Палмино уље, здравље и климатске промене: Произвођачи ускраћују сељацима милионе долара

Ако купите нешто у супермаркету, велике су шансе да ће то нешто садржати палмино уље. Ако га будете пратили уназад кроз ланац снабдевања, на крају ћете затећи уљану палму, највероватније у Индонезији.

Али компаније које га продају великим фирмама као што су Џонсон енд Џонсон, Келогс и Монделез лишавају домородачке заједнице потенцијалних милиона долара у приходима, открила је заједничка ББЦ истрага.

Мет Јади прати путању реке, његово копље спремно за бацање.

Али данас, као ни већином других дана, он не успева ништа да ухвати.

„Раније је било много свиња, јелена, антилопа и бодљикавих прасади", каже он.

„Данас једва да има нечег живог."

Он је припадник Оранг Римбе, једног од последњих номадских племена у Индонезији.

Она су генерацијама живела од џунгле на острву, жањући гуму баш као и ловећи и берући воће.

Деведесетих је у њихов забити дом Тебинг Тингија стигла компанија која са бави палминим уљем са обећањима о богатству и развоју.

Она је преузела контролу над вековних огњиштем ове заједнице, а заузврат, према Оранг Римби, заједница је требало да добије више од половине назад, са засађеним уљанима палмама, чудесном биљком за којом је потреба широм планете само све већа.

То је у сваком случају требало да буде добитна комбинација, јер је племе требало да продаје воће које убере назад компанији.

Током 25 година, уљане палме израсле су високо и јарконаранџасто воће нахрупило је у фабрике компаније, произвевши јестиво уље вредно милиона долара за њеног крајњег власника, Салим групу.

То уље потом купују произвођачи као што су Кедбери, Поп-тарт и Кранчи нат кластерс.

Али Мет Јади никад није добио мало пољопривредно газдинство које каже да је обећано његовом племену.

Данас његова породица живи у приручној колиби на плантажи.

„Ништа нам није враћено. Све су нам узели", каже он.

Као и многи други припадници Оранг Римбе, старешина Сити Манина саставља крај с крајем берући воћке које падну не земљу током бербе уљаних палми.

Ако има среће, сакупиће их довољно да купи неколико унци пиринча и мало поврћа да би прехранила своју породицу за тај дан.

„Довољно је", каже она. „Али није много."

„То је само један пример - и дешава се свуда", каже Данијел Џохан, индонежански посланик задужен за сектор пољопривреде и шумарства, који заступа ово племе.

„Корпорације су похлепне."

Огромни делови пошумљене земље са највећим биодиверзитетом на свету раскречени су да би ту настале плантаже уљаних палми.

На некада џунглама прекривеним острвима Борнео и Суматра, плантаже се сада протежу километрима у свим правцима.

У замену је обећан економски развој. Да би добили локалну подршку и приступ владиним финансијама, компаније су често обећавале да ће поделити своје плантаже са сељанима, на плацевима познатим као „плазма".

Године 2007, постала је законска обавеза да компаније уступе петину сваке нове плантаже заједницама.

Тамо где је овај договор функционисао, то је помогло да руралне заједнице изађу из сиромаштва, дајући им њихов властити удео у индустрији вредној више од 50 милијарди долара годишње у свету.

Али појавио се стални талас притужби да компаније нису испуниле свој део обећања - и законске обавезе - да заједницама обезбеде плазму.

Размере проблема остале су непознате, па је у последње две године наш тим, који чине ББЦ новинари, представници организације за истраживачко новинарство Геко пројекат и еколошког инфо сајта Монгабеј, радили заједно на његовом откривању.

Анализирајући владине податке, истрага је показала да компаније нису обезбедиле више од 100.000 хектара - око величине Лос Анђелеса - законски обавезујуће плазме само у покрајини Централног Калимантана на острву Борнео.

Користећи конзервативне процене могуће зараде од палминог уља, израчунали смо да се тиме заједницама сваке године ускраћује процењених 90 милиона долара.

Ова покрајина чини само петину индонезијских плантажа уљаних палми под контролом корпорација.

Анализа података Министарства пољопривреде показује да је ова ситуација слична у свим другим покрајинама које су велики произвођачи палминог уља, а губици које су претрпеле заједнице којима се дугује плазма широм Индонезије достижу сваке године стотине милиона долара.

Размере проблема нису видљиве само у званичним подацима.

Наш тим је направио базу података од компанија које су оптужене да су закидале на обећањима или их нису поштовале како би намириле своје законске обавезе да поделе плантаже са заједницама.

То је показало да су у последњих шест година организовани протести мотивисани притужбама због плазме у просеку једном месечно.

Али држава уме да буде брза и одлучна кад је у питању сузбијање протеста, који се обично насилно гуше.

Године 2015, у споразуму у којем су посредовали локални политичари, Салим група је потписала ново писано обећање да ће обезбедити плазму Оранг Римби.

Али до јануара 2017. године, то се још није десило.

У том тренутку, племе је већ чекало две деценије.

Незадовољни припадници племена окупирали су плантажу фирме, али им је компанија срушила колибе.

Сељани су потом запалили контролну станицу унутар плантаже и поразбијали прозоре на канцеларијама компаније.

Полиција је напала и ухапсила више од 40 особа, рекли су нам сељани.

„Крваво смо претучени без икаквог саслушавања", рекао је један човек.

Седморо је проглашено кривим за вандализам и осуђено на 18 месеци затвора.

Индонежанска полиција одбила је наш захтев за коментар.

„Сав тај отпор који су пружили, понекад чак жртвујући животе, а и даље ништа није решено", каже Данијел Џохан, који је посетио Тебинг Тинги убрзо након протеста против других посланика.

„То значи да систем не функционише."

После протеста, парламентарни одбор наложио је Салим групи да врати вековно огњиште Оранг Римби, али пет година касније, племе још чека на то.

Салим група и њена подружница која контролише плантажу одбила је да нам да интервју.

Кад се заједница жали да нису испуњена обећања која су јој дата, влада се углавном ослања на посредовање, али једна академска студија показала је да само 14 одсто преговора остварених уз посредовање доведе до споразума који се поштује.

Самсул Камар, шеф канцеларије за плантажу у Риауу, покрајини која је највећи произвођач палминог уља у Индонезији, каже да он сада има посла са новом жалбом због плазме „скоро сваке недеље", а само шачица од 77 компанија под његовим надзором обезбеђује довољно плазми.

Ипак, као и многе његове колеге, он никад није отишао даље од издавања упозорења.

Већина великих фирми за робу широке потрошње обећала је да ће искоренити „експлоатацију"" људи из својих ланаца снабдевања.

Али ми смо пронашли 13 великих фирми, укључујући Колгејт-Палмолив и Рекит, које су куповале палмино уље од произвођача оптужених да ускраћују плазму, или добит од плазме, заједницама у последњих шест година.

Компаније Џонсон и Џонсон и Келогс купују од Салим групе, која је власник плантаже на земљи Оранг Римбе.

У одговору на нашу истрагу, фирме су изјавиле да захтевају од својих добављача да се држе слова закона.

Али открили смо да многе од њих имају неке везе у ланцу снабдевања са компанијама за које је јавно обелодањено да се не придржавају прописа о плазми - укључујући од стране индонезијских званичника владе.

Џонсон енд Џонсон, Келогс и Монделез набављали су палмино уље са плантаже на Борнеу која је привремено затворена у фебруару ове године зато што више од деценије није испунила своје законске обавезе.

У ретком примеру да је влада предузела нешто одлучно у случају са плазмом, политичар Џаја Самаја Мононг задужио је полицију да спречи камионе да напусте плантажу.

„Можда ако нема одлучног деловања које може да им нашкоди, они мисле да то могу да игноришу", каже он.

Џонсон енд Џонсон је рекао да они „схватају ове оптужбе веома озбиљно" и да су покренули властити жалбени поступак.

Келогс је рекао да ће истражити наводе и „координисати са добављачима како би одлучио који су му следећи потези".

Монделез, који је власника Кедберија, рекао је да је контактирао експерте „да би боље разумео овај проблем и како би у будућности могао да га решава са додатним јавним обавезивањем".

Рекит је написао да ови налази „сугеришу потенцијалне системске проблеме" који „захтевају додатну истрагу и координисану акцију разних јавних и приватних актера".

Колгејт-Палмолив је изјавио да ће компанија покренути процес провере да ли његови добављачи обезбеђују довољно плазме.

Конгломерат који стоји иза плантаже на Борнеу је Голден Агри-Рисорсиз, највећи произвођач палминог уља у Индонезији, са плантажама које се простиру на пола милиона хектара земљишта.

Компанија признаје да још није испунила своје законске обавезе у вези са обезбеђивањем плазме.

Фирма тврди да је одлучна да то уради, али да је то и даље „рад који је у току".

Они кажу да се надају да ће следеће године почети да саде на плазми у њиховој подружници на Борнеу коју је затворио локални политичар.

Голден Агри-Рисорсиз и друге компаније којима смо писали рекли су нам да им и даље представља велики проблем приступ довољној количини земљишта за програм плазми.

Али Јаја, политичар са Борнеа, каже да је поручио конгломерату да он жели да компанија уступи земљиште које има у властитом поседу.

„Не желим да чујем више никакве изговоре", рекао је он.

„Зато што је све врло просто: плазма треба да се гради у тандему са главном плантажом. Зашто постоји главна плантажа, а нема плазма плантажа?"

Глобалне пошиљке палминог уља из Индонезије се настављају, пошто је влада укинула забрану на глобални извоз јестивог уља.

Она је извозе забраниле крајем прошлог месеца у покушају да контролише раст домаћих цена и да обезбеди локално снабдевање.

Компаније које стоје иза бума палминог уља у земљи доживеле су скок у приходима ове године зато што су глобалне цене достигле рекордне висине.

Списак индонежанских супербогаташа већ је препун милијардера који су се обогатили на палмином уљу.

Породица Виџаја, која контролише Голден Агри-Рисорсиз, на другом је месту Форбсове листе најбогатијих за Индонезију; Антони Салим, извршни директор Салим групе, налази се једну позицију испод, на трећем месту.

Али за Оранг Римбу, чекање на њихов удео у богатству се наставља.

Испод дрвећа палми, старешина Силин пева народну песму.

Текст песме преводи се као „наше је срце пуно ако су наши унуци здрави", објашњава она.

„И зато да би наши унуци могли истински поново да живе, желимо да нам се наше вековно огњиште врати", каже она.

„То је све што желимо."

Погледајте видео о веганском протесту

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]