Русија и Украјина: Западни агенти се труде да завире у Путинову главу

Руски лидер Владимир Путин заточен је у затвореном свету који је сам створио, сматрају западни шпијуни. А то их брине.

Они се годинама труде да прочитају Путинове мисли, како би боље разумели његове намере.

Пошто изгледа као да су се руске трупе заглавиле у Украјини, потреба за тако нечим постала је још нужнија, зато што они желе да предвиде како ће Путин реаговати под притиском.

Разумевање његовог менталног стања биће кључно за избегавање ескалације кризе на још опаснију територију.

Постоје спекулације да је руски лидер болестан, али многи аналитичари верују да је он заправо постао изолован и да су му ускраћени било какви алтернативни погледи на свет.

Његова изолација постала је очигледна на сликама састанака, као када је разговарао са председником Француске Емануелом Макроном, на којима њих двојица седе на два краја веома дугог стола.

То је било очигледно и на Путиновом састанку са његовим властитим тимом за националну безбедност пред само избијање рата.

Путинов првобитни војни план изгледао је као нешто што је осмислио официр КГБ-а, објашњава један званичник западне обавештајне службе.

Замислила га је, каже он, малобројна „завереничка клика", са нагласком на тајновитости.

Али резултат је био хаос.

Руски војни команданти нису били спремни за то, а неки војници су прешли границу не знајући шта треба да раде.

Једини доноси одлуке

„Изазов у разумевању потеза Кремља крије се у томе да Путин једини доноси одлуке у Москви", објашњава Џон Сајфер, који је некада водио руске операције за ЦИА-у.

И иако његови ставови често постају јасни путем јавних саопштења, знати како ће он делати у вези са њима тежак је обавештајни изазов.

„Изузетно је тешко у систему који је тако добро заштићен као што је руски имати добре обавештајне податке о томе шта се дешава у глави лидера, нарочито кад се има у виду да толико много његових властитих људи не зна шта се дешава", каже за ББЦ сер Џон Соерс, бивши шеф британског МИ6.

Путин је, кажу обавештајци, изолован у мехуру који је сам створио, кроз који пролази врло мало информација, нарочито оних које би оспориле оно у шта верује.

„Он је жртва властите пропаганде, у смислу да слуша само одређени број људи а блокира све остало.

То му даје необичан поглед на свет", каже Адријан Фарнам, професор психологије и коаутор књиге која ће ускоро бити објављена Психологија шпијуна и шпијунирања.

Постоји ризик од нечега што се зове „групно размишљање", где свако само додатно учвршћује властите ставове.

„Ако је он жртва групног размишљања, морамо да знамо која је група у питању", каже професор Фарнам.

Круг оних са којима Путин разговара никад није био велик, али кад је у питању одлука да се изврши инвазија на Украјину, свео се на шачицу људи, верују западни обавештајци, свих „правоверних", који деле Путинов ментални склоп и опсесије.

Осећај колико се његов ужи круг смањио био је истакнут кад је јавно прекорио шефа властите спољне обавештајне службе на састанку савета за националну безбедност непосредно пред инвазију - потез који је наизглед понизио дотичног званичника.

Његов говор неколико сати касније такође је показао да је постао човек који је бесан и опседнут Украјином и Западом.

Они који су га пратили кажу да је руски лидер постао мотивисан жељом да превазиђе доживљено понижење Русије из деведесетих, заједно са уверењем да је Запад одлучан да заустави Русију у напредовању и уклони га са власти.

Један човек који је срео Путина сећа се његовог опсесивног гледања снимка убиства либијског пуковника Гадафија пошто је 2011. године свргнут с власти.

Кад је директор ЦИА-е Вилијам Барнс замољен да процени Путиново ментално стање, рекао је да се он „дуго година крчка у запаљивој мешавини злопамћења и амбиције" и описао његове ставове као данас „много окошталије" и „много изолованије" од неких других становишта.

Да ли је руски председник луд?

То је питање које постављају многи на Западу.

Али врло мало стручњака то сматра корисним питањем.

Један психолог стручан за ову област рекао је да је грешка зато што не можемо да разумемо одлуку као што је инвазија на Украјину претпоставити да је особа која ју је донела „луда".

ЦИА има тим који врши „анализу лидерства" код страних доносилаца одлука, ослањајући се на традицију која датира још од времена покушаја разумевања Хитлера.

Они проучавају позадину, односе и здравље дотичних, ослањајући се на тајне обавештајне податке о њима.

Други извор су импресије оних који су имали директан контакт с њима, као што су други лидери.

Ангела Меркел је 2014. године наводно рекла председнику Обами да Путин живи „у другом свету".

Председник Макрон је, за то време, кад је сео да разговара са Путином, наводно стекао утисак да је овај постао „ригиднији, изолованији" у односу на претходне сусрете.

Да ли се нешто променило? Неки спекулишу, без много доказа, о могућем нарушеном здрављу или утицају лекова.

Други указују на психолошке факторе као што су осећај да му истиче време за испуњавање онога што доживљава као своју судбину да заштити Русију или да јој врати некадашњу величину.

Руски лидер се видно изоловао од других током пандемије ковида, а то је такође могло да има психолошки утицај.

„Путин врло вероватно није ментално оболео, нити се променио, мада му се сада више жури и више је изолован последњих година", каже Кен Деклева бивши лекар америчке владе и дипломата.

Он је тренутно виши стручни сарадник Фондације Џорџ Буш старији за америчко-кинеске односе.

Али тренутно влада забринутост да поуздане информације и даље не стижу у Путинову затворену петљу.

Његове обавештајне службе можда су пре инвазије биле неспремне да му кажу било шта што не жели да чује, нудећи му ружичасте процене о томе како ће инвазија проћи и како ће руске трупе бити примљене.

А ове недеље један западни званичник изјавио је да Путин можда још увек нема увида у то колико се лоше одвијају ствари на терену по његове властите трупе, а које поседују западне обавештајне службе.

То доводи до забринутости како би могао да реагује кад једном буде суочен са све гором ситуацијом по Русију.

Теорија о лудаку

Сам Путин има обичај да прича причу о томе како је јурио пацова кад је био дечак.

Кад га је сатерао у ћошак, пацов је реаговао тако што га је напао, натеравши младог Владимира у бег.

Питање које западни политичари сада постављају себи јесте шта ако се Путин осети сатераним у ћошак?

„Право питање је заправо да ли ће он сада појачати бруталност и ескалирати у погледу оружаних система које је спреман да употреби", изјавио је један западни званичник.

Влада забринутост да би могао да употреби хемијско оружје или чак тактичко нуклеарно оружје.

„Права забринутост је да ће урадити нешто невероватно брзоплето и брутално као што је притискање дугмета", каже Адријан Фарнам.

А и сам Путин би заправо могао да потхрањује осећај да је опасан или чак ирационалан - то је добро позната тактика (која се често назива „теоријом о лудаку"), кад неко са приступом нуклеарном оружју покушава да натера непријатеља да се повуче убедивши га да је довољно луд да га употреби упркос могућности да сви страдају.

За западне шпијуне и политичаре нема ничег важнијег данас него разумети Путинове намере и ментални склоп.

Предвиђање његове реакције кључно је за разумевање колико далеко смеју да га притисну а да код њега не изазову опасну реакцију.

„Путинова лична начела не допуштају неуспех или слабост. Он презире такве ствари", каже Кен Деклева.

„Ослабљени Путин који је сатеран у ћошак је опаснији Путин. Понекад је боље дозволити медведу да изађе из кавеза и побегне назад у шуму."

Погледајте видео о томе зашто рат у Украјини би могао довести до раста цене хране