Филм и суперхероји: Две деценије Спајдермена на великом екрану

Гледање Спајдермена на великом платну је за мене било једно од такозваних формативних искустава када је реч о одласку у биоскоп и откривању могућности тог медија.

Неки су се заљубили у блокбастере након гледања Спилбергове Ајкуле (Jaws), Лукасових Ратова звезда (Star Wars) или њиховог заједничког археолога Индијане Џоунса.

Само три године раније, неки мало старији од мене су на сличан начин одлепили на Матрикс (Matrix).

А ја, 2002. једва једанаестогодишњак, нисам могао да дочекам да видим Спајдермена.

Породично смо из Ниша отишли у Београд у некадашњи биоскоп Дома синдиката да бисмо гледали филм у што бољим техничким условима.

Како смо добили карте баш за дан премијере - и то за седишта у средини у неком од последњих редова - никада нисам сазнао.

Рекламе за играни филм о Спајдермену биле су свуда - на телевизији, радио станицама, у дневним и недељним новинама, часописима.

Јасно ми се у памћење урезао и огроман билборд на Славији који је приказивао мог омиљеног суперхероја у костиму и спортским патикама.

Не сећам се тачне марке, али памтим да је та компанија била један од многобројних спонзора филма.

Никада пре тога нисам био у тако великој биоскопској сали, никада нисам видео толико платно, нити искусио такав звучни систем.

Уследила су два сата апсолутног спектакла.

Пред очима су ми се смењивале сцене за које, само коју годину раније, нисам веровао да су изводљиве на филму.

Или барем не изводљиве у тој мери да изгледају толико реално.

Пењање по зидовима, испаљивање паукове мреже, скакање по њујоршким небодерима и борба са негативцима различитог калибра - све је деловало тако стварно.

Тог трећег маја 2002. године, Спајдермен у режији Сема Рејмија је био најбољи филм који сам у животу погледао.

Понављам, имао сам једва једанаест година, па моји критички суд можда и није био толико меродаван.

Ипак, нисам био једини коме се филм допао.

Спајдермен је успео да обори бројне рекорде на благајнама, зарадивши нешто више од 825 милиона долара и поставши један од најгледанијих суперхеројских филмова свих времена.

Не само то, многи Спајдермена сматрају кључним филмом у револуцији суперхеројског жанра.

У реду, и Икс-Мени, који су изашли две године раније, такође су имали удела.

Да Рејмијев Спајдермен није померио границе пре 20 година - визуелне, наративне, али и техничке - питање је како би модерни суперхеројски филмови изгледали.

Међутим, иако је по изласку с лакоћом освојио симпатије публике и критике и напунио биоскопске благајне, јунак Марвелових стрипова је морао да прође поприлично трновит пут како би добио играну верзију.

Трапави почеци

Спајдермен се први пут нашао пред камерама у играној серији The Amazing Spider-Man која се у Америци емитовала од 1977. до 1979. године

Питера Паркера/Спајдермена је глумио Николас Хемонд који је, услед малог буџета и још увек недовољно развијене технологије, изгледао смешно у платненом костиму, хватајући негативце у мрежу направљену од конопца и једва додирујући зидове по којима је, наводно, пузао.

Серија је такође изнедрила два телевизијска филма, Spider-man Strikes Back (1978) и Spider-Man: The Dragon's Challenge (1979).

Мало је познато да је свет тад имао чак две игране верзије Спајдермена, на два различита континента.

Oд 1978. до 1979. године, у Јапану је приказивана тамошња верзија овог Марвеловог јунака.

Ипак, како ни америчка ни јапанска верзија с краја седамдесетих нису оставиле велики траг у жанру суперхеројског филма, већ постоје само у својству фуснота попкултурне историје, Рејмијев филм из 2002. године с правом носи титулу првенца.

Постер из дечије собе који је прерастао у филм

С ове тачке гледишта, амерички редитељ Сем Рејми је деловао као логичан избор човека који ће Спајдермена пребацити на филмско платно.

Рејми је култни статус већ зарадио 20 година раније, започевши The Evil Dead хорор серијал са Брусом Кембелом у главној улози.

Наставио је да купује симпатије љубитеља попкултуре филмом Даркмен и ТВ пројектима Херкулес и Ксена.

A Simple Plan из 1998. године му је обезбедио добре оцене критичара, док је улога Џејкоба Билију Бобу Тортону исте године донела номинацију за Оскара за најбољу споредну улогу.

Рејми је имао и састанак са челницима компанија Сони и Колумбија пикчрс о агнажману на филму.

Али недуго затим, часопис Варајети је објавио листу тројице потенцијалних редитеља на том пројекту и, изненађујуће, Рејмијево име се није нашло.

„Било ми је криво, али сам помислио да је то и прикривени благослов, јер нисам имао појма како бих снимио Спајдермена", изјавио је Рејми у разговору са Марком Котом Вазом, аутором књиге Иза маске Спајдермена: Тајне филма (Behind the Mask of Spider-Man: The Secrets of the Movie) из 2002. године.

Међутим, Рејми је ускоро добио позив и сазнао да је ипак ангажован да сними филм о једном од најпознатијих суперхероја свих времена.

„Оно што га је 'продало' јесте то што је као дечак имао постер Спајдеремена изнад кревета и често се поистовећивао са Питером Паркером, који чини срце филма", изјавила је Ејми Паскал.

Паскал је била тада директорка Колумбија пикчерса, а данас се налази на челу филмске компаније Сони и још увек је ангажована на филмовима о Спајдеремену.

„Сем и ја смо се познавали већ 20 година, тако да је постојало и велико поверење", додала је.

Савршени Питер Паркер…

Редитељ је од самог почетка у глави имао Тобија Мегвајера као идеалног Питера Паркера.

Мегвајер, иако у раним двадесетим, просто је поседовао тај средњошколски шарм, али је такође већ тада имао импресиван глумачки стаж и запажене улоге у филмовима Pleasantville, The Ice Storm, The Cider House Rules и Wonder Boys.

Урадио је тест у костиму Спајдермена и све је деловало као да је прошло добро.

Али као што је то био случај са Алом Паћином приликом кастинга за Кума и Робертом Де Ниром за улогу Трависа Бикла у Таксисти, челници студија нису били убеђени да је Мегвајер прави избор за главну улогу у потенцијалној блокбастер франшизи.

„Мислим да су људи из студија само били опрезни", изјавила је Лора Зински, продуценткиња Спајдермена.

„Тоби никада није играо такву улогу, па сам предложила Сему да урадимо други тест, али комплетан тест, на сету, у костиму, са шминком и музиком."

То је обесхрабрило Мегвајера који је чак размишљао да одустане, али је Рејми ипак успео да га натера да дође на још једну пробу.

„Разговарали смо и рекао ми је 'гледај, ти си мој тип, ти си тај с ким желим да снимим овај филм. Без тебе бих био потпуно изгубљен и бојим се да не бих ни могао да урадим филм'", присећа се Мегвајер у разговору са Вазом.

„Развалио је на другом тесту, хвала богу, јер он је стварно срце и душа овог филма", изјавила је продуценткиња Зински.

… и још савршенија Мери-Џејн Вотсон

Рејми је дуго мозгао коју од Питерове две највеће љубави да смести у филм - Гвен Стејси или Мери-Џејн Вотсон.

На крају се одлучио за Мери-Џејн, али пронаћи одговарајућу глумицу није био нимало лак задатак.

„Када у причи постоји љубавни однос, морате да видите како глумци функционишу заједно", истакла је Зински.

„А Тоби је био и више него стрпљив и добар за сарадњу, јер смо га терали да има пробе са 25 глумица.

„Али колико год те глумице биле добре, просто се хемија није створила."

Тако је било све док се у причи није нашла Кирстен Данст.

Данст се састала са Рејмијем, разговарали су о улози и деловала је као савршен избор за улогу неодољиве риђокосе Ем-Џеј.

Међутим, датуми снимања Спајдермена поклапали су се са ангажманом Данст на филму Највећа Холивудска Тајна (The Cat's Meow) Питера Богдановича.

Тако да јој се дуго нису јавили и Данст се готово опростила од њене улоге у Спајдермену.

Али како је снимање Спајдермена померено за неколико месеци, Рејми је видео прилику да ипак ангажује Данст.

Лора Зински, солидно прехлађен Тоби Мегвајер и он су отпутовали у Берлин и чекали да Данст заврши снимање како би урадили пробу.

Према речима Зински, Данст и промукли Мегвајер су „просто кликнули" и то је било то - добили су савршеног Питера и Ем-Џеј.

Избор негативца

На почетку пројекта, сценарио за Спајдермена је укључивао више негативаца, међу којима су били Сендмен и Електро.

Ипак, Рејми је изазов увођења више од једног негативца сматрао превеликим залогајем за први филм.

Сендмен и Електро су отписани, баш као и Доктор Октопус, па је избор спао на Зеленог Гоблина.

„Нисам изабрао Зеленог Гоблина због његових моћи, јер сам заправо мислио да ће бити права ноћна мора осмислити његово летење на глајдеру, већ због његовог односа са Питером", изјавио је Рејми.

„За мене је снага Спајдеремена увек лежала у Питеру Паркеру и у томе какав је он човек.

„И пошто је Гоблин/Норман Озборн заправо отац Питеровог најбољег пријатеља Харија, помислио сам да ту постоји много више простора за сукоб на неком личном нивоу него што би то био случај са Сендменом или Електром које Питер уопште не познаје."

И према Рејмијевим речима, само један човек је могао да глуми Зеленог Гоблина - Виљем Дефо.

Дефо је снимао филм у Шпанији када га је Рејми позивао.

Рејми му је два сата причао о Спајдермену, Зеленом Гоблину, психологији и њиховом односу.

„Он је стрипове доживљавао као најсофистициранију драму, нимало цинично", сећа са Виљем Дефо у разговору са Вазом.

„Помислио сам само - морам да урадим овај филм."

И хвала му на томе, јер ће Виљем Дафо као Зелени Гоблин остати упамћен као један од најбољих негативаца из суперхеројских филмова и неко ко ће, испоставиће се, обележити не само један култни филм о Спајдермену.

Оданост изворном материјалу

„Спајдерменов свет је тај неки фантастични метрополис и идеја о урбаном Тарзану који скаче и пролеће улицама Менхетна", каже костимограф Џејмс Ајчесон.

За разлику од Бетмена чија читава појава коегзистира са тмурним фиктивним Готамом, Спајдермен је увек осликавао модеран дух Њујорка.

„Зато је почетна идеја била да модернизујемо Спајдерменов костим.

„Гледали смо различите материјале од гуме и пластике и имали смо идеју о полупровидној маски, попут кациге, која би била одвојена од одела од спандекса."

Али што су више експериментисали са дизајном костима, тако су се и удаљавали од Спајдерменовог духа.

На крају су одлучили да направе костим који ће у што већој мери подсећати на оригинални костим из стрипова.

И од првог трејлера за филм, у којем се само видео Спајдермен међу облакодерима Менхетна, публика је знала да ће добити добро познату и омиљену верзију хероја.

У тим секвенцама, филмски Спајдермен ме је подсећао на истог оног са насловница Екс-Алманаха које сам наследио од родитеља, или са страница новијих стрипова које сам касније доносио са летовања у Грчкој.

Мада ме је највише подсећао на Спајдермена из анимиране серије која се деведесетих приказивала на каналу Cartoon Network.

Био је то исти тај идеални Спајди, само на великом платну.

Крупна промена

Иако се са једне стране трудио да остане веран оригиналу, Рејми ће остати упамћен и по великој промени која нису сви дочекали с одушевљењем.

У стриповима, након што га уједе радиоктивни паук (у филму је паук генетски мутиран, како би колико-толико ишао у корак са модерном науком), Питер Паркер добија могућност пењања по зидовима и пауково чуло.

Течност за мрежу и посебне уређаје за њено испаљивање - веб шутере - Питер је морао да осмисли сам.

Али Рејми је одлучио да у филму Питерово тело само производи мрежу која излази из готово неприметних отвора на ручним зглобовима.

Рејми је заправо ову идеју задржао од Џејмса Камерона, из периода када је редитељ Титаника требало да ради на Спајдеремену.

„Камерон је вероватно помислио 'Гледајте, ако се мутацијом претвара у паука, зашто се не претвори до краја.

„Може да се лепи за зидове, да скаче високо, зашто не би могао сам да испаљује мрежу?'".

„Ја волим веб-шутере, али идеја да би средњошколац могао да осмисли нешто што ни огромне технолошке компаније нису у стању ми се чинила мало превише фантастичном", изјавио је.

Тај потез се није допао свима, нарочито не тврдокорним љубитељима Спајдермена.

Ипак, Рејми се држао органске мреже у сва три филма о Спајдермену које је режирао.

Када је 2012. године Сони решио да покрене нови серијал филмова The Amazing Spider-Man, грешка је исправљена и публици су представљени веб-шутери које Питер осмисли у његовој соби.

With great power comes great responsibility и друге култне сцене

У два сата, колико траје први део Спајдеремена, Сем Рејми успео је да утисне толико фантастичних сцена које изгледају као да су директно ископиране из Марвелових стрипова.

Од генетски мутираног паука који се са плафона у Оскорп лабораторији спушта на кажипрст Питера Паркера, преко борбе у кавезу, када га први пут видимо као Спајдермена, али у импровизованом костиму, па све до чувеног окршаја са Зеленим Гоблином на мосту Квинсборо.

Једноставно, у зависности афинитета, онога шта тражите у једној причи о Спајдермену или просто тренутка, избор омиљене сцене у Рејмијевом филму може да варира.

Једна од најупечатљивијих свакако је смрт ујка Бена, кога у филму глуми холивудски бард Клиф Робертсон.

Након што га пљачкаши, које је Питер непосредно пре тога пустио да побегну, упуцају на улици, ујка Бен изговара чувену реченицу коју је неколико деценија пре тога написао Стен Ли за стрип који је илустровао Стив Дитко:

„Са великом моћи долази велика одговорност - With great power comes great responsibility."

Тај тренутак био је кључан у Питеровом животу и умногоме је одредио пут којим ће ићи као херој.

А за једног клинца, тренутак који је дуго носио титулу најромантичније филмске сцене свакако је пољубац наглавачке Спајдермена и Мери-Џејн.

То није био каскадер.

Тоби Мегвајер је висио наглавачке за потребе једне од најкомплекснијих сцена љубљења у историји Холивуда.

Рејмијева несуђена тетралогија

Сем Рејми је снимио још два филма са Спајдерменом.

Други део, назван просто Spider-Man 2, појавио се у биоскопима 2004. године.

Тоби Мегвајер и Кирстен Данст су репризирали улоге, као и Џејмс Франко (Хари Озборн), Џ.К. Симонс (Џеј Џона Џејмесон) и Розмери Харис (Меј Паркер), док се екипи прикључио и Алфред Молина у улози доктора Ота Октавијуса.

Други део Спајдермена је зарадио 789 милиона долара и многи критичари га сматрају једним од најбољих филмова о Спајдермену.

Трећи део, који је у биоскопе стигао 2007. године, прошао је добро на благајнама (скоро 900 милиона долара), али не и код критичара.

Велики број негативаца (чак три: Тофер Грејс као Веном, Томас Хејден Чурч као Сендмен и Џејмс Франко као нови Гоблин), збуњујућа радња и лош хумор, довели су до катастрофалних рецензија.

Али и поред тога, четврти део је увелико био у плану.

Не само четврти, већ је компанија Сони од Рејмија одмах наручила и пети и шести део и захтевала да снима један за другим, како би филмови што пре изашли.

Тоби Мегвајер је требало поново да улети у улогу Питера Паркера и овог пута би се суочио са Крејвеном ловцем, још једним познатим негативцом из стрипова.

Такође је Брус Кембел, са којим је Рејми више пута сарађивао, нарочио на The Evil Dead серијалу, требало да се нађе у улози Мистерија.

Било је некаквих прича да се у филму појави и Лешинар, као и Гуштер.

Говорило се и о спин-оф филму о Веному.

Али Рејми је, као аутор, толико био незадовољан трећим делом, да је желео да четврти део буде много бољи.

Прошао је кроз неколико различитих сценарија и просто није могао да нађе добру причу.

На крају је напустио пројекат, зарекавши се да никада више неће радити ни на једном суперхеројском филму, а за њим су отишли и Кирстен Данст и Тоби Мегвајер.

Тако је Рејмијев Спајдерверзум, који су поред филмова пратиле и видео игре и стрип адаптације, завршен.

Остали Спајдермени

Сони је брже-боље најавио рибут серијал под називом The Amazing Spider-Man са Ендруом Гарфилдом у улози Питера Паркера и Емом Стоун у улози Гвен Стејси.

Са Марком Вебом у редитељској столици The Amazing Spider-Man је доживео две авантуре и уведени су негативци који су оригинално планирани у Рејмијевом серијалу - Гуштер (Рис Ифанс), Електро (Џејми Фокс) и Рајно (Пол Ђиамати).

Али гледаоци и критичари нису били одушевљени овом верзијом пузача по зидовима, па је Спајдермен још једном ресетован.

Спајдермен, кога глуми Том Холанд, део је Марвеловог филмског универзума који је тренутно скројен 27 филмова и шест телевизијских серија, и бројке само настављају да расту.

Холанд је дебитовао као Спајдермен у филму Капетан Америка: Грађански Рат (Captain America: Civil War) 2016. године.

Као споредан лик се појавио у филмовима Осветници: Рат Бескраја (Avengers: Infinity War) и Осветници: Крај игре (Avengers: Endgame), као и у соло пројектима Спајдермен: Повратак кући (Spider-Man: Homecoming), Спајдермен: Далеко од куће (Spider-Man: Far From Home) и Спајдермен: Пут без повратка (Spider-Man: No Way Home).

Осим тога, Спајдерменов свет је тренутно никад већи.

Поред филмова које прави у сарадњи са Марвелом, Сони такође ствара сопствени Спајдерверзум који тренутно чине два Веном соло филма са Томом Хардијем у главној улози и Морбијус са Џаредом Летом у улози доктора-вампира.

Сони је такође најавио филм о Крејвену ловцу, Мадам Веб, Ел Муерту и још један Веном наставак.

Иако је у Путу без повратка заокружена још једна Спајдермен трилогија, тренутно не постоје никакве назнаке да се прича о Спајдермену ту и завршава.

Повратак Тобијевог Спајдија

Спајдермен: Пут без повратка успео је да испуни сан oбожаваоцима, сан за који нису ни мислили да је могућ у кинематографији, и у једном филму споји сва три Спајдермена.

Редитељ Џон Вотс увео је концепт мултиверзума у ком обитавају три Спајдермена, само у различитим димензијама.

Тоби Мегвајер и Ендру Гарфилд репризирали су улоге које су им донеле светску славу и борили се против плејаде негативаца, раме уз раме са Томом Холандом.

Наравно, улоге су репризирали и Виљем Дафо, Алфред Молина, Риз Ифанс, Џејми Фокс и Томас Хејден Чурч.

Спајдермен: Пут без повратка освојио је срца публике и критике и зарадио милијарду и 892 милиона долара широм планете.

Сматра се једним од најбољих суперхеројских наслова свих времена и носи титулу филма који је публику вратио у биоскопе након пандемије корона вируса.

И повратак Сема Рејмија у Марвелов филмски свет

Али није само Тоби Мегвајер тај који се након више од деценије поново нашао на домаћем терену.

Сем Рејми поново режира суперхеројски филм смештен у Марвелов филмски универзум.

Доктор Стрејнџ у мултиверзуму лудила (Doctor Strange in the Multiverse of Madness), наћи ће се у биоскопу 6. маја, готово двадесет година после Рејмијевог Спајдермена.

Доктор Стрејнџ је у филму Спајдермен: Пут без повратка забрљао једну чин и отворио мултиверзум из кога су искочила два Спајдермена и пет негативаца.

Шта нас очекује у Мултиверзуму лудила, тешко је рећи, али Сем Рејми је у интервјуу за часопис Ролинг Стоун изјавио да је у питању најкомплекснији филм на којем је до сада радио.

„Не бавим се само једним ликом, већ са мултиверзалним верзијама тих ликова и свако од њих има посебну причу."

Оно што засад знамо је да ћемо поред Бенедикта Камбербача као Доктора Стрејнџа видети и Бруса Кембела као једну варијнту Доктора Стрејнџа, Патрика Стјуарта поново у улози Професора Икса, а можда чак и Тома Круза у улози Ајронмена.

Филм је свакако дорастао наслову.

Али да ли ћемо у читавом том лудилу опет видети Тобија Мегвајера као Спајдермена?

Шта доноси будућност?

Немогуће је тачно знати када је реч о Марвеловом филмском универзуму.

Али Спајдермен: Пут без повратка свакако је поново заинтересовао Мегвајерове и Гарфилдове фанове за њихове верзије Спајдермена.

Хештегови попут #MakeRaimiSpiderMan4 и #maketasm3 којима фанови захтевају да се претходно отказаним филмовима поново да шанса нису биле никада гласније.

Ендру Гарфилд је изјавио да би се поново вратио улози Спајдермена ако би проценио да је прича добра.

Али много важније је да је Сем Рејми изјавио да би врло радо снимио још једног Спајдермена са Тобијем Мегвајером.

„Све је могуће у Марвеловом филмском универзуму. Волим Тобија, волим Кирстен Данст. Мислим да је све могуће", рекао је редитељ првог Спајдермена.

Као фан Спајдеремена, никада нисам могао да замислим да ћу гледати три верзије овог јунака у истом филму.

Након што се то остварило, заиста је све могуће, у Марвеловом филмском универзуму.

Оволика жеља редитеља ми је довољна да се безрезервно надам.

Можда ће вам се допасти и овај видео: Нигеријски Спајдермен се бори за чистији град

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]