Русија, Украјина и психологија: Да ли је Путинов „мачо имиџ“ крив за рат

Када је одлазећи британски премијер Борис Џонсон рекао да руски председник Владимир Путин не би започео рат у Украјини да је жена, то је изазвало буру негодовања у Русији.

Ово можда није било изненађујуће, с обзиром да је руски председник дуго и пажљиво брусио имиџ „правог мушкарца".

Неколико аналитичара је за ББЦ руски сервис рекло да патријархат и мачизам остају доминантни у ширем руском владајућем естаблишменту и играју улогу у јавној подршци инвазији.

„Да је Путин жена, што очигледно није, али да јесте, заиста не мислим да би се упустио у луди, мачо рат инвазије и насиља на начин на који то чини", рекао је Борис Џонсон у јуну.

„Ако желите савршен пример токсичне мушкости, то је оно што он ради у Украјини."

Џонсонове речи је касније поновио и британски министар одбране Бен Волас, који је рекао да Путин има „синдром малог човека" и да је његов „мачо" поглед на свет изазвао рат.

Руско министарство спољних послова позвало је амбасадора Велике Британије у Москви и укорило га због „искрено грубих изјава британског руководства".

Портпарол Кремља Дмитриј Песков предложио је Џонсону да закаже разговор са оснивачем психоанализе, аустријским неурологом Сигмундом Фројдом (1856-1939).

Путин је одржао кратко предавање о „окрутности" Маргарет Тачер, премијерке Велике Британије од 1979. до 1990. године.

Да ли је Борис Џонсон погодио мету и натерао руске званичнике да тако оштро реагују?

„Прави мушкарац" и његови женствени непријатељи

Током председничког мандата, Путин је свету доследно показивао физичку снагу и храброст.

Спустио се у дубине Бајкалског језера у Сибиру, летео параглајдингом са јатом ждралова, заронио у потрази за древним грчким амфорама на обали Крима, сликао се са угроженим амурским тигром (иако успаваним) на руском Далеком истоку, и, што је можда најупечатљивије, позирао без кошуље на коњу у дивљини.

Али Путинов „мачо" имиџ је предмет многих шала на Западу.

На последњем самиту, сами лидери Г7 су се упустили у ироничне коментаре, а Џонсон је подругљиво сугерисао да учесници треба да скину јакне како би доказали да су „опаснији од Путина".

Путинови покушаји да буде виђен као бранилац „традиционалних" вредности и „снажан вођа" дуго су исмевани, па чак и критиковани због дашка онога што се обично назива „токсична мушкост", често дефинисана тврдоћом, тражењем моћи, емоционалном дистанцом, хомофобијом и презиром према женама.

Професорка Елизабета Вуд, историчарка и специјалисткиња за родна истраживања на Технолошком институту Масачусетса у Сједињеним Државама, каже да руски председник рутински феминизује непријатеље и на тај начин настоји да их понизи.

„Руске власти су пре рата стално оптуживале Запад за 'хистерију'. Јасно је да је реч 'хистеричан' погрдна и да се обично приписује женама", каже она.

Путин је на шале са самита Г7 одговорио да би био „одвратан спектакл" када би западни лидери скинули мајице и саветовао их да се баве спортом.

Блиски сарадници руског председника користе сличну стратегију да вређају противнике.

Средином марта, чеченски лидер Рамзан Кадиров исмевао је милијардера Илона Маска тако што је изокренуо његово име у женску варијанту: „Илона".

Кадиров је позвао бизнисмена да започне кондициону обуку у чеченском кампу „Ахмат", где би се од „нежне девојке" трансформисао у бруталног мушкарца.

Маск је изгледао забављен овим предлогом, па је неко време чак променио назив сопственог Твитер налога у „Илона Маск".

Изградња државе и „нова руска мушкост"

Ствар се не зауставља са Путином и Кадировим.

Многи стручњаци истичу да је читава руска структура моћи изграђена око идеје мушкости.

Чак и када је Путин почињао трансформацију у „нови тип руске мушкости", имиџ Русије је такође доживео промену, каже Елена Гапова, професорка социологије на Универзитету Западни Мичиген.

„(Нови тип човека) више није био неки интелектуалац са наочарима из совјетског романа из 1980-их, изгубљен у мислима путујући у приградском московском возу.

„Уместо тога, он је отелотворио хладан идеал снажне воље - представника нове класе менаџера оријентисаних на резултате", објашњава она.

Почетком 20. века, филозоф Владимир Розанов је дефинисао Русију као „жену која заувек тражи вереника".

Почетком 21. века поп песма „Неко као Путин" заузела је врх топ-листа - описује жену која тражи вереника.

Осим што у њеном случају, она зна да жели да овај вереник буде - руски председник.

„Русија је желела да види себе као Путина", објашњава професорка Гапова.

„Појавила се метафора 'Русије која устаје са колена' и појавио се мушки идеал који су оличавали Путин и кохорта.

„Истовремено, у другој деценији 21. века одвијао се процес изградње државе који је био усмерен на снажну централизовану моћ.

„Чини се да је јасна веза између пројекта успостављања јаке државе и нормативног маскулинитета."

Увек алфа мужјак

Али чак и у искључиво мушком окружењу, Путин изгледа мора да остане алфа мужјак.

Према речима професорке Елизабете Вуд, овaj приказ мушкости постао је Путинов начин да демонстрира сопствену моћ.

„С једне стране, он пројектује имиџ рационалног, практичног појединца - он је прецизан и способан да реши техничка питања", примећује она.

„С друге стране, он показује сталну агресију."

Вуд се присећа познатог инцидента из 2009. године када је Путин посетио град Пикаљево, у коме су мештани протестовали због затварања фабрике: „Путин је долетео хеликоптером и прекорио све! Прекорио је раднике и менаџере, али је посебно прекорио (бизнисмена Олега) Дерипаску".

Стручњакиња повлачи паралелу између овог инцидента од пре 13 година и много новијег - фебруара ове године.

У последњем, током састанка Савета за националну безбедност, неколико дана пре почетка руске инвазије на Украјину, Путин је јавно окривио шефа спољне обавештајне службе Сергеја Наришкина.

Сматра се да Наришкин, обавештајац са вишедеценијским искуством, припада ужем кругу руског председника.

„Агресивно је захтевао одговор - да или не. Тако је показао да је и даље 'алфа' у свим ситуацијама.

„И та 'трескања' су такође веома мушка особина."

Али ипак, шта да је Путин жена?

Сви стручњаци са којима смо разговарали сагласни су у једном: Џонсонова сугестија да женска верзија Путина не би започела рат је повезана са стереотипима.

„Џонсонове речи треба схватити више као метафору", каже Елена Гапова.

„Постоји традиционална перцепција да су жене мање агресивне и више емпатичне од мушкараца, али то је због чињенице да је мање вероватно да ће жене заузимати оне друштвене позиције са којих можете започети рат или доносити важне одлуке."

Све сугестије да се ратови и револуције светске историје могу приписати патријархату, а да би историја била другачија да је на власти било више жена, сматра Гапова, спекулативне су.

Истина је да се Џонсон позива на стереотипне идеје о женама које говоре да је женама лакше да преговарају или показују слабост или емоције, али он их користи да би се супротставио Путиновој стереотипној мушкости, каже психолошкиња Марина Травкова.

„За жене, нема (или барем има мање) срамоте у 'повлачењу' или 'извињавању'", објашњава она.

„Штавише, мушкост је повезана са херојством - са идејом да се умре за државу, уместо да се живи са децом у улози оца. Жене су, у међувремену, више повезане са децом.

„Мање је вероватно да ће подржавати ту врсту херојства и, у том погледу, мислим да је коментар Бориса Џонсона валидан."

Погледајте видео: Путин и белоруски председник Лукашенко на леду

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]