Русија и НАТО: Шта планира Владимир Путин

Када је бивши службеник КГБ-а постао председник Русије пре више од две деценије, једно питање које су сви на Западу постављали било је: „Ко је господин Путин?"

Данас то питање гласи: „Шта планира Путин?"

Десетине хиљада руских војника распоређених у близини украјинске границе, све већа антизападна реторика у Москви, руска дипломатска иницијатива која Западу више личи на ултиматум него на озбиљне преговоре.

Да ли су то заправо припреме за руску војну операцију великих размера? Напад на Украјину? Да ли је ово увод у рат?

Као и већина страних новинара у Москви, поседујем број телефона службе за медије Кремља.

Оно што немам, јесте директна линија ка уму Владимира Путина.

Само он можда зна шта је план и тренутно тера све у земљи и иностранству да нагађају.

Али неке ствари су јасне.

Ове недеље се навршава 30 година од распада Совјетског Савеза.

Путин је то једном описао као „највећу геополитичку трагедију 20. века".

Он је и даље изузетно огорчен због тога како се завршио Хладни рат - тако што је Москва изгубила империју, територију и утицај.

„Шта је био распад Совјетског Савеза? То је био распад историјске Русије", рекао је Путин у недавном документарном филму државне телевизије.

„Изгубили смо 40 одсто наше територије… велики део онога што је хиљаду година гомилано, изгубљено је."

Кремљ такође негодује због ширења НАТО пакта на исток по завршетку Хладног рата.

Москва оптужује Запад да крши усмена обећања да се алијанса неће ширити ка источној Европи и бившем совјетском простору.

НАТО инсистира да таква обећања нису дата.

Може ли Русија да поништи оно што је учињено? Изгледа да покушава.

Прошле недеље је заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков представио нацрте безбедносних споразума које Москва жели да Америка потпише.

Они би пружили правно обавезујућу гаранцију да ће НАТО одустати од војних активности у источној Европи и Украјини.

Чини се као да ови предлози забрањују распоређивање НАТО-а у земљама које су се придружиле алијанси после 1997.

Русија такође захтева да се прекине са ширењем НАТО-а на бившој совјетској територији.

На онлајн брифингу, сугерисао сам Рјабкову да оно што Русија предлаже јесте „потпуно поновно разматрање резултата Хладног рата".

„Не бих то назвао поновним процењивањем резултата Хладног рата", одговорио је он.

„Рекао бих да преиспитујемо експанзију коју је Запад спровео последњих година против руских интереса.

То је учињено на различите начине, помоћу различитих ресурса, са непријатељском намером. Доста је било."

НАТО - одбрамбена алијанса - пориче да има било какву „непријатељску намеру" према Русији.

А што се тиче „доста је било" - западне владе говоре управо то у вези са понашањем Кремља.

Московска анексија Крима 2014. и њена војна интервенција у источној Украјини изазвали су санкције Запада и имиџ агресора председника Русије Владимира Путина.

Због тога гомилање руских трупа у близини Украјине изазива забринутост.

Шта ће се десити ако Русија не добије безбедносне гаранције које захтева?

„Распоредићемо ракете. Али ово је ваш избор. Ми то не желимо", каже Дмитриј Кисељов, који води најпопуларнију информативну емисију на руској државној телевизији и игра кључну улогу у ширењу поруке Кремља у јавности.

Кисељов, коме је Запад увео санкције, такође је на челу државног медијског гиганта Rossiya Segodnya.

„Ако Украјина приступи НАТО пакту или ако НАТО тамо развије војну инфраструктуру, ми ћемо прислонити пиштољ на главу Америке. Имамо војне капацитете.

„Русија има најбоље оружје на свету - хиперсонично. Оно би стигло до Америке онолико брзо колико би америчко или британско оружје могло да стигне до Москве из Украјине.

Била би то Кубанска ракетна криза изнова, али краћег времена лета за пројектиле."

„Да ли је Русија спремна да употреби силу да одбрани властите црвене линије?", упитао сам Кисељова.

„Сто одсто, јер је за Русију ово питање живота или смрти."

„Али Русија диктира њеним суседима", настављам.

„Хоћете да кажете да Казахстан, Азербејџан, Молдавија, све бивше совјетске републике не могу да имају никакве везе са НАТО?"

„Околне земље или имају, или немају среће што су близу Русије. То је историјска реалност. Они то не могу да промене.

То је исто као и са Мексиком. Или је срећа, или није, то што су близу Америке", каже Кисељов.

„Било би добро да усагласимо наше интересе и не доводимо Русију у позицију где би ракете могле да стигну до нас за четири минута", додаје он.

„Русија је спремна да створи компарабилну, аналогну претњу, размештајући оружје близу центара где се доносе одлуке.

Али ми предлажемо начин како да се то избегне, да се не стварају претње. У супротном, сви ће бити претворени у радиоактивни пепео."

Дакле, да ли је гомилање руских трупа у близини Украјине принудна дипломатија?

Да ли је циљ Кремља да извуче уступке и безбедносне гаранције од Вашингтона без потребе за ратом?

Ако је тако, то је приступ са високим улозима.

„Постоји реална опасност од нехотичне ескалације, било у Донбасу, дуж руско-украјинске границе, или можда на Црном мору", каже Андреј Кортунов, генерални директор Руског савета за међународне послове, аналитичког центра повезаног са руским властима.

„Ако имате напетости, ако имате ову веома токсичну политичку атмосферу, много војних активности, на земљи, у ваздуху, на мору, постоји ризик да нешто крене наопако.

То би могло довести до сукоба који заиста нико не жели."

А ако дође до великог сукоба? Анексија Крима се показала популарном.

Али Руси немају много апетита за рат пуних размера са Украјином или војну конфронтацију са Западом.

„Не мислим да су Руси сада усредсређени на успешне спољнополитичке приче - стварне или измишљене", каже Кортунов.

„Агенда је махом домаћа и стварне бриге Руса повезане су са друштвеним и економским проблемима.

Не мислим да је Путин у позицији да добије неколико додатних поена ако започне војне операцију у иностранству."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]