Слом берзе који је гурнуо свет у Велику депресију

Пре више од једног века, почео је амерички сан - синоним за добар живот, благостање - и многи су га 1920-тих у Америци живели, када је улагање на берзи у просперитетне компаније постало реалност и за обичног човека.

Све до октобра 1929. године - берза у Њујорку доживљава велики крах, а милиони Американаца за само неколико дана остају без новца, послова и крова над главом.

Сан се претворио у агонију и финансијски суноврат који до тада, а ни много година после, није виђен.

„За кризу која је почела 1929. године каже се да је мајка свих криза - тада су финансијска тржишта преузела примат и изгубила ослонац у реалном економском сектору", објашњава Миодраг Јакшић, професор Економског факултета у Београду, за ББЦ на српском.

Масовна куповина акција, неретко и уз задуживање код банака, није имала покриће у реалној економији и створила је мехур од сапунице који ће се тог октобра распршити.

Јакшић сматра да је најбољу илустрацију кризе дао француски економиста Алан Липијец, који је, описујући финансијска тржишта пре неколико деценија, рекао да „свет, попут јунака из цртаних филмова, почиње да пада онда када погледа доле".

Велика депресија, економски крах који је 1929. почео у Сједињеним Америчким Државама после слома берзе, проширила се убрзо на остатак планете и трајала је до 1939, наводи се на сајту енциклопедије Британика.

Готово век касније, светска економија је поново у кризи услед пандемије корона вируса, али су берзе овога пута успеле да се опораве за само неколико месеци, док је током и после Велике депресије за то било неопходно 25 година.

Из златне у мрачну деценију

Двадесете године прошлог века у Сједињеним Америчким Државама називане су „златним" - земља је из Првог светског рата изашла као победница, економија је била у замаху, а животни стандард је растао убрзано.

„Достигли смо највећи ниво комфора и напретка у историји човечанства - ближи смо дефинитивној победи над сиромаштвом од било које земље у историји", рекао је 31. председник Сједињених Америчких Држава, Херберт Хувер, на инаугурацији одржаној 4. марта 1929, шест месеци уочи краха берзе у Њујорку.

Развојем нових технологија водеће америчке компаније постајале су све моћније, а грађани који су куповали акције ових фирми све богатији.

Произвођачи аутомобила, радио опреме и челика били су изузетно популарни у том периоду, па су акције компанија попут Ју Ес Стила, Форда, Џенерал Моторса, Америчке радио корпорације, биле међу најтраженијима.

Америка је почетком двадесетих година била у процвату.

Те године називане су „Галопирајуће двадесете".

Привреда је добила инјекцију - војници су се вратили из рата, настављени су грађевински пројекти и изградња, а запошљавано је све више жена - све је то довело до бољег стандарда људи.

У 1920. години појавила се и прва реклама на радију, а електрична веш-машина и усисивач постали су потреба скоро сваког домаћинства.

Пошто су ствари ишле добро, банке су људима давале кредите.

Све већи број Американаца могао је себи да приушти и аутомобил компаније Форд, америчког ауто-индустријског поноса.

Како је стандард постајао бољи, тако су људи почели да инвестирају, а да би зарадили више неки су узимали и зајам од банке - како би улагали више на берзи.

Наизглед, Америка је цветала.

Џез музика је постајала све популарнија, прохибиција (забрана продаје алкохола) давала је резултате, људи су зарађивали на берзи, а приходи државе су се удвостручили.

Од 1922. до 1929. године трговање на берзи порасло је за чак 218 одсто.

Укупна цена акција на финансијским тржиштима у Америци између 1920 . и 1929. године нарасла је 10 пута, пише на специјализованом сајту Инвестопедија.

Улагање је било омогућено и сиромашнијима који су узимали повољне кредите, а куповином деоница брзо су долазили до новца, лако отплаћивали дуг банкама и задржавали профит.

„После Првог светског рата коришћена је експанзивна монетарна политика и убациван је велики новац у привреду и тржишта кроз пројекте обнављања земље.

„Многи су помислили да веома лако и брзо могу да дођу до зараде на берзи, што се и дешавало од 1920. до 1929. године", каже за ББЦ на српском Душко Бодрожа, научни сарадник на Институту економских наука у Београду.

Створен је инвестициони мехур у чијој основи су стајале берзанске шпекулације које су у огромној мери финансиране из туђих извора - из зајмова или трговањем на маргину (трговање акцијама које инвеститори купује без свог капитала уз банкарски кредит), објашњава за ББЦ на српском, Ненад Гујаничић, главни брокер компаније Моментум секјуритиз.

„Иако је било очигледно да су се акције у великој мери одродиле од реалности, коју је истина чинио амерички привредни препород након завршетка Првог светског рата, тешко је рећи зашто је суноврат акција кренуо баш у октобру 1929", додаје он.

Ипак, финансијска тржишта крајем лета 1929. године постала су нестабилна, а председник Хувер све забринутији.

Томас Ламонт, председник Џеј Пи Моргана, једне од највећих банака у Америци тог доба, уверавао је Хувера да ће се „тржиште саморегулисати и да нема потребе за државном интервенцијом", наводи се у ББЦ-јевом документарном филму из 2009. године.

Октобра 1929. године се испоставило да Ламонт није био у праву - све се распршило као балон од сапунице.

Црна недеља у Њујорку и Велика депресија

Суноврат тржишта почео је 24. октобра, дана који ће остати упамћен као Црни четвртак - губици су тог јутра били 11 одсто од укупне вредности свих акција.

Испред Њујоршке берзе се тада окупио велики број инвеститора који су се уплашили да ће изгубити новац, али су челници банака и тадашњи потпредседник берзе Ричард Витни куповином великог броја акција ублажили пад и успели да спасу дан.

Није им ипак пошло за руком да одобровоље инвеститоре на дуже стазе - већ почетком наредне недеље пад се наставио, а Црни понедељак и Црни уторак донели су збирни пад вредности акција од 23 одсто.

Толика је паника владала међу власницима акција који су брже-боље желели да их се реше, да су радници на Њујоршкој берзи остајали и четири сата након оглашавања звона за крај радног дана, како би записали све трансакције, описује се у ББЦ документарном филму Велики крах.

Инвеститори на америчкој берзи изгубили су око 25 милијарди долара (еквивалент суми од 401 милијарде долара данас), а континуирани пад главних индекса на Њујоршкој берзи који је почео октобра 1929. трајао је 34 месеца.

Индекс Дау Џонс (Dow Jones Industrial Average), на којем су излистане деонице најуспешнијих америчких компанија, негативан историјски рекорд забележио је 8. јула 1932. а 41.22 индексна поена, чак за 89.2 одсто мање од дотадашњег најбољег резултата из септембра 1929.

„Прошло је укупно 302 месеца док се ти индекси нису вратили на вредности које су имали пре краха - то је веома дуг период", наводи Бодрожа, стручњак за финансијска тржишта.

Паралелно са крахом берзе и економска криза задесила је Сједињене Америчке Државе - за само четири године индустријска производња ове земље опала је за 47 одсто, незапосленост је скочила на преко 20 одсто, а бруто домаћи производ (БДП) био је 30 одсто мањи.

Многи су остали без послова, аутомобила и домова, пошто нису могли да отплате дугове банкама - у Њујорку су чак направљена импровизована насеља у којима су живели новопечени бескућници и дојучерашњи инвеститори.

Ипак, Велика криза није закуцала само на врата грађана и привреде - на удару су се нашле и банке.

„Паника са берзанског тржишта прелила се на банке чији су депоненти похрлили да подижу новац што је био увод у пад банкарског система.

„Тада није постојала институција која би гарантовала сигурност депозита, а Фед (Банка федералних резерви - америчка централна банка) је поново лоше одговорио на кризу - не само да ништа није учинио да смири панику и спаси банке већ је подизањем камата смањио ликвидност у привреди и убрзао њен колапс", напомиње Ненад Гујаничић.

Како берзански инвеститори реагују у кризним временима

Ненад Гујаничић, брокер

Сваку кризу обележи висока неизвесност и у таквим околностима просечног инвеститора не занима превише како ће да заради, него како ће да очува вредност своје имовине, па се окрећу сигурнијим инвестицијама.

Историјски посматрано, ову улогу је најчешће играло злато, па је у кризи због пандемије корона вируса оно достизало историјски максимум у лето 2020. године - тада је кренуо други талас пандемије и није била пронађена вакцина.

Слично важи и за поједине светске валуте које се традиционално третирају као најсигурније, као што су јапански јен или швајцарски франак.

Међутим, када је проналаском вакцине постало извесно да ће уследити „отварања" привреда, злато и сличне инвестиционе алтернативе знатно су изгубиле на вредности.

Актуелна криза је имала неколико специфичности када су у питању инвестиционе алтернативе.

Криптовалуте су по први пут постале нека врста сигурног уточишта попут злата , јер је било очекивано да масивне монетарне и фискалне интервенције држава и централних банака пре или касније морају довести до инфлације.

Такође, индустрије које су инвеститорима у акције током криза традиционално давале најбољу заштиту, попут фармације или индустрије хране, овог пута су биле надмашене бизнисима у чијој основи је била ИТ технологија.

Услед природе кризе, ови бизниси попут Амазона, Нетфликса, Зума не само да су успели да очувају вредност имовине улагача већ су је умногоме увећали.

Неки су кривца нашли у председнику Хуверу и његовој администрацији која није много урадила да спречи крах.

„Тада се веровало да ће тржиште само да изађе из кризе и да држава не треба да интервенише - испоставило се да је то погрешно", каже професор Миодраг Јакшић који предаје историју економије на Економском факултету.

Убрзо су схватили да невидљива рука тржишта није довољно моћна да извуче земљу из рецесије, па су у Хуверовој администрацији покренули Њу дил, низ инфраструктурних пројеката који су допринели опоравку економије и смањењу незапослености.

Хуверова брана на реци Колорадо је један од симбола тог времена - 21.000 Американаца је учествовала у изградњи која је коштала 49 милиона долара (данас око 884 милиона долара).

Администрација Теодора Рузвелта је 1933. године донела Акт о националном индустријском опоравку, који је био „кичма опоравка земље, иако је у почетку наилазио на велика противљења у Конгресу", напомиње Јакшић.

„Схватање да се фискална и економска политика морају спроводити активно у таквим ситуацијама остало је као наслеђе из тог периода", закључује професор.

Као одговор на кризу дошло је до постепеног укидања златног стандарда, правила по којем је сав новац у слободном промету морао имати покриће у резервама злата.

„Прво је до тога дошло у Великој Британији, а онда су и друге земље почеле да се одричу овог принципа - тада су централне банке добиле мало већу улогу и више механизама за спровођење монетарних политика", објашњава Душко Бодрожа.

Корона криза и Велика депресија - има ли сличности и које су разлике

У марту 2020. године западне државе почеле су да уводе мере за сузбијање корона вируса које су биле на снази током већег дела године и довеле су до успоравања економске активности широм света.

Ову криза се ипак не може поредити са Великом депресијом, као што се ни модерна финансијска тржишта не могу ставити у исту раван са оним из 1929. године, тврди Бодрожа.

„Пре свега, ову кризу је изазвала пандемија која је неекономски фактор, а она из 1929. године је настала због економских", објашњава.

Глобални ГДП у прошлој години износио је 84,5 билиона долара, што је 3,2 одсто или 2,8 билиона мање него 2019. године, наводе из немачке статистичке агенције Статиста.

Дау Џонс је између 12. фебруара и 23. марта те године забележио пад од 37%, док је 9,37 милиона радних места угашено у Сједињеним Државама у 2020, што је најлошији резултат од 1939, истичу из Вол стрит џурнал.

Док се економија опоравља постепено, финансијска тржишта у тој држави су превазишла ниво на којем су била пред почетак пандемије - у новембру прошле године постављен је нови рекорд који је још неколико пута надмашен касније.

Професор Миодраг Јакшић сматра да је одговор држава и централних банака на ову кризу био неупоредиво бољи у односу на 1929. годину.

„Код ове кризе, као и током Светске економске кризе 2007. и 2008. године, државе активно учествују у опоравку и подржавају реални економски сектор мерама помоћи индустрији, фармерима или незапосленима", објашњава он.

Брзи опоравак берзе био је предвођен највреднијим компанијама данашњице попут Фејсбука, Алфабета (власник Гугла), Амазона, Епла, Мајкрософта и других који су од почетка пандемије увећали укупну вредност.

„Криза никада не погађа све секторе, а то се показало и током пандемије - високотехнолошке компаније су доживеле бум током ове кризе, јер потражња за њиховим производима и услугама није падала услед мера против ширења вируса", истиче Бодрожа.

Економија и берза не морају ићи у истом смеру

Многи кретања акција на берзи поистовећују са стањем економије, али економиста Бодрожа сматра да је такав приступ „потпуно погрешан".

„Често се сматра да је сваки пад на финансијским тржиштима аутоматски показатељ економске кризе, али падова има сваки дан и да бисмо рекли да је нешто криза, она мора погодити све сегменте финансијских тржишта и мора трајати дуже времена", појашњава Бодрожа.

Укупна вредност акција индекса Дау Џонс на Вол стриту скочио је за више од 88 одсто од великог пада у марту 2020. године, а раст америчког БДП-а износио је 6,7 одсто у другом тромесечју 2021. године.

Док се економски раст базира на реалним и проверљивим подацима, до раста или пада цена акција на берзама долази због очекивања инвеститора који се често базирају на економским подацима, наводи Миодраг Јакшић.

„Ако сви видимо неки напредак у будућности, инвеститори улажу и грађани узимају кредите, а акције и индекси скачу.

„Када се створи другачија клима и преовлада песимизам, тада и тржишта крену да падају", објашњава овај професор.

Као један од главних узрока размимоилажења у расту економије и финансијских тржишта, Бодрожа види „експанзивне монетарне политике централних банака које упумпавају огроман новац".

Због тога се може очекивати да ће пандемија бити окидач кризе јавног дуга, која се наслућивала и пре појаве вируса, упозорава он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]