Време и климатске промене: За катастрофалне поплаве у Европи највероватније су криви људи

Обилне кише и смртоносне поплаве у Европи током јула настале су највероватније због климатских промена, кажу научници.

У поплавама у Немачкој, Белгији и другим деловима Европе страдало је најмање 220 људи у градовима и селима која су потопљена.

Истраживачи кажу да је глобално загревање изазвало велике кише у западној Европи.

Пљускови у овом региону су између три и 19 одсто интензивнији због глобалног загревања које су изазвали људи.

Смртоносне поплаве у Немачкој и Белгији средином јула изненадиле су метеорологе и локалне власти.

Животи су однети, а куће, аутопутеви и железничке пруге уништила је вода.

Озбиљне поплаве настале су због јаких падавина у два дана које су натопиле тло, комбиноване са хидролошким факторима попут земљишта и инфраструктуре.

Како би се анализирао утицај климатских промена попут ових, истраживачи из групе World Weather Attribution истраживали су јаке падавине које изазивају поплаве.

Они су се овиме бавили јер је неке хидролошки системе за праћење, који би могли да дају тачније информације о поплавама, уништила вода.

Подаци о падавинама показали су да су у подручјима око река Ар и Ерфт у Немачкој и у Белгији јаки пљускови донели 90 милилитара кише по метру квадратном у једном дану.

Научници установљавају тренд појачаних падавина у овим малим регионима и изводе закључке о утицају климатских промене уз многе изазове, јер се количина падавина разликује из године у годину.

Како би се утицај повећања температура заиста видео, истраживачи су морали да прошире анализе на већи део западне Европе, односно и на источну Француску, западну Немачку, источну Белгију, Луксембург и северну Швајцарску.

Истраживачи су открили да су у овом великом региону климатске промене које су покренули људи повећале интезитет падавина, у једном дану током лета између три и 19 одсто.

Повећање температура такође је изазвало пљускове сличним онима који су донели поплаве - фактор се кретао између 1,2 и девет.

Студије које су дале најбрже резултате биле су оне спроведене о врућинама и пожарима који су недавно захватили Сједињене Америчке Државе и Канаду.

Истраживања о јаким падавинама се много теже спроводе.

„Комбиновали смо ставове стручњака из неколико области како бисмо разумели утицај климатских промена на страшне поплаве које су се догодиле прошлог месеца и разјаснили шта можемо, а шта не можемо да анализирамо у овом случају", рекао је доктор Сјукје Филип који се бави истраживањем климе на Краљевском холандском метеоролошким институту.

„Тешко је анализирати утицај климатских промена на јаке падавине на локалном нивоу, али смо успели да докажемо да су емисије гасова стаклене баште у западној Европи биле те које су учиниле да до ових несрећа и дође", каже он.

Истраживачи тврде да са овом тренутном климом, у било којој области у западној Европи, могу да очекују овакве падавине које су се десиле у јулу једном у 400 година.

Са континуираним емитовањем гасова стаклене баште и порастом температура, обилне падавине у Европи постаће све чешће.

„Наши најсавременији климатски модели указују на повећање екстремних падавина у свету који ће у будућности бити све топлији", рекла је професорка Хејли Фаулер са универзитета у Њукаслу.

Додаје да ове поплаве јасно указују како заједнице нису отпорне на тренутне временске екстреме.

„Морамо да смањимо емисију штетних гасова што пре, како бисмо побољшали системе за упозорења у хитним случајевима и учинити нашу инфраструктуру отпорном и како би смањили жртве и трошкове", напомиње Фаулер.

У студији је учествовало 39 истраживача, а можете је прочитати овде.

Пратите Мета на Твитеру @mattmcgrathbbc.

Погледајте видео о томе шта можемо да урадимо да би ваздух био чистији

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]