Климатске промене: Људи претварају шуме у емитере угљеника

Десет шума које спадају међу најзаштићеније на свету постале су нето емитери угљеника, пошто су оштећене људском активношћу и климатским променама.

Овај забрињавајући увид потиче из студије о гасовима који загревају планету а који се емитују и апсорбују у шумама са Унесковог списка Светске баштине.

Откривено је да је у последњих 20 година 10 заштићених шума емитовало више угљеника него што је апсорбовало.

Шуме са листе добара Светске природне баштине простиру се на територији која је двапут већа од Немачке.

Исто истраживање показало је и да мрежа од 257 шума са списка Светске баштине из свих крајева света сваке године колективно уклања 190 милиона тона угљенике из атмосфере.

„То је скоро половина годишње емисије угљеника из фосилних горива у Великој Британији", каже доктор Талес Карваљо Резенде, из Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО), који је коаутор овог пројекта.

„Сад имамо до сада најдетаљнију слику виталне улоге коју ове шуме играју у ублажавању климатских промена."

Али шуме се суочавају и са низом притисака, укључујући илегалну сечу, експанзију земљорадње и шумске пожаре - који су све вероватнији због климатских промена.

Комбинујући податке добијене преко сателита са информацијама из надзора са лица места, истраживачи су извршили процену апсорбованог и емитованог угљеника у шумама Светске баштине између 2001. и 2020. године.

Али као што је успело да израчуна милијарде тона апсорбованог угљеника у свој тој „биомаси" дрвећа и вегетације, истраживање је показало и под каквим притиском се налазе неке од ових локација.

Локације проучаване у овој студији имају неке од највиших нивоа званичне заштите.

Проглашене су глобално значајним у смислу њихове природне вредности по свет и налазе се под пажљивим и сталним надзором.

„Али оне се и даље налазе под великим притиском", каже доктор Карваљо Резенде.

„Главни притисци су надирање земљорадње и илегална сеча - притисци које је изазвао човек."

„Али пронашли смо и претње повезане са климатским променама - конкретно шумске пожаре."

„Врзино коло"

Последњих година су оно што је УНЕСКО назвао „неприкосновеним пожарима", најистакнутији у Сибиру, САД и Аустралији, произвели десетине милиона тона уљен диоксида.

„То је врзино коло", каже доктор Карваљо Резенде.

„Више емисија угљеника значи више шумских пожара, а то значи више емисија угљеника."

А шумски пожари нису једина претња узрокована климатским променама.

Локације Светске баштине које су биле нето емитери угљеника 2001-2020

„Забрињавајућа порука"

Ураган Марија уништио је процењених 20 одсто шумског прекривача у Националном парку Морн Труа Питони, у Доминики, 2017. године.

„Ова студија носи забрињавајућу поруку", каже доктор Карваљо Резенде.

„Чак и најбоље и најзаштићеније шумске области на свету угрожене су глобалном климатском кризом."

„И зато су сада преко потребни кораци за смањење глобалне емисије угљеника како бисмо били сигурни да ће ове шуме - да ће све шуме - моћи да наставе да служе као складишта угљеника и, наравно, као једнако важне локације биодиверзитета."

Пратите Викторију на Твитеру.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]