Кина и Тајван: Војне напетости највеће у последњих 40 година, каже тајвански министар одбране

Војни односи са Кином најгори су у последњих 40 година, рекао је тајвански министар одбране Чиу Куо-ченг.

Упозорио је да ће Кина бити способна да до 2025. изведе потпуну инвазију на острво.

Његови коментари уследили су пошто је Кина четири дана заредом слала „рекордан број" војних авиона у тајванску ваздушну зону.

Тајван себе сматра сувереном државом, док Пекинг на Тајван гледа као на отцепљену провинцију - Тајван се од копнене Кине одвојио 1949. године, када су комунисти преузели власт.

Кина је раније упозорила Тајван да би његова настојања да постане независна држава „значила рат".

„Кина сада има капацитет, али неће лако започети рат, јер ће морати да узме у обзир многе друге ствари", рекао је министар одбране Тајвана пред парламентарним одбором, који разматра буџет од више милијарди долара за ракете и ратне бродове.

Аналитичари су упозорили да је Пекинг све забринутији да тајванска влада креће ка формалном проглашењу независности и жели да одврати председницу Цаи Ина-вен од предузимања било каквих корака у том правцу.

Кина и Тајван имају одвојене владе од завршетка грађанског рата 1949.

Пекинг је дуго покушавао да ограничи међународне активности Тајвана и оба ова ентитета су се борила за утицај у пацифичком региону.

Статус Тајвана представља црвену линију за Пекинг, јер га сматра својим „унутрашњим питањем" - као и Хонгконг.

Напетости су повећане последњих година и Пекинг није искључио употребу силе за повратак овог острва под своје окриље.

Председница Тајвана Цаи Инг-вен је у више наврата изјавила да Кина треба да поштује вољу становника овог острва.

Иако Тајван званично признаје само неколицина држава, његова демократски изабрана влада има јаке економске и неформалне везе са многим земљама.

Односи Кине и Тајвана - основни детаљи:

Многи западни савезници Тајвана изразили су забринутост због недавног кинеског отвореног показивања војне моћи.

Међутим, амерички председник Џо Бајден рекао је да је његов кинески колега Си Ђинпинг пристао да се придржава „Тајванског споразума".

Чини се да је Бајден мислио на дугогодишњу политику Вашингтона о „Једној Кини" према којој признаје Кину, а не Тајван.

Међутим, овај споразум такође омогућава Вашингтону да одржи „робусне незваничне" односе са Тајваном.

САД продају оружје Тајвану у оквиру Вашингтонског закона о односима с Тајваном, према којем се Америка обавезала на помоћ Тајвану да се одбрани.

Политика „једне Кине", за коју се верује да су је споменули Бајден и Си, кључни је камен темељац кинеско-америчких односа, али се разликује од принципа Једне Кине, по коме Кина инсистира да је Тајван неотуђиви део једне Кине и да ће једног дана поново бити уједињени.

„Разговарао сам са [господином] Сијем о Тајвану.

„Сагласни смо. Придржаваћемо се Тајванског споразума", рекао је Бајден.

„Јасно смо ставили до знања да је наш став да Кина не би требало да ради ништа друго осим да се придржава споразума".

Шта је политика „једне Кине"?

То је дипломатско признање става Кине да постоји само једна кинеска влада.

Према тој политици, САД признају и имају формалне везе са Кином, а не са острвом Тајван, које Кина види као отцепљену провинцију која ће се, став је Пекинга, једног дана поново ујединити са копном.

Политика једне Кине кључни је камен темељац кинеско-америчких односа.

То је такође темељна основа кинеске политике и дипломатије.

Међутим, то се разликује од принципа једне Кине, према којем Кина инсистира да је Тајван неотуђиви део једне Кине да се једног дана поново уједини.

Иако тајванска влада тврди да је независна држава која се званично назива „Република Кина", свака земља која жели дипломатске односе са континенталном Кином мора прекинути службене везе са Тајваном.

То је резултирало дипломатском изолацијом Тајвана од међународне заједнице.

После година отопљавања односа, САД су 1979, током мандата председника Џимија Картера, успоставиле формалне дипломатске везе са Пекингом.

Као резултат тога, САД су морале да прекину везе са Тајваном и затвориле су амбасаду у Тајвану.

Али исте године Америка је усвојила Закон о односима са Тајваном, који гарантује подршку острву.

Оно што је најважније, овај акт наводи да САД морају помоћи Тајвану да се одбрани - због чега САД настављају да продају оружје Тајвану.

САД су такође рекле да инсистирају на мирном решавању разлика између две стране и охрабрују обе стране да воде „конструктиван дијалог".

Како је дошло до тога?

Политика се може пратити до 1949. године и краја кинеског грађанског рата.

Поражени националисти, познати и као Куоминтанг, повукли су се на Тајван и учинили га седиштем владе, док су победнички комунисти почели да владају копном као Народна Република Кина.

Обе стране су рекле да представљају целу Кину.

Од тада је кинеска владајућа Комунистичка партија претила употребом силе ако Тајван некада формално прогласи независност, али последњих година има мекшу политику према острву.

У почетку су многе владе, међу којима и САД, признале Тајван јер су се клониле комунистичке Кине.

Али дипломатски ветрови су се променили пошто су Кина и Сједињене Државе увиделе заједничку потребу за развојем односа почев од седамдесетих година прошлог века, при чему су САД и друге земље прекинуле везе са Тајваном (Тајпехом) у корист Пекинга.

Многи, међутим, и даље одржавају неформалне односе с Тајваном преко трговачких одељења или института за културу, а САД остају тајвански најважнији савезник у области безбедности.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]