Корона вирус и Кина: Зашто становници паниче због новог закључавања

Страх од новог закључавања довео је до паничне куповине у Пекингу пошто су званичници наложили већини становника у кинеској престоници да се тестирају на ковид.

Кина инсистира на спровођењу једне од најстрожих политика сузбијања вируса, а милиони грађана још увек живе у делимичном или потпуном карантину.

Али могућност увођења драконских мера преплашила је грађане у престоници.

Шта се, дакле, дешава?

Како изгледа масовно тестирање у Пекингу?

Званичници су почели да тестирају грађане у понедељак у најнасељенијем пекиншком дистрикту Чаојанг, али ће га до суботе проширити на још 12 области.

Милиони људи морају бити тестирани три пута ове недеље, како би се измерило колико су се далеко заражавања ковидом проширила у последњих седам дана.

Укупан број становника Пекинга је 21 милион.

Зашто људи паниче?

Али ово обавезно масовно тестирање довело је до страхова у граду да би могле да се уведу и строже мере - као што је то учињено у највећем граду у земљи.

Двадесет пет милиона становника Шангаја живи под најстрожим мерама закључавања од почетка априла, а извештаји говоре о несташици хране.

Људи су затворени у домовима, а већина има проблема са поручивањем хране и воде.

Други дуго чекају у редовима за поврће, месо и јаја које дели влада.

Снимци са места на којима је дозвољено ограничено кретање круже друштвеним мрежама и на њима се може видети како се панична куповина претвара у пљачку.

На другим снимцима објављеним на интернету виде се становници како се сукобљавају са припадницима обезбеђења око залиха хране.

Плашећи се сличне судбине, становници Пекинга похрлили су у супермаркете да нагомилају храну и друге залихе.

Добављачи хране повећавају залихе основних потрепштина за и до пет пута, према дописнику из ББЦ-јевог Кинеског сервиса Стивену Мекдонелу.

„Паничимо помало. Немогуће је не паничити", изјавио је старији становник за ББЦ, показујући кесе са сапунима за дезинфекцију руку, поврћем, млеком и другим основним намирницама.

Колико је лоша ситуација са ковидом у Кини?

Према Мекдонелу, само су 33 нове инфекције додате на званичну статистику за Пекинг, након што је 3,5 милиона људи тестирано у дистрикту Чаојанг.

То је у великом контрасту са Шангајем, где је дневни број нових случајева почео да опада, али су укупне цифре и даље веома високе.

У уторак су у граду забележене 52 нове смрти и 16.000 нових случајева.

Пекиншке власти кажу да су случајеви ковида под контролом и сугерисале су да град неће бити закључан.

„У овом тренутку, Пекинг је добро обавио епидемиолошку истрагу и управљање ланцима преноса, са уведеном ефикасном превенцијом епидемије и мерама контроле. Сви нови случајеви стављени су под контролу", изјавио је Су Хеџијан, портпарол градске владе.

Али нису сви умирени овим информацијама.

„Мислим да ће за око недељу дана Пекинг постати као Шангај, зато што знамо да омикрон сој путује брзо", каже за ББЦ Енди Сие, економиста из Шангаја.

„Дакле, оно што чине тренутно није довољно да га зауставе и зато морамо да претпоставимо да ће за две недеље Пекинг завршити као Шангај."

Видео: Како живе становници Шангаја уз нове мере против корона вируса:

Шта је кинеска политика нулте толеранције на ковид?

Кинеска политика нулте толеранције на ковид жели да елиминише репродукцију вируса, уместо да га само контролише задржавањем испод критичног прага.

Она користи фармацеутске и нефармацеутске мере, као што су тестирање и праћење, изолацију, закључавање и вакцине.

У почетку пандемије, овај приступ примењивале су не само власти на копну, већ и у Хонг Конгу. Усвојиле су га и друге земље, попут Новог Зеланда.

Али сада већина земаља на свету покушава да пронађе неки начин живота са вирусом.

Знакови пуцања кинеске политике постали су видљиви кад су се појавиле заразније варијанте, попут делте.

Хауард Жанг, уредник ББЦ-јевог Кинеског сервиса, каже: „Упркос негативним последицама по привреду и широко распрострањеном јавном незадовољству, чини се да је централна кинеска влада чврсто решила да остане на курсу политике нулте толеранције према ковиду."

„Многи стручњаци истичу све већи број закључаних градова у Кини као доказ да ова политика не функционише, а неки сугеришу да председник Си Ђинпинг истрајава у њој из чисто политичких разлога."

Како ће то утицати на глобалну економију?

У овом тренутку је у потпуном или делимичном карантину 46 кинеских градова, према Номури, компанији за управљање имовином.

То би могло да утиче на производњу и потрошњу у тим градовима.

Закључавање Шангаја довело је до нагомилавања бродских контејнера у највећој луци на свету зато што су ограничења почела да утичу на саобраћај.

Према компанији за пружање података о ланцима снабдевања, project44, увезени контејнери чекају у просеку 12 дана у шангајској луци пре него што их преузме камион и испоручи на њихове копнене дестинације.

Прошле године је 27 одсто кинеског увоза пролазило кроз ову луку.

А имајући у виду кључну улогу Кине у снабдевању робом за производњу у другим земљама, последице би могле да се осете и шире.

Аријана Кертис, глобална економисткиња при Капитал економиксу, каже да ће ако нова ограничења буде додатно пореметила трговину највише изгубити земље у развоју у Азији.

Камбоџа и Вијетнам су посебно угрожене имајући у виду њихову високу зависност од Кине у погледу снабдевања робом за њихове производне индустрије, рекла је она.

Развијене земље, као што су САД и Јапан, такође зависе од кинеских компоненти у њиховим ланцима снабдевања, нарочито у електронској индустрији.

Ови сектори би могли да доживе одређене сметње.

Кертис каже да докази о таквим последицама сугеришу да су оне „само ограничене" у овом тренутку, али додаје да „додатна закључавања у Кини представљају очигледни негативни ризик по глобално снабдевање".

Међународни монетарни фонд (ММФ) саопштио је почетком месеца да би кинеска закључавања могла додатно да погоршају последице рата у Украјини.

Он је смањио прогнозу глобалног раста са 4,4 на 3,6 одсто ове године, за разлику од 6,1 одсто из прошле године.

За Азију, очекивани економски раст ове године је 4,9 одсто - пола процента ниже него у прогнози од пре три месеца, и спорији од стопе од 6,5 одсто из прошле године.

„Потенцијална фрагментација ланаца снабдевања и додатне геополитичке напетости и даље ће на дуже стазе представљати ризик по регион који је био у успону последњих деценија", саопштио је ММФ.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]