку ПДФ-а.

Око 10.000 људи пребегло је и из војске и полиције после пуча из 2021, према групи званој Загрљај народа, коју је формирало особље војске и полиције.

„Војска се мучи да одржи грађански рат на више фронтова", каже Мајкл Мартин из експертске групе Центар за стратешке и међународне студије.

„Она има проблема са бројем људи и у редовима официра и у редовима регрута, претрпела је тешке губитке, има проблема са регрутовањем нових људи, проблема са набавком опреме и залиха, а то највише одражава чињеница да губи територије или контролу над територијама у различитим деловима земље."

Региони Магвеј и Сагаин (где су се одиграли наведени инциденти) били су једни од историјски плодних терена за регрутовање мјанмарске војске.

Али овдашњи млади људи се радије одлучују да оду у ПДФ.

Десетар Аунг је недвосмислен по питању разлога зашто је пребегао:

„Да сам мислио да ће војска победити на дуже стазе, не бих прешао на страну народа."

Он каже да се војници не усуђују да напусте своје базе сами јер се брину да ће их убити ПДФ.

„Где год да одемо, можемо да идемо само у војничкој колони. Нико не може да каже да доминирамо", каже он.

Изнели смо наводе из ове истраге генералу Заву Мин Туну, портпаролу мјанмарске војске.

У саопштењу, он је негирао да војска напада цивиле.

Он је рекао да су оба овде наведена напада извршена на легитимне мете и да су убијени били „терористи".

Он је негирао да војска спаљује села и каже да је ПДФ тај који спроводи нападе са спаљивањем кућа.

Тешко је рећи како и када би овај грађански рат могао да се заврши, али изгледа да ће милиони мјанмарских цивила остати са траумама.

И што више времена буде било потребно да се успостави мир, више жена као што је жртва силовања Кин Хтве остаће угрожено.

Она каже да више није желела да живи након онога што јој се десило и да је размишљала да одузме себи живот.

Није имала снаге да исприча веренику шта јој се догодило.

Графике: Агнија Аџкија, Арвин Супријади и Дејвис Сурија

Погледајте причу о војном пучу у Мјанмару:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]