Музика као побуна: Чак Бери - човек који је поставио темеље рокенрола

Заштитни знак Чака Берија су четворотактни увод на гитари и запаљиви стихови који осликавају бунтовиштво младих 1950-тих.

Био је део групе одабраних који су истргли ритам и блуз из црначких корена и испреплетали га тако да постане начин живота већине тинејџера.

Утицао је на генерације рок звезда које ће га наследити, међу којима су најзначајнији Битлси, Ролингстонси и Бич Бојси.

Ипак, борио се са финансијским потешкоћама током каријере и често био у сукобу са законом.

Чарлс Едвард Ендерсон Бери рођен је у породици средње класе у Сент Луису у Мисурију, 18. октобра 1926.

Као тинејџер имао је концерте у средњој школи, али је прекинуо школовање кад је осуђен за оружану пљачку и три године провео у поправном дому за малолетнике.

Кад је изашао на слободу запослио се као фризер, а увече би свирао у триу са бубњарем Ебијем Хардингом и пијанистом Џонијем Џонсоном. Џонсон је остао са Беријем током читаве каријере.

На њега су утицали хероји блуза попут Мадија Вотерса и Ти Боун Вокера, као и белачка вестерн и кантри музика, а певао је чисто као Нет Кинг Коул.

„Моја музика је једноставна ствар", једном је изјавио.

„Свако може да седне и погледа сет симбола и направи звук који музика представља".

Оптужен

Студијску каријеру започиње 1955. када је на легендарном Chess (Шах) албуму у Чикагу објавио песму Maybellene, која ће постати један од првих хитова рокенрол музике.

Следећих неколико година, постигао је велики успех са хитовима намењеним адолесцентима, попут Roll Over Beethoven, Sweet Little Sixteen, Carol и класика Johnny B. Goode.

Његова музика превазишла је оквире црначке, што је за многе његове црне савременике представљало проблем, иако су бели тинејџери за време Ајзенхауерове власти у Америци трагали за нечим новим.

„Свирао сам песме које су они желели да чују", рекао је.

„Тако су имали осећај да добијају оно што желе".

Појављивао се у неколико рок филмова као што су Rock, Rock, Rock и Mr Rock and Roll, оба из 1957, Go Johnny Go из 1959; и Jazz on a Summer's Day из 1960. године.

Две године касније 1962. оптужен је због превоза малолетника преко државне границе за неморалне сврхе.

У питању је била 14-годишња девојчица коју је, како је рекао, из Тексаса довезао у Мисури да ради у гардероби његовог ноћног клуба у Сент Луису.

Кад ју је отпустио, пријавила га је полицији. На суду, судијски резиме био је очигледно расистички те је касније читав процес проглашен ништавим.

Двосмислице

Осуђујућа пресуда на другом суђењу унесрећила га је додатно, јер је резултата била двогодишња робија.

Излазак из затвора подударио се са ритмом и буђењем блуза у Британији. Његове песме изводили су бендови попут Битлса и Ролингсонса, па је тако његов рад открила и нова генерација.

„Ако бисте рокенролу дали неко друго име, могли бисте га звати Чак Бери", чувена је реченица Џона Ленона.

Уследиле су успешне турнеје. Снимио је још неколико хитова No Particular Place to Go иMemphis, Tennessee. Највећи хит снимиће касније у Британији 1972. у нетипичном и необичном албуму, My Ding-a-Ling, крцатом двосмисленим стиховима.

Кад није избацивао хитове, Чак Бери је одушевљавао публику уживо наступима. Заштитни знак постао му је пачији ход, када је чучећи ишао по бини током соло деоница на гитари.

Ван сцене, био је помало незгодан лик, што се могло видети у филму из 1987. Hail! Hail! Rock 'n' Roll. Филм је прича о турнеји на којој је био са ентузијастом Ролингстонса Китом Ричардсом.

Исте године, објавио је и експлицитну аутобиографију, коју је лично писао.

Затворска казна

Пратила га је и прича да је шкрт. За многе концерте тражио је паре унапред, а 1979. служио је 100 дана затворску казну због утаје пореза.

Било је и после сукоба са законом, Током 1988. тужила га је жена јер ју је наводно ударио у лице.

Две године касније добио је тужбу групе жена које су откриле да је имао скривене камере у тоалетима његовог ресторана у Мисурију.

Такође је добио условну казну затвора због поседовања марихуане.И у поодмаклим годинама наставио је да свира концерте и кренуо на европску турнеју 2008. у 82. години.У јануару 1986. године, Бери је био међу првим музичарима који су примљени у Кућу славних рокенрола уз коментар који је сумирао његов допринос популарној музици.„Иако се ни за једног човека не може рећи да је измислио рокенрол, Чак Бери је најближи томе јер је јао појединачна фигура био тај који је саставио све битне делове."И сам Бери имао је једноставно објашњење сопственог успеха.„Запањује ме кад чујем како људи кажу: `Желим да изађем и сазнам ко сам`. Ја сам одувек знао ко сам. И да ћу бити славан макар ме то убило".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на[email protected]