Телевизија: Квотермас - научно-фантастична серија која је престравила целу једну генерацију

Прошло је сто година од рођења човека за чије име можда нисте ни чули, али који је у великој мери имао утицај на филм и телевизију у 20. веку - ради се о британском сценаристи Најџелу Нилу.

Каријеру започео крајем 1940-их као глумац на радију, али је убрзо постао познат и као један од најтраженијих сценариста у Великој Британији за мали и велики екран.

Покривао је различите жанрове од научне-фантастике и хорора, па све до социјалних и политичких драма и убрзо постао невероватно утицајан за многе генерације.

Од свих доприноса које је Нил оставио за собом британској филмској култури, његова вероватно најзначајнија креација је серија Квотермасов експеримент из 1953. године, прва оригинална научно-фантастична драма за одрасле коју је за телевизију продуцирао ББЦ.

Централни лик ове серије је професор Бернард Квотермас чије име је настало комбиновањем насумично изабраног презимена из телефонског именика и имена астронома Бернарда Ловела. Квотермас се у серији суочава са великим бројем необичних ванземаљских претњи.

Током шест епизода које су емитоване у лето 1953, Квотермасов експеримент са Реџиналдом Тејтом у улози професора, привукао је пажњу целе нације причом о астронауту који се на Земљу вратио са агресивним ванземаљским обликом живота.

Данас постоје још само две епизоде оригиналног серијала пошто је серија, као и друге ТВ драме тог времена, извођена и емитована уживо.

Осим ове две преостале епизоде, остале нису ни биле снимане.

Серију је пратио наставак под именом Квотермас Два, који је емитован 1955, док је иницијална трилогија заокружена 1958. задивљујућом серијом Квотермас и јама.

Срећом, оба серијала су сачувана, тако да и даље постоје у ББЦ архиви.

Током 1950-их, серија о Квотермасу је помогла дефинисању драмске продукције на ББЦ-ју.

Био је то један од првих примера „телевизијског догађаја" и он је младом медију пружио ону врсту програма о којем се наредних дана по емитовању дискутовало на сваком кораку.

Нилов биограф Енди Мареј верује да је овај догађај постао оријентир за целокупну британску телевизију, а не само за ББЦ.

„Квотермас није био једина ТВ драма тог времена која је имала ту врсту амбиције", каже он за ББЦ Културу, „али је постао пример који су и сви остали који су били у овом послу пажљиво гледали".

„Серија о Квотермасу је била мејнстрим телевизија и била је веома популарна.

„То није била жанровска телевизија смештена у неку одабрану програмску нишу резервисану за култне програме. Квотермас се доказао као серија за широку публику".

Квотермас је научну-фантастику представио публици која можда није била престрашена, али је са великом пажњом прихватила серију која је била иновативна у смислу промовисања новог формата сниманог са више камера и која је представљала нешто потпуно јединствено за ту епоху.

Трагови тога се могу видети и данас у форми серијских драма које се баве инвазијама ваземаљаца или мистериозним војним установама.

Траг који је оставио за собом је баш дубок.

Приликом креирања приче и заплета за већи број епизода, серија Квотермас је по први пут почела да користи тзв. 'клифхенгере' као начин да примора публику да јој се наново враћа.

Тако је прву епизоду серијала погледало 3,4 милиона гледалаца, док је завршна епизода привукла скоро пет милиона људи.

То је показало да број гледалаца може да расте током емитовања и доказало да ББЦ-јев формат серијске драме заиста функционише у недељном привлачењу публике која је била очајнички заинтересована да види како ће се све завршити.

До тада је ББЦ програмску шему базирао на индивидуалним ТВ драмама као што је, рецимо, била драма Златне године, допринос Џека Хјуберта Британском фестивалу 1951. године, или бројне ТВ адаптације Шекспирових драма.

Квотермас је, за разлику од овог концепта, промовисао драме које су се састојале од недељно емитованих епизода.

Квотермас је у ствари постао толики хит да је и пре емитовања друге сезоне на ББЦ-ју, започела филмска адаптација која је касније торпедовала легендарни Хамер студио према хорор кинематографији по којој је и постао славан.

Квотермасов експеримент (The Quatermass Experiment) је 1955. године пренесен и на велико платно у режији Вала Геста, али је касније преименован да би се сачувао X сертификат из наслова - The Quatermass Xperiment.

Овај филм је имао наставак у виду филма Квотермас Два, поново у режији Вала Геста, а затим је уследио и трећи део под називом Квотермас и јама у режији Ворда Бејкера, неких десет година касније, 1967. године.

Упркос популарности телевизијске серије, филмови из Хамерове радионице су имали још већи утицај на културу, нарочито у иностранству и у Америци.

„Неке величине, попут Стивена Кинга, Џоа Дантеа, Џона Лендиса и Дена О'Бенона су одрасле гледајући и обожавајући ове филмове", каже Мареј.

„И током климакса у филму Отимачи изгубљеног ковчега Стивена Спилберга из 1981. постоји део који изгледа као посвета филму Квотермас и јама.

„У Мексику је било слично - редитељ Гиљермо дел Торо је први сусрет са Најџелом Нилом имао кроз филмове о Квотермасу".

Јединствен осећај страха

Камен темељац Квотермасове јединствене научно-фантастичне визије је његов недвосмислено енглески дух.

Он у исто време приказује препознатљиву и надреално претећу верзију земље у послератном периоду, све са силним знацима са натписом „Не прилази", селима која нису заиста била села и метро станицама које су биле преплављене марсовским инсектима.

„Он је искористио тај осећај да је Енглеска сама себи постала чудна, а успео је и да тај осећај претвори у неку врсту манира, тако да су људи могли да осете и именују тај неспокој који је био доминантан током 1950-их", каже писац и радио водитељ Метју Свит, ватрени обожавалац Нилових филмова.

„Име је наравно било Квотермас".

Тај осећај наопаког друштва је посебно био приметан у другом делу серије.

Све се вртело око професора (тада га је играо Џон Робинсон) који је истраживао ванземаљско присуство у граду под именом Винерден Флетс.

Са неба су падали метеори, а локална истраживачка лабораторија је нарасла у толикој мери да је првобитни изглед самог града био потпуно изравнан и натрпан монтажним кућама за зомбификоване раднике.

Људи су се у граду понашали јако чудно, а на њиховим рукама су се појављивали необични трагови.

Шта се то узгајало у великим цистернама истраживачке лабораторије?

„Квотермас је разгрнуо ту мистерију и показао шта се то ваља иза културе којој иначе припадамо", каже Свит.

„Енглеска је изгледала као подесно место за долазак ванземаљаца. Мислим да је Нил, баш као и Џон Виндхем, направио од Енглеске погодно тло за њихову трансформацију".

И заиста, Нилови ванземаљци изгледају као да су на неки начин код своје куће, спремни да оронулу Енглеску из педесетих година прошлог века претворе у нешто што одговара само њиховим неизрецивим циљевима.

Трећи део серије, Квотермас и јама, приказао је још неуобичајенију преспективу британске свакодневице из 1950-их.

У овом делу, ванземаљци се поново враћају у Енглеску, али овог пута уз заиста оригинални обрт - Марсовци су, чини се, на овој нашој Земљи били пре него што смо се ми појавили на њој, те смо, можда, ми у ствари ванземаљци.

Утицај Ниловог трећег серијала, приказаног 1958. године, може у великој мери да се види у серијама које су се појавиле после ње, а нарочито у ТВ серији Доктор Ху из 1970-их са Џоном Пертвијем, у којој се баратало сличним наративима са паравојним формацијама које штите Британију од ванземаљских злотвора.

Ископавање марсовског свемирског брода испод метро станице које је спровео Квотермас (овог пута га игра Андре Морел) са својим тимом представља једну ствар.

Али начин на који Нил као писац уобличава импликације овога указују на његову спретност и утицај који остварује као писац.

Перцепција тога које је наше место у овом свету, у његовим рукама излази из уобичајених оквира док фантастични футуризам постаје уклети фолклор.

Уистину, кроз комплетан Нилов опус може да се уочи тај фолклорни утицај.

Његово галактичко зло можда повремено наговештава страхове који долазе са надолазећом свемирском епохом, али исто тако врло често изгледа древно и уклето.

Оно је можда привидно стигло са друге планете, али је исто тако дубоко укорењено у нашим физичким и менталним крајолицима.

„Ове приче су исцедиле нешто што је постојало у енглеској атмосфери тог времена", верује Свит.

„Неки неспокој због и даље присутног осећаја ратне културе која се прелила у мирнодопско време. Нил је искористио ту послератну атмосферу која је склизнула у хладноратовску и осећај све већег отуђења".

Обично се мисли да је најважније завештање Квотермасових прича сукоб уобичајеног и неуобичајеног, нарочито када се говори о утицају на научну-фантастику и неке друге телевизијске жанрове.

„Доктор Ху се у великој мери ослањао на Квотермаса", тврди Свит.

„И то до те мере да је по мени Нил заслужио хонорар, макар за оне сезоне из раних 70-их година.

„Сама Енглеска је представљена на сличан начин. Утицај може да се примети и у серији филмова о Осветницима са селима која у ствари нису била села, већ базе за тренинг комуниста".

Поред Доктора Хуа и Осветника, чудна атмосфера из филмова о Квотермасу може да се уочи на обе стране Атлантика у деценијама које су следиле, у делима као што су А као Андромеда, Doomwatch, Black Mirror или Досије икс.

Листа је подугачка.

Наравно, погрешно би било претпоставити да су само ТВ серије биле одговорне за овакав утицај.

Нема сумње да су то и Хамерове филмске адаптације, које су донеле чвршће и поузданије верзије прича о Квотермасу широј публици.

„Већи део публике која је имала прилике да гледа Квотермасове серије из 50-их, гледао је и филмске верзије", каже Мареј.

„Они су стизали до много бројније публике".

Ипак, они су и даље само угланцани ехо оних старих, испраних телевизијских оригинала.

Коначно, велика важност Квотермаса се данас огледа не само у томе што нам на малим екранима представљају ту епоху, већ управо и због накнадног утицаја који је накнадно имао.

„Он је био савршено синхронизован са начином на који смо током 50-их гледали телевизију.

„Гледање телевизије је тада представљало неку врсту сеансе.

„Пред гледање су се навлачиле завесе, телевизор је морао да се загреје, а потом се на екрану појављивало нешто што је изгледало као бродски прозорчић марсовске капсуле.

„Он је снажно окупирао машту људи и очарао читаве генерације", каже Свит.

Тај дух који је Квотермас емитовао прогања нас до данашњег дана и Нилове серије су по свему судећи најважнији телевизијски догађај у историји овог медија.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]