Куба и протести: „Осећали смо се слободно" - Кубанци остају пркосни упркос хапшењима и суђењима

Прећутно правило на Куби одавно је: не дижи глас.

Чак и током великих несташица хране на острву, већина Кубанаца борила се са тим са карактеристичним стоицизмом, водећи рачуна да њихове пригушене притужбе не прерасту у гласне позиве на промене, макар не пред неким на власти.

Али 11. јул није личио ни на један други дан у савременој историји Кубе.

Месеци нагомиланог незадовољства претворили су се у кап која је прелила чашу не само због несташице хране, већ и недостатка лекова, дугих нестанака струје, све горе инфлације и пандемије корона вируса.

Како су се демонстрације брзо рашириле по читавој земљи, специфични услови који су истерали људе на улице незнатно су варирали од места до места - са нагласком на нестанак струје у Сан Антонио Де Лос Бањосу близу Хаване и већим освртом на кризу Ковида-19 у граду Матанзасу.

А опет су сви протести имали исти заједнички поклич: „Либертад" (Слобода).

Тражили су ослобођење, слободу и промене после 63 године једнопартијске владавине.

„У том тренутку, кад бисте изговорили оно што желите да кажете, осећали бисте се слободно.

„Било је то искуство које бих препоручио свакоме из моје генерације", каже независни новинар Алфредо Мартинез, који је учествовао у протесту испред зграде Капитолио, једном од најлегендарнијих здања у Хавани.

Он каже да је страх од одмазде брзо ишчезао током једног тако неприкосновеног догађаја.

„Био је сјајан осећај коначно протестовати у властитој земљи.

„Људски је осећати страх, али то је отишло у запећак, зато што сте знали да радите праву ствар - нисте радили ништа погрешно или противзаконито."

Погледајте видео: Куба после Кастра

Демонстранти су се брзо сусрели са силом кад је полиција и озлоглашена јединица елитних трупа Црне беретке ухапсила стотине људи.

Међународне хуманитарне организације кажу да је око 800 ухапшених још у притвору, а међу њима има и малолетника.

Чланови њихове породице кажу да им је суђено по хитном поступку, а да су многи осуђени без присуства адвоката.

Кубанска влада инсистира на томе да су приведени правилно процесуирани према закону.

А опет мајке приведених такође постепено губе страх од дизања гласа.

По начину на који Мириела Круз непрестано крши руке док причамо, јасно је да је стрес оставио трага на њој.

Њеног сина Дејрона ухапсиле су Црне беретке, али она инсистира да је он био далеко од места на ком су се одвијале демонстрације и да „није имао ништа с њима".

„Немам представу зашто је ухапшен, сви се то питамо", каже ми Круз близу болнице у Хавани где се лечи од рака плућа.

„Не једем, осећам се лоше, а то није добро за моју болест", каже она бризнувши у плач.

Очајна за информацијама, отишла је до полицијске станице да захтеве одговоре.

Кад је наишла на зид ћутања, показала је мајицу коју је имала испод блузе са исписаним речима: „Доле диктатура!".

Она каже да је на лицу места ухапшена, премлаћена и да је сада и сама оптужена.

Кубанска влада је одбила да коментарише појединачне случајеве, али острвско вођство негира да је покушало да казни демонстранте за пример.

„Ако неко сматра да његово суђење није било поштено, има право на жалбу и ја сам сигуран да ће наш систем узети жалбу у разматрање.

„Ако је истина да суђење није било поштено, поново ће му се судити", каже Херардо Хернандез, члан кубанског Државног савета.

„Као револуционар, као Кубанац који воли ову земљу и верује у овај систем, сигуран сам да ће се то десити", инсистира он.

Он такође негира да су затвореници злостављани, рекавши: „Нема мучења на Куби, сем у америчком војном затвору у Заливу Гвантанамо, где је било неких ружних случајева."

Хернандез је провео 16 година у америчком затвору под оптужбом за шпијунажу и планирање убиства.

Ослобођен је у склопу размене затвореника током кратког отопљавања кубанско-америчких односа под Обамином администрацијом.

Он без много размишљања криви амерички економски ембарго за протесте, рекавши да Вашингтон треба да „дозволи Куби да дише".

После протеста од 11. јула, амерички председник Џо Бајден назвао је Кубу „пропалом државом".

Његова администрација је говорила о „пружању подршке кубанском народу", али упорно одбија да укине ембарго за који критичари кажу да би уклонио највећи део притиска.

Амерички Стејт департмент негира да се меша у кубанске послове, рекавши да су демонстрације настале на домаћем тлу.

„Ово је прави тренутак за кубански народ", рекла ми је америчка заменица асистента државног секретара Емили Мендрала.

„То је сам кубански народ поставио захтеве својој влади, подстакнут, у највећој мери, хроничном неспособношћу владе да задовољи њихове потребе.

„Ми у америчкој влади немамо никаквих дилема да су у овом тренутку они најважнији."

Позадинска музика сталног политичког окршаја између Хаване и Вашингтона не занима Мириелу Круз, која и даље има само оскудне информације о свом сину.

„Сву снагу коју имам преостала је за њега", каже она.

„Чим изађе из затвора, не занима ме шта ће бити са мном."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]