Светске силе: Како изгледа будућност ратовања? Већ је стигла

У 2021. години дошло је до суштинске промене у британској одбрамбеној и безбедносној политици.

Повећава се буџет за дигиталну технологију, вештачку интелигенцију и сајбер технологију.

Опада новац за традиционалнији хардвер и број трупа.

Све то у време када се руске снаге гомилају на украјинским границама, Москва захтева повлачење НАТО-а из неких држава чланица, а Кина све гласније говори о поновном преузимању Тајвана - силом ако је потребно.

Мали, регионални сукоби и даље избијају широм света.

Етиопија је у грађанском рату, украјински сепаратистички сукоб убио је више од четрнаест хиљада људи од 2014. године, побуне у Сирији тињају, а група Исламска држава бесни деловима Африке.

Али како изгледа будућност ратовања великих сила и да ли Запад одговара изазовима који су пред нама?

Прво, „будуће ратовање" је већ ту.

Многи аспекти великог сукоба између Запада и рецимо Русије или Кине већ су развијени, увежбани и распоређени.

Русија је 16. новембра извршила ракетну пробу у свемиру, уништивши један од својих сателита.

Кина је током лета спровела тестирање напредних хиперсоничних пројектила, способних да путују много пута већом брзином од звука.

Офанзивни сајбер напади, било да су разорни или предаторски, постали су редовна свакодневна појава, нешто познато као „ратовање испод прага".

Мишел Флурној је била шефица политике Пентагона за америчку стратегију за време мандата председника Клинтона и Обаме.

Она верује да је усредсређеност Запада на Блиски исток у последње две деценије омогућила његовим противницима да их доста сустигну у војном смислу.

„Ми смо заиста на стратешкој прекретници у којој ми - САД, Велика Британија и наши савезници - излазимо из двадесет година усредсређености на борбу против тероризма и побуне, ратова у Ираку и Авганистану и подижемо поглед како бисмо схватили да смо сада у веома озбиљној конкуренцији великих сила", каже она.

Она, наравно, мисли на Русију и Кину, које су у Интегрисаном прегледу британске владе описане као „акутна претња" и дугорочни „стратешки ривал" Западу.

„Док смо били фокусирани на шири Блиски исток", каже она, „ове земље су се школовале на западном начину ратовања.

„И почеле су да масовно улажу у читав низ нових технологија".

Много тога је усмерено на сајбер активности - реметилачки напади који имају за циљ подривање структуре западног друштва, утицај на изборе, крађу осетљивих података.

Ово је далеко испод прага ратовања и велики део тога се може порећи.

Али шта ако садашње тензије између Запада и Русије око Украјине, рецимо, или између САД и Кине око Тајвана, прерасту у непријатељства?

Како би то изгледало?

„Мислим да би се ово одиграло у веома брзом окружењу које се у великој мери ослања на информациони домен", каже Маја Нувенс, виша научна сарадница на Међународном институту за стратешке студије (ИИСС), усредсређујући се на кинеско коришћење података за стицање војне предности.

„Народноослободилачка армија Кине изградила је нову агенцију под називом Стратешке снаге за подршку која се бави свемиром, електронским ратовањем и сајбер вештинама."

Шта то значи, у пракси?

Па, скоро прва ствар која би се десила у било каквим непријатељствима били би масовни сајбер напади са обе стране.

Било би покушаја да се „заслепе" други тако што би се прекинуле комуникације, као што су сателити, или чак пресецали витални подморски каблови који преносе податке.

Питала је Франца-Стефана Гадија, специјалисту за будуће ратовање у ИИСС-у, шта би ово значило за тебе и мене, овде на терену.

Да ли би наши телефони одједном престали да раде, бензинске пумпе остале без деривата, а дистрибуција хране доспела у стање хаоса?

„По свој прилици, да", каже он.

„Зато што велике силе масовно улажу не само у офанзивне сајбер способности већ и у могућности електронског ратовања којим могу ометати сателите и срушити комуникацију.

„Дакле, не само војска већ и друштва у целини биће главна мета у будућем сукобу."

Највећа војна опасност овде је непланирана ескалација.

Ако ваши сателити не комуницирају и ваши планери који седе у подземним командним бункерима не могу да буду сигурни шта се дешава, онда је изузетно тешко калибрисати следећи потез.

Маја Нувенс верује да им то оставља избор да одговоре на „минималистички" или „максималистички" начин, што носи инхерентни ризик даље ескалације тензија.

Један фактор који ће вероватно играти главну улогу у будућем ратовању је вештачка интелигенција.

Она може значајно убрзати доношење одлука и скратити време одговора заповедницима, омогућавајући им да обрађују информације много брже.

Овде САД имају квалитативну предност у односу на своје потенцијалне противнике и Мишел Флурној верује да се овако могу надоместити недостаци у сферама у којима је Запад бројчано надјачан огромном величином кинеске Народноослободилачке армије.

„Један од начина да се поврати нека квантитативна маса и да се закомпликује противничко планирање одбране или планирање напада је упаривање људи и машина", каже она.

„Дакле, ако имате једну платформу са посадом која може да контролише сто беспилотних платформи, онда почињете да поново успостављате ту квантитативну равнотежу."

Али постоји једна област у којој Запад опасно заостаје иза Русије и Кине.

То су хиперсоничне ракете - супер-набијени пројектили који могу да лете између пет и двадесет седам пута већом брзином од брзине звука и носе или конвенционалну или нуклеарну бојеву главу.

Русија је објавила успешне тестове своје хиперсоничне крстареће ракете Zircon, проглашавајући да може да победи било коју одбрану, било где у свету.

Кинески Dong Feng 17, први пут откривен 2019. године, носи хиперсонично клизно возило (ХГВ) које може да маневрише кроз атмосферу са готово непредвидивом путањом, што отежава пресретање.

Недавни тестови америчких система, напротив, нису добро прошли.

Долазак овог оружја у кинески арсенал сада тера Вашингтон да двапут размисли о уласку у рат да би одбранио Тајван ако Кина одлучи да изврши инвазију на њега.

Ипак, управо сада, на прагу 2022. године, руске снаге које се гомилају на граници Украјине, док свакако укључују офанзивне способности сајбер и електронског ратовања, углавном се састоје од конвенционалног хардвера, као што су тенкови, оклопна возила и трупе - иста врста хардвера који би био распоређен ако би Москва одлучила да се врати у балтичке државе, на пример.

Велика Британија је донела одлуку да смањи своје конвенционалне снаге у корист улагања у нову технологију.

Франц-Штефан Гади, специјалиста за будуће ратовање, верује да ће ово сигурно донети користи за двадесет година, али пре тога ће постојати забрињавајући јаз.

„Мислим да ћемо имати веома опасан период у наредних пет до десет година када ће се десити много смањења броја запослених.

„У исто време, многе од ових нових технолошких способности неће бити довољно зреле да заиста имају оперативни утицај", каже он.

А ових наредних пет до десет година могле би да донесу неке од најопаснијих изазова безбедности Запада.

Па да ли је све то пропаст?

Према мишљењу Мишел Флурној, која је провела године управо у срцу америчке одбрамбене политике - није.

Она верује да су решење две ствари - блиске консултације и сарадња са савезницима и улагање на правим местима.

„Ако спојимо своје умове и заиста инвестирамо у праве технологије, праве концепте и развијамо их брзо и широко, требало би да будемо у стању да спречимо рат великих сила", каже она.

„Требало би да будемо у стању да постигнемо своје циљеве и да Индо-Пацифик, на пример, задржимо слободним, отвореним и просперитетним у будућности."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]