Украјина и Русија: Како мобилисани цивили бране Кијев - ексел табеле су заменили снајперским пушкама

Аутор фотографије, Goktay Koraltan / BBC
- Аутор, Олга Гуерин
- Функција, ББЦ Њуз Кијев
Алекс се спушта у позицију лицем на доле и леже на простирку за камповање - креће се опрезно као неко коме је бол у леђима познат осећај.
„Постане болно када сте у овом положају дуго", каже он уз храпави смех карактеристичан за пушаче.
Али, чекање у заседи је посао снајперисте.
Ово је Алексова ратна улога, а претходно је радио у канцеларији као финансијски контролор.
Већи део лица овог 45-годишњака прекривен је камуфлажном маском док се намешта иза нишана његове пушке.
Од детињства је био ловац, каже.
„Али, увек са дозволом", додаје брзо.
Када је почела руска инвазија на Украјину, Алекс се придружио снагама територијалне одбране, као и 100.000 других Украјинаца, према подацима тамошњих власти.
„Хтео сам да урадим нешто за отаџбину", истиче он.
Сада је у шуми на обронцима Кијева и вежба гађање.
Преко радија шаље упозорење пре него што испали један опрезан хитац.
„Промашио си мету за 15 центиметара", јављају му преко радија из јединице, што Алекс дочекује псовкама.
Сутра ће поново вежбати.
Свестан је да његова улога може да буде кључна.
„У било ком рату у историји, посао снајпериста је био врло важан када се нађу на ратишту", тврди Алекс.
„Они могу заштити друге војнике, то је врло тешко и јако корисно", додаје.

Аутор фотографије, Orla Guerin / BBC
Да ли очекује да ће руска војска покушати да уђе у град или ће само наставити да га бомбардује споља?
„Не знам, али морамо да будемо спремни.
„Морамо да вежбамо и да бранимо улице, поља и шуме", каже овај 45-годишњак.
Не колеба се и не жали због тога што је прешао са лова на животиње на лов на непријатеља.
„Мислим да нема разлике између животиња које сам покушавао да устрелим и животиња које су дошле овде да убијају наше људе, нашу децу и да уништавају наше зграде и животе", тврди Алекс.
Други припадници 128. батаљона територијалне одбране Кијева пролазе обуку за борбу у урбаној средини, а подучава их инструктор Леван из Грузије.
Он се борио против руских трупа у домовини 2008, а сада је ожењен и живи са породицом у Украјини.
Стално се креће, чучи, пуца или узвикује команде регрутима.
Дршка његовог пиштоља украшена је белом лобањом - симболом Панишера, осветника из Марвелових стрипова.

Аутор фотографије, Goktay Koraltan / BBC
Сматра да је ово борба за слободу, а не само за Украјину.
„Нико не зна шта носи будућност, али ту смо и борићемо се.
„Храбри смо - то је најважнија ствар", каже Леван.
Хоће ли то бити довољно да се одбрани Кијев, град који руски председник Владимир Путин жели?
Досад су се украјинске трупе добро и жустро бориле широм земље.
Русија није успела да заузме ниједан велики град, изузев Херсона на југу, али покушавају да сломе отпор Маријупоља и могли би ускоро да преузму контролу над рушевинама овог стратешки важног лучког града.


Када је реч о престоници, браниоци Кијева имају многе предности.
У граду има много блокова са високим зградама и склоништа.
Украјинске снаге могу да контролишу узвишења и да нађу заклон у подземним склоништима.
За армију која напада копнена изнвазија би била ноћна мора, а спор напредак руских снага дао је времена граду да се припреми.
Од када сам стигла у Кијев пре готово месец дана, у овом древном граду су изникли нови објекти.
Постављене су осматрачнице од џакова са песком, препреке са шиљцима за заустављање тенкова, барикаде и блокаде путева.
Све је усмерено на заустављање и успоравање руског копненог напада.
Град, који је познат по катедралама са куполама у облику главице лука и елегантним фасадама, сада изгледа ружније.
И мостови су затворени. Контролни пунктови изникли су као печурке широм града, а војници на овим блокадама су често на удару.
Пасоши и новинарске легитимације се изнова и изнова проверавају, а вожња аутомобила функционише по принципу крени-стани.
Руске снаге и даље су на око 15 километара северозападно од Кијева и 30 километара источно од града - на истом месту биле су и прошле недеље, према извештају Пентагона.
Потпуни копнени напада се вероватно неће десити, али британски одбрамбени званичници очекују да Русија као приоритет постави окруживање града наредних недеља.
У међувремену би руске трупе могле да наставе да тероришу град ракетним нападима.
Експлозије и завијање сирена за ваздушни напад су сада главна музика у граду, који би углавном утихнуо да тога нема.
Враћам се у шуму, где се мобилисани Украјинци попут 32-годишњег Артура спремају за оно што им се може десити, а ту спада и смрт.
Током рата покушава да се бори за будућност његове четворогодишње ћерке Леје (Артур је љубитељ Ратова звезда).
„Трудим се да напишем тестамент док нотари још раде да би мој новац био прослеђен породици.
„Ово је лутрија, нешто као руски рулет - можда преживиш, а можда и не.
„Разговарам са пријатељима у Украјини и иностранству и договарамо се да помогну мојој породици неко време ако погинем", прича Артур.

Аутор фотографије, Goktay Koraltan / BBC
Леја је релативно безбедна у Лавову, граду на западу Украјине, али Артуру тешко пада то што су раздвојени.
„Јуче нисмо могли да се чујемо пошто смо овде имали узбуну и сада мисли да нисам желео да причам са њом.
„Не успевам чак ни да јој објасним. Налазимо се у потпуно другим универзумима, апсолутно различитим световима, као у кошмару", додаје овај 32-годишњи Украјинац.
Артур је тихи члан Мајдан генерације младих Украјинаца који су се борили за проевропску револуцију 2014.
Од тада се трудио да промени земљу и помогне да се она развија.
Сада покушава да се бори, како би Леја могла да одраста у домовини, а не у избеглиштву.
Његово расположење је мрачно, а такве су му и прогнозе..
„Сви се плашимо да ће ово бити дуг рат, да ће постати битка ресурса и издржљивости.
„Колико ћемо ми као друштво живети овако, а колико ће они?" пита се Артур.
Плаши га још нешто - да ће Русија „из мржње" сравнити са земљом све што не може да има.
„Нисам сигуран да ће моћи да изведу опсаду Кијева - то је врло дугачак град са масовном одбраном и биће им стварно тешко да га окруже.
„Али, оно чега се заиста бојим је да ће из слабости и очаја уништити град колико год могу зато што губе овај рат", прича 32-годишњак.

Погледајте причу украјинских студената који бране земљу од руског напада:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]












