Убиство председника Хаитија: Неки бивши колумбијски војници кажу да су знали заверу, други да су доведени у заблуду

Колумбијски председник Иван Дуке каже да су неки од колумбијских држављана осумњичених за атентат на председника Хаитија Жованела Моиза имали „детаљна сазнања" о плану убиства лидера.

Моиз убијен је прошле недеље у свом дому, а његова супруга је рањена.

Хаићанска полиција тврди да је група плаћеника коју су углавном чинили колумбијски бивши војници убила Моизеа.

Дуке рекао је да је већина Колумбијаца преварена јер им је речено да ће радити као телохранитељи на Хаитију.

Али међу њима је била и мања група са детаљним знањем о операцији, рекао је колумбијском ФМ радију.

Од 28 мушкараца за које се тврди да су сачињавали одред који је убио Моизеа, сви су Колумбијци осим двојице америчких држављана хаићанског порекла.

Америчко Министарство одбране открило је да су неки од Колумбијаца прошли војну обуку у САД-у док су били у колумбијској војсци.

Неименовани извор из америчке Управе за борбу против трговине дрогама (ДЕА) рекао је новинској агенцији Ројтерс да је један од осумњичених био „поверљиви извор" тог полицијског одељења

Хаићански званичници рекли су да су нападачи на председника били прерушили у агенте ДЕА.

У снимку наводно забележеном непосредно пре напада испред председникове резиденције може се чути човек како на енглеском виче: „Ово је операција ДЕА, сви доле!".

Полиција Хаитија ухапсила је хаићанског лекара Кристијана Емануела Санона,за ког су рекли да је „кључни осумњичени" за атентат.

Овај 63-годишњи становник Флориде стигао је на Хаити приватним авионом у јуну, а полиција је саопштила да је код њега пронашла качкет ДЕА, као и оружје и муницију.

Истрага Њујорк Тајмса сугерише да су се Санон и многи други осумњичени састали како би разговарали о томе шта ће се догодити са Хаитијем када Моиз више не буде на власти.

Али човек присутан на неким састанцима рекао је Њујорк Тајмсу да се о атентату на Моизеа није причало.

Полиција још тражи налогодавца, односно онога ко стоји иза завере.

После сусрета са немачком канцеларком Ангелом Меркел, амерички председник Џо Бајден је новинарима рекао да САД тренутно не планирају да шаљу трупе на Хаити услед све већих немира после убиства председника те најсиромашније карипске земље.

Бурна власт

Моиз је на власти био од фебруара 2017. године, што је био прилично турбулентан период за Хаити.

Протеклих месеци било је доста протеста широм Хаитија на којима су грађани тражили његову оставку.

Честе су биле оптужбе за корупцију, док је током антивладиних протести било и насиља.

Опозиција је тврдила да је Моизов петогодишњи мандат завршен у фебруару 2021. - пет година после оставке претходног председника Мишела Мартелија.

Међутим, Моиз је инсистирао на томе да има још годину дана власти, јер није одмах ступио на дужност.

Моиз је 7. фебруара - на дан када је, према тврдњама опозиције, његов мандат требало да буде завршен - изјавио да је спречен покушај „пуча и атентата на њега".

Политичка нестабилности, диктатори и природне катастрофе довели су до тога да је Хаити дуго једна од најсиромашнијих нација у Карибима.

Више од 200.000 људи страдало је у земљотресу из 2010. године, који је изазвао и огромну инфраструктурну и економску штету.

Мировне снаге Уједињених нација биле су у Хатију од 2004. до 2017. године у покушају да се земља стабилизује.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]