Филм и историја: Пет митова о Титанику за које су криви филмови

То је трагична прича чији крај свако зна - Титаник, брод осуђен на пропаст, потоне.

Његови последњи сати попримили су митске димензије - али колико су различите филмске верзије створиле те приче и одржале легенде у животу?

Пре скоро сто десет година, Титаник је крећући се скоро највећом брзином ударио у санту леда.

Два и по сата касније, потонуо је на дно Атлантика уз губитак више од 1.500 живота мушкараца, жена и деце.

Инспирисао је прегршт филмова, документараца и теорија завере.

Кад је блокабстер Џејмса Камерона поново објављен у 3Д техници, то је послужило као подсетник да за многе људе познавање догађаја од 14. априла 1912. није засновано на историјским чињеницама, већ да потиче са великог платна.

„Не може да потоне"

У Камероновом Титанику, мајка главне јунакиње дигне поглед ка броду на доку у Саутемптону и прокоментарише:

„Ово је, дакле, брод за који кажу да не може да потоне."

Али то је можда највећи мит који прати Титаник, каже Ричард Хауелс, са Краљевог колеџа у Лондону.

„Није истина да су сви то мислили. То је ретроспективни мит и чини бољу причу.

Ако човек из своје гордости изгради непотопљив брод као што Прометеј украде ватру од богова… онда има савршеног митског смисла да се Бог наљути на такву увреду и потопи брод на његовом првом путовању."

Супротно популарном тумачењу, Вајт Стар Лајн никад није изричито тврдио да Титаник не може да потоне - и нико заправо није говорио о непотопљивости брода све до после самог догађаја, тврди Хауелс.

Иако је Титаник потонуо петнаестак година после рођења филма и катастрофа се често појављивала у немим филмским журналима тога времена, постојало је врло мало снимака самог брода.

То је зато што Титаник није био велика вест пре него што је потонуо.

Његов сестрински брод Олимпик практично му је преотео сву славу на првом путовању од Саутемптона до Њујорка 1911. године.

Имао је истог капетана као и Титаник, путовао је истом рутом, имао је исте безбедносне механизме и исти број чамаца за спасавања - што ће рећи недовољно.

Олимпиков труп био је „офарбан у светлосиво, просто да би изгледао фантастично у филмским журналима", каже Џон Грејвс, из Националног поморског музеја у Лондону.

Неки од тих снимака искоришћени су за вести о Титанику после катастрофе, али су сви знаци да то није тај брод изгребани или затамњени.

Сајмон Мекалум, кустос архиве у Британском филмском институту, сматра да је погрешно представљање само „потпирило теорије завере и мистерије око Титаника.

Филмски режисери су од старта могли на сам догађај да пројектују властите наративе и циљеве."

„Историја се претворила у мит за свега неколико сати, свакако неколико дана пошто је брод потонуо", слаже се Роберт Хауелс.

Погледајте видео: Титаник остаје део океана

Оркестар који свира док брод тоне

Једна од најупечатљивијих слика која се појављује у многим филмовима о Титанику је оркестар који свира док брод тоне.

Према предању, музичари су остали на палуби, у покушају да одрже расположење путника - а последња нумера коју су одсвирали била је хришћанска химна „Nearer, My God, To Thee".

Нико од њих није преживео и слављени су као хероји.

Насловна страна Дејли мирора од 20. априла репродукована је као разгледница:

„Музички хероји Титаника свирају 'Nearer, My God, To Thee' док брод тоне у пропаст."

Сајмон Мекалум каже да је према сведочанствима очевидаца бенд заиста свирао на палуби, али постоји неслагање око тога која је била њихова последња песма.

Многи тврде да је бенд свирао регтајм и популарну музику.

„Путник који се сећа да се свирала та конкретна химна имао је среће да побегне добрано пре него што је брод потонуо.

„Никад нећемо сазнати праву истину, јер је свих седам музичара страдало - али то вам је песничка слобода. 'Nearer, My God, To Thee' је тако упечатљива химна да функционише као романтична слика у филму", каже Мекалум.

Пол Лауден-Браун из Историјског друштва за Титаник, радио је као консултант на филму Џејмса Камерона.

Он каже да је музичка сцена у филму из 1958. године Ноћ за памћење била толико прелепо конструисана да је Камерон одлучио да је понови у свом филму.

„Рекао ми је: 'Украо сам је целу и ставио у свој филм, зато што је обожавам, то је тако моћан део читаве приче."

Смрт капетана Смита

Мало се зна о последњим сатима капетана Смита, али он је остао упамћен као херој, упркос томе што је очигледно игнорисао упозорења на лед и није успорио брод кад је јављено да се лед налази директно на путањи брода.

„Знао је колико има путника и колико има места у чамцима за спасавање, али је дозволио да чамци одлазе полупуни", каже Лауден-Браун, који не прихвата ружичасте портрете капетана на целулоиду.

У мирним, равним условима те ноћи, први чамац који се одвојио од Титаника, са капацитетом од 65 места, каже се да је садржао свега 27 људи.

Многи чамци за спасавање отпловили су полупразни, а нису се вратили да покупе преживеле.

„Историја бележи да је умро херојском смрћу. У знак сећања на њега подизани су споменици.

„Штампане су разгледнице и причане су приче о њему како је пливао са дететом у рукама, рекавши: 'Срећно, момци, чувајте се'… од чега се ништа није десило", додаје Лауден-Браун.

„Капетан Смит је, кад се све сабере и одузме, одговоран за све пропусте командне структуре на броду, нико други за то не може да преузме кривицу."

Капетан Смит није издао опште наређење „за напуштање брода" - што значи да многи путници вероватно нису ни схватили да се Титаник налази у непосредној опасности.

Није постојао план за дисциплиновану евакуацију, није постојао разгласни систем и није постојала вежба за употребу чамаца за спасавање.

Џон Грејвс се слаже да изгледа као да је те судбоносне ноћи, „Смит напросто нетрагом нестао".

Он сматра да је капетан вероватно доживео трауму кад је схватио да нема довољно чамаца за спасавање.

„Његово потенцијално конфузно ментално стање најбоље илуструје чињеница да је помешао нацрте Олимпика и Титаника.

„Променада на палуби потоњег делом је била затворена, а он је опет наредио да се у чамце улази са ње, а не са главне бродске палубе."

Зли бизнисмен

Приче које прате Џеја Бруса Исмеја, председника компаније која је изградила Титаник, су многобројне.

Али скоро све наглашавају наводе о његовом кукавичлуку кад је побегао са брода који тоне док су његови сапутници, посебно жене и деца, остали препуштени сами себи.

Од свих сценарија, међу којима и ТВ серија коју је написао Џулијен Фелоуз, представљају Исмеја као кукавицу која је терала капетана да брод иде пребрзо, а потом спасла властиту кожу ускочивши у први слободан чамац за спасавање.

„За сваког филмског аутора та издаја била је сувише привлачна да је не би уврстио у свој филм", каже Пол Лауден-Браун.

„Ако се вратите до генезе од које је све то потекло, стићи ћете до Вилијама Рандофла Херста, великог новинског магната у САД.

„Он и Исмеј су се посвађали кад је Исмеј одбио да сарађује са штампом у вези са несрећом која се десила једном од бродова Вајт Стар Лајна."

Исмеј је готово једногласно био осуђен у Америци, где је Херстова штампа у широкој дистрибуцији водила отровну кампању против њега, назвавши га „Џеј Брут Исмеј".

Новине су објавиле списак свих страдалих, али су у колони спасених објавиле само једно име - Исмејево.

Неки преживели тврде да је ускочио у први слободан чамац за спасавање, други да је захтевао да га одвесла његова властита посада, а бродски фризер изјавио је да је Исмеју наложио главни официр да уђе у чамац.

Лорд Мерси, који је 1912. предводио истрагу Британске комисије о губитку Титаника, закључио је да је Исмеј помогао многим другим путницима пре него што је нашао место за себе на последњем чамцу за спасавање који је напустио брод.

„Да није ускочио, просто би само додао још један живот, свој, на списак свих других изгубљених живота", изјавио је он.

Немачки филм Титаник из 1943, чије је снимање наручио нацистички министар пропаганде Јозеф Гебелс, Исмеја представља као јеврејског бизнисмена опијеног моћи који малтретира храброг тевтонског капетана да брод иде пребрзо кроз лед упркос упозорењима да је то несмотрено.

Филм из 1958. године Ноћ за памћење, дуго сматран историјски најаутентичнијим од свих филмова о Титанику, такође представља Исмеја као зликовца.

Лауден-Браун то сматра неправедним и он је то поменуо Џејмсу Камерону кад је радио са њим као консултант.

У Камероновом филму Исмеј користи свој положај да утиче на капетана да вози брже како би стигао раније у Њујорк и тиме задобио позитивну пажњу у штампи.

„Поред тога што су ми рекли да ни под којим условима нису спремни да измене сценарио, рекли су и да је то 'оно што публика очекује да види'", каже Лауден-Браун.

Исмеј никад није преболео срамоту после ускакања у чамац за спасавања и 1913. године се повукао из Вајт Стар Лајна као сломљен човек.

Френсис Вилсон, ауторка књиге Како преживети Титатник: Потонуће Џеја Бруса Исмеја, каже да саосећа са Исмејом и доживљава га као „обичног човека који се затекао у необичним околностима".

„Он је био емоционално потпуно неспреман за оно кроз шта ће проћи…

„Његово збуњено и збуњујуће понашање на Титанику било је узроковано конфузијом у вези са његовим статусом - је ли био обичан путник, као што је тврдио, или као што су истраге сугерисале, 'капетан над капетаном'?

„Људи се на бродовим понашају у складу са својим чином, а Исмеј није имао појма који је његов чин."

Путници из треће класе

Једна од најемотивнијих сцена у Камероновом Титанику приказује путнике треће класе како их силом задржавају у потпалубљу и спречавају да стигну до чамаца за спасавање.

Ричард Хауелс тврди да нема историјских доказа који поткрепљују ту тврдњу.

Јесу постојале капије које су одвајале путнике треће класе од осталих путника.

Али то није било због антиципације бродолома, већ у складу са америчким имиграционим законима и страха од ширења заразних болести.

Међу путницима треће класе били су Јермени, Кинези, Холанђани, Италијани, Руси, Скандинавци и Сиријци, као и они са Британских острва - од којих су сви желели да отпочну нов живот у Америци.

„Према америчким имиграционим законима, имигранти су морали да се држе одвојеним да би, пре него што Титаник пристане на Менхетну, прво стао код острва Елис - где су имигранти одвођени на здравствене прегледе и пролазили кроз процедуру пријављивања", рекао је Хауелс.

Свака класа путника имала је приступ властитој палуби и додељеним им чамцима - мада, кључно, у одељку за трећу класу брода није био издвојен ниједан чамац за спасавање.

Путници треће класе морали су да се пробију кроз лавиринт ходника и степеништа да би стигли до главне бродске палубе.

Путници прве и друге класе имали су бољи приступ чамцима за спасавање, јер је бродска палуба служила као променада за прву и другу класу.

Извештај Британске истражне комисије истакао је да је Титаник поштовао америчке имиграционе законе који су у то време били на снази - и да су оптужбе да су путници треће класе закључани испод палубе лажне.

Докази представљени током истраге јесу сугерисали да су испрва неке од капија блокирале пут путницима из међупалубе док су стјуарди чекали на инструкције, а онда су оне отворене, али тек након што је већина чамаца за спасавање већ испловило.

Лорд Мерси је истакао да су путници треће класе „оклевали" да напусте брод, „неспремни да се опросте од свог пртљага" и да су имали потешкоћа да стигну од својих одаја до чамаца за спасавање.

Ниједан од представљених доказа није указивао на злу намеру у спречавању кретања путника треће класе - већ да је то био превид који је изазвало непромишљено поштовање прописа, али су резултати зато и даље били смртоносни.

Кад су чамци за спасавање коначно спуштени, официри су издали наређење да „жене и деца" улазе први.

Забележено је да је 115 мушкараца из прве и 147 мушкараца из друге класе уступило своја места и као резултат тога умрло.

Ниједан путник треће класе није сведочио током истраге Британске комисије, али их је заступао адвокат В.Д. Харбинсон, који је закључио:

„Није представљен ниједан доказ током ове истраге који би поткрепио оптужбу да је било икаквих покушаја да се путници треће класе задрже."

Класа, међутим, јесте чинила разлику - преживело је мање од трећине путника из међупалубе, иако су жене и деца преживели у већим бројевима из свих класа, јер су добили приоритет у чамцима за спасавање.

Додатно извештавање: Мелиса Хогенбум

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]