Музика: Б. Б. Кинг - краљ блуза који је утицао на генерације музичара

Б.Б. Кинг се сматра једним од највећих блуз музичара свих времена.

Његов вибрато стил свирања утицао је на читаву генерацију рок и блуз гитариста, као што су Ерик Клептон, Мајк Блумфилд и Стиви Реј Вон.

Часопис Ролинг стоун једном је ставио Б.Б. Кинга на треће место на листи 100 највећих гитариста свих времена, одмах испод Џимија Хендрикса и Двејна Алмана.

Његов опус прелазио је разне музичке границе, од џеза и блуза до главнотоковског попа.

Рођен је као Рајли Б. Кинг у Индијаноли, у Мисисипију, 16. септембра 1925. године.

Родитељи су му били надничари и, као млад дечак, помагао им је да раде у пољима.

Породица се мучила.

„Кад живите у кући из које увек можете да провирите и видите какав је дан напољу", рекао је Кинг касније, „не иде вам баш најбоље у животу."

Звук његових колега који завијају певајући блуз био је његов први сусрет са музичким стилом који ће касније помоћи да се пресели из чисто црне америчке публике у главни ток.

Купио је прву гитару у раним тинејџерским годинама да би могао да свира на црквеним службама.

Преселио се 1947. године у Мемфис, где је свирао на улицама док није нашао посао као радијски диск џокеј на станици WDIA.

Представљан је као „Блуз дечко са Бил Стрита", касније скраћено Б.Б.

Изградио је репутацију и као гитариста у блуз клубовима Бил Стрита.

Касније је изјавио: „Имао сам обичај да кажем да је свирање блуза као да морате двапут да будете црнац."

Док је свирао у једном од клубова избила је туча око неке жене, што је на крају изазвало пожар.

Пошто је истрчао из дрвене грађевине, схватио је да је оставио гитару за собом.

Понижење

Ризиковао је живот вративши се да спасе властити инструмент.

Назвао га је по жени чије су чари изазвале невољу - Лусил.

Пошто је снимио прву плочу 1949. године, нашао се у самом врху ритам и блуз листа две године касније са „Three O'Clock Blues".

Песма је остала на првом месту 17 недеља.

Многе од његових раних плоча продуцирао је легендарни Сем Филипс који ће касније основати Сан рекордс.

На основу тог успеха, радио је широм САД-а и наступио у таквим просторима као што су Аполо театар у Харлему, у Њујорку.

Његови наредни хитови били су „Sweet Black Angel", „Rock Me Baby" и „Every Day I Have the Blues".

Одсвирао је више од 300 концерата на такозваном Chitlin' Circuit, низу места за наступе у тада расно раздвојеним јужним државама на којима је било безбедно да наступају црни музичари.

Кинг је рекао: „Морао сам да истрпим више понижења него што сам био вољан да памтим."

„Кад идете на турнеје по Америци којом влада сегрегација, током којих вас заустављају и малтретирају бели полицајци, то вам нашкоди највише јер нисте свесни штете.

Све задржавате у себи."

Популарност

Захваљујући утицају британских бендова као што су the Yardbirds, Тhe Animals и Ролингстонси, бела публика, прво у Великој Британији а потом и у Америци, почела је да прихвата блуз.

Б.Б. Кинга су почели да зову у сале које су одувек биле затворене за црне музичаре.

Један од његових потреснијих тренутака био је кад је добио стајаће овације углавном беле публике у Филмор Вест Театру у Сан Франциску 1968. године.

Касније се присетио како је прекорио возача аутобуса што га је довезао пред погрешно место кад је видео већином бела лица у редовима који чекају да уђу.

Исте године је пошао на прву европску турнеју.

Враћао се много пута, поставши ту једнако популаран као и код куће.

Имао је британски хит на топ 20 са „Thrill is Gone" 1969. године, али његов најуспешнији сингл изашао је кад је са групом У2 1989. године снимио песму „When Love Comes To Town".

Сарађивао је 2000. године са дугогодишњим обожаваоцем Еркиком Клептоном на албуму Riding with the King.

Кинг би се сваке године враћао у Мисисипи да посети бројну децу из великог броја веза.

Једном је изјавио: „Жене, пријатељи и музика - без та три, не бих желео да сам ту."

Кинг је још увек ишао на турнеје у својим осамдесетим, наступивши током каријере уживо на више од 15.000 концерата.

Водио је рачуна и да редовно одржава концерте у затворима широм САД.

Кинга су једном питали шта га је мотивисало да и даље води напоран темпо са живим наступима.

„Веома бих волео да их усрећим", одговорио је он.

„Желим да, кад изађу из сале, кажу: 'Уживали смо'."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]