Фудбал и Молдавија: Шериф Тираспољ, клуб из „кријумчарског раја" у европским такмичењима

„Не питај шта Придњестровље може да учини за тебе - питај шта ти можеш да учиниш за Придњестровље."

Возимо се омиљеном улицом Андрија Смоленског.

Једина је у Тираспољу у којој његов ленд ровер не поскакује и не тандрче по рупама на испуцалом бетону.

„Користили су нову технологију да је направе оваквом", каже он готово поносно.

„Могао бих овако да се возим тамо-вамо читав дан."

Мала де факто република Придњестровље - позната и као Транснистрија - место је замрзнуто у времену.

У њеном главном граду Тираспољу, мотив српа и чекића из бившег Совјетског Савеза поносно је истакнут на билбордима и зградама владе.

Огромни Лењинов кип гледа са високог постоља испред парламента, симбол поноса и носталгије које град осећа према својој совјетског прошлости.

Али фудбалски шампион Молдавије је у протекле две недеље закорачио ка блиставој будућности.

Пошто се у августу први пут у историји квалификовао за групну фазу такмичења Лиге шампиона избацивши у плеј-офу загребачки Динамо, у Мадриду је у другом колу Лиге шампиона победио Реал 2:1.

Претходно је савладао украјински Шахтјор и тренутно се башкари на првом месту на табели Д групе.

Као што су ово до сада невиђена достигнућа за Шериф, исто тако је и елитни европски фудбал закорачио у непознато.

Ово је, наиме, први пут да се Лига шампиона игра у једној од европских „непризнатих" де факто република.

Према међународном праву, Придњестровље, узана трака земље уз границу са Украјином, припада Републици Молдавији, земљи насталој 1991. године после распада Совјетског Савеза.

Трупе које је подржала Русија 1992. године овде су покренуле сепаратистички рат.

По његовом окончању, било је скоро хиљаду жртава, а територија источно од молдавске реке Дњестар отцепила се и прогласила нову државу коју међународна заједница и даље не признаје.

Придњестровље веома озбиљно схвата „независност" од Молдавије.

Има властиту валуту, придњестровску рубљу, коју не можете набавити или разменити нигде другде у свету и која се налази изван међународног банкарског система.

У Тираспољу, телефонски сигнали из Молдавије се не хватају, упркос томе што је „граница" удаљена свега 20 километара.

Територија је славна по корупцији, организованом криминалу и кријумчарењу.

Америчка стручна група за спољну политику Карнегијева задужбина за међународни мир описала ју је као „уточиште кријумчара".

Сматра се да је последњих година границу са Украјином прешла кријумчарена роба у вредности од више милиона долара.

А опет се у Тираспољу зграде распадају, а путеви су пуни рупа.

Главни град је обавијен совјетским сивилом.

Смоленски је ту некада радио као радио водитељ, емитујући емисије на немачком језику уз руску подршку за Европу и Сједињене Америчке Државае које су „шириле поруку" о томе шта Придњестровље покушава да постигне.

Пре тога био је запослен у највећој приватној фирми на овом простору, компанији Шериф.

Радио је на имиграционој документацији за иностране уговоре у компанијском фудбалском клубу Шериф Тираспољ.

Ови дебитанти у Лиги шампиона играју у молдавској фудбалској лиги од 1999. године.

Они су краљеви који владају земљом сељака.

Годишњи обрт компаније Шериф готово је двоструко већи од буџета читаве државе, а она финансира клуб директно из својих огромних ресурса.

Остатак молдавског фудбала сиромашан је у поређењу с њим.

И док остатак прве лиге игра на фудбалским теренима изнајмљеним од општинских власти, Шерифов дом је специјално изграђен стадион вредан 200 милиона долара који се налази надомак Тираспоља.

Освојили су 20 од 22 титуле на шампионатима у којима су учествовали.

Име Шериф синоним је моћи у Придњестровљу.

Компанија Шериф основана је 1993. године, декларишући се као добротворна организација чији је циљ пружање финансијске помоћи ветеранима локалне државне полиције непосредно после совјетске ере.

Данас она доминира свиме, од малопродаје хране до банкарства, од медија до политике.

Иако номинално приватни пословни концерн, у децембру 2020. године она је освојила убедљиву већину у локалном парламенту преко своје политичке партије Обновљеније.

Не постоји формална веза између владе Придњестровља и фудбалског клуба Шериф, али његов положај политичке и привредне моћи је неприкосновен.

Али фудбалском клубу није увек све ишло по његовом.

Петр Луленов је члан Фудбалске федерације Придњестровља.

Он каже да, пре победе ове сезоне у квалификацијама за Лигу шампиона, Шерифов модел за успех у Европи годинама није доносио резултате.

„Пословни модел клуба био је да купује стране играче из Јужне Америке и Африке, да им увећава вредност и препродаје их руским клубовима", каже Луленов.

Али због слабости домаће лиге и одсуства конкуренције, модел није био довољан за повећање стандарда играча.

„Надали су се и да ће тимови из Русије и Украјине долазити да користе клупску инфраструктуру и да ће то помоћи у настајању великих фудбалских ривалитета", каже Луленов.

„Али то се није десило. Фудбалски клуб је вођен уз огромне губитке."

Уместо у цени трансфера, актуелни први тим показао је вредност на самом терену.

Од једанаесторице који су започели први круг плеј-офа Лиге шампиона против Динама, десеторица су потписала уговор за клуб после краја претходне клупске кампање за Лигу шампиона пре 12 месеци.

Шериф се у прошлости ретко сувише ослањао на локалне таленте, али скорашње попуштање регулативе Фудбалске федерације Молдавије што се тиче квота домаћих играча омогућила је клубу да испуни читаву поставу страним играчима.

Клуб је 2019. године у тиму имао 11 носилаца молдавског пасоша; ове сезоне, само шест.

Двојица од њих су резервни голмани, док су још двојица маргинални играчи свежи из академије клуба.

Уместо тога, тим представља мешавину националности и култура.

Прва постава за Лигу шампиона састоји се од играча из Малавија, Тринидада и Тобага, Узбекистана, Гане, Бразила, Луксембурга и Перуа.

Посматрајући то из контекста необичног политичког статуса Придњестровља, не може се рећи да Шериф верно представља Молдавију.

Разговарајући с обичним људима с обе стране Дњестра, чини се да влада став да комадање земље не служи никоме сем политичкој елити.

То је став који заступају и власти у Украјини.

Јулија Марушевска, шефица царинске службе у Одеси, изјавила је 2016. године: „Ова ситуацији одговара кријумчарима и високим званичницима у Кишињеву и Кијеву."

„Ово је питање политичке воље, и за украјинске и за молдавске власти."

После избијања кризе у Украјини 2014. године, дошло је до пооштравања граничне контроле.

У јулу 2017. године, царински прелаз, којим заједнички управљају украјинске и молдавске власти, постављен је у пограничном селу Первомајск-Кучурган.

Европска опсерваторија за илегалну трговину (Еуробсит) процењује да је 70 одсто илегалне трговине која пролази кроз Придњестровље претходно ушла на овом прелазу, на путу до украјинског града Одеса и из њега.

За то време, споразум о слободној трговини из 2014. године између Молдавије и Европске уније обухватао је и послове у Придњестровљу, а извоз се у међувремену драстично удаљио од Русије и померио ка Молдавији и Западу.

Упркос 29 година пат позиције, постоје знаци шире сарадње.

„Овај сукоб није потпуно замрзнут, више је сукоб замрзнутих решења", каже Октавијан Тику, историчар и бивши министар у молдавској влади.

„Молдавци имају заједничке интересе са становницима Придњестровља, они заједно послују."

Изван главног града, фудбал чини све што може да ублажи ужасе прошлости.

У граду Бендерију, свега неколико километара иза молдавске границе, али под контролом Придњестровља, војна барикада којом управљају војници у каки униформама тера аутомобиле да возе спорије док улазе у град и излазе из њега.

Тенк је уперио цев у облачно небо.

На једном његовом боку ћирилични натпис носи позив на оружје: За родину! - За отаџбину!

Смештен на обалама Дњестра, овај град налази се између две ватре.

Александру Гузун је требало да игра за бендеријски клуб Тигина против фудбалског клуба Констукторул оног дана кад је сукоб који је до тада само тињао прерастао у отворени рат.

Датум је био 2. март 1992. године.

„Можете ли да замислите шок кад стигнете у град који добро познајете и видите како на улицама експлодирају бомбе?", каже он.

Гузун је требало да се сретне са саиграчима из тима у хотелу и да заједно отпутују до домаћег клупског стадиона Динамо.

То се није десило.

„Хотел се налазио на самој реци.

„Због његове локације, са Тираспољем свега неколико километара на једну страну и молдавским војницима који су надирали са друге, ми смо се физички нашли у самом средишту борби."

Једном кад су се обрели у хотелу, брзо им је постало јасно да немају другог излаза.

Док су бомбе и гранате експлодирале свуда око њих, Гузун и његови саиграчи пошли су на једину страну на коју су могли - надоле.

„Понели смо све што смо могли са собом доле у подрум. Све што нам је било потребно за живот.

„Пели бисмо се на смену горе до хотелског ресторана на првом спрату по залихе и доносили их доле свима осталима. Били смо заточени тамо три дана", каже он.

„Другог дана опсаде, у хотел су стигли неки пацифисти, који нису били ни на молдавској ни на страни Придњестровља.

„Окачили су белу заставу на последњем спрату. Живели су под земљом са нама."

„У међувремену смо сазнали да је постигнут споразум о примирју између две стране како би се омогућило људима из хотела да изађу.

„Мислим да се то никад не би десило да није било тих људи који су дошли са белом заставом."

„Али и даље смо морали да изађемо из хотела и пређемо мост.

„Само зато што је постигнуто примирје то не значи да нико неће пуцати на вас. Нико после не би покренуо истрагу. Мост је био сав изрешетан мецима."

Гузун је напустио Тигину на крају те сезоне да би се преселио у Украјину.

Већина његових саиграча га је следила.

Биле су потребне године и године да се град опорави од разарања из прве половине 1992. године.

Примирје из јула исте године довело је до окончања сукоба.

У Тираспољу је моћ фудбалског клуба Шериф толико ушанчена да је мало вероватно да ће их осиромашени ривали из молдавске лиге претећи у скорије време.

Титула Дивизиа Натионал из прошле сезоне обележена је са 32 победе у 36 утакмица и само једним поразом, а тим се тријумфално вратио кући са предношћу од 16 бодова.

Лигом преовладава устајала, незанимљива доминација.

Људи се сада надају да ће Лига шампиона и гостовања Реала и миланског Интера убризгати мало преко потребног узбуђења у предвидиви спектакл Шерифовог годишњег слављења освајања титуле.

„Фудбалски клуб никад неће пропасти", каже Луленов.

Са приходима од телевизијских права од Уефе и несмањеном подршком гигантском Шерифу, он је вероватно у праву.

Али путеви у Тираспољу и даље су препуни рупа.

„Мир и просперитет, то је све што желимо", каже Смоленски, скренувши да избегне још једну зјапећу рупу на друму.

„Кад имате то, све остало се решава само од себе."

Погледајте видео о фудбалском стадиону на Карабурми, дому ОФК Београда

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]