Кућне помоћнице са Шри Ланке: Жене у притвору у Саудијској Арабији зову упомоћ

41 Sri Lankan women, together with some small children are detained from 8 months to 18 months in Exit18 Deportation Centre (Tarheel) in Riyadh, Saudi Arabia, according to Amnesty International.

Аутор фотографије, Amnesty International

Потпис испод фотографије, Организација за људска права Амнести интернешенел покренула је кампању како би скренула пажњу на проблеме радница са Шри Ланке које су се нашле у саудијском притвору
    • Аутор, Сарој Патирана
    • Функција, ББЦ светски сервис

Тушари је имала 16 година кад је њена мајка напустила дом на Шри Ланки да би отишла у Саудијску Арабију и тамо радила као кућна помоћница.

Било је то у марту 2019. године.

Своју мајку, Сунетру (43), од тада није видела.

У Саудијској Арабији 500.000 миграната са Шри Ланке, од којих су многе жене, раде као помоћ у кући.

Међутим, седам или осам месеци након што је стигла у Саудијску Арабију, Сунтера је дала отказ на послу.

Она се тренутно налази у притвору, заједно са још 40 жена са Шри Ланке, о чијим мукама је недавно писао Амнести интернешенел.

„Моја мајка је имала великих проблема са послодавцем. Није чак била ни плаћена. Није добијала довољно хране", рекла је Тушари за ББЦ преко телефона.

„Једном су је на читав дан закључали, ни чашу воде није добила."

Сунетра је одлучила да напусти послодавца, а према саудијском закону, тиме је аутоматски постала илегална мигранткиња.

Кућне помоћнице из иностранства морају да буду запослене како би легално могле да бораве у Саудијској Арабији.

Убрзо након што је дала отказ, Сунетра је ухапшена и смештена у притвор. Од тад чека да се врати на Шри Ланку.

Деца и труднице

Foreign workers wait with their belongings before boarding police buses in Riyadh

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, На овој фотографији из 2013. године стотине радница из иностранства чекају да се предају полицији након на једно од насеља у Ријаду, престоници Саудијске Арабије, у којој су полицајци тражили илегалне мигранте и мигранткиње

Тушари је ужаснута причама које је чула о центру и пита се како њена мајка све то издржава.

„У једној просторији је 40 жена, али ту нема простора чак ни за 10. Понекад се боре једна са другом за простор."

„Међу њима су мала деца, труднице и старије жене."

Према Амнести интернешенелу, већ 18 месеци је у притвору 41 жена са Шри Ланке заједно са малом децом, а налазе се у центру за странце у Ријаду, главном граду Саудијске Арабије.

„Три жене имају малу децу са собом, а за једну се зна да јој је потребна хитна медицинска помоћ. Ниједна од жена није обавештена да је против ње подигнута било каква оптужница, нити им је додељена било каква правна помоћ да би боље разумеле дужину трајања или разлог њиховог притварања", саопштили су из организације.

Недовољно информација

More than 3 million domestic workers in Saudi Arabia aren't protected from labour laws, says Amnesty International

Аутор фотографије, Amnesty International

Потпис испод фотографије, Закон о раду не пружа никакву заштиту за више од три милиона кућних помоћница у Саудијској Арабији, истичу из Амнестија

Косе Мохидин Анзар, шриланкански мигрант у Саудијској Арабији, каже да је он био тај који се обратио Амнести интернешенелу, након што су његове сталне молбе удариле о зид ћутања власти.

„Има много националности у кампу, али званичници из других земаља предузимају неопходне кораке, тако да се те жене враћају у своју домовину. Само их Шри Ланка одлаже", рекао је он за ББЦ.

Анзар је добровољно посетио центар неколико пута, али му није било дозвољено да се сретне са притвореницима уживо.

„Они не знају ништа о томе шта се дешава у спољном свету", каже он.

„Није у интересу саудијске владе да их држи тамо. Они су још увек ту због одсуства деловања шриланканске владе."

Ограничења због корона вируса

Муж једне од жена у притвору рекао је за ББЦ да су му власти на Шри Ланки као разлог за одлагање репатријације изнова наводили ограничења у вези са корона вирусом.

Џејапракаш, индијски Тамил, каже да се обратио регионалним канцеларијама, заједно са председниковим кабинетом, тражећи помоћ да његова жена стигне кући.

„Моја жена нема шта да једе и не добија довољно воде. Не може правилно ни да седи јер пати од хемороида", каже он.

Sri Lanka Labour Minister Nimal Siripala de Silva

Аутор фотографије, getty images

Потпис испод фотографије, Министар рада Шри Ланке Нимал Сирипатра де Силва каже да је разговарао са саудијским властима

Иако није било моменталног одговора саудијских власти, шриланкански министар за рад Нимал Сирипала Де Силва рекао је медијима да су одржани преговори са саудијским властима и да ће се хитно предузети све што је потребно да дође до репатријације.

Међутим, нису се помињале никакве временске одреднице.

„Најугроженији радници"

Кад је Сунетра отпутовала за Саудијску Арабију као кућна помоћница, за собом је оставила мајку да се стара о њене три ћерке.

Њен муж, који има проблема са бубрезима, нема редован посао и не може да обавља тешке послове.

Али док је Сунетра држана у притворском центру више од годину дана, њена мајка је 11. фебруара преминула.

Породица се сада нада да ће макар моћи да присуствује верској церемонији која обележава три месеца од смрти баке, што је важан догађај у будистичкој култури.

Kingdom Center (Burj al-Mamlaka), the tallest skyscraper in Saudi Arabia, dominates the evening cityscape of Riyadh

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Саудијска Арабија је недавно побољшала законе који регулишу рад, али систем спонзорства није искорењен

Амнести интеренешенел каже да Сунетра и друге жене у притвору које су радиле као кућне помоћнице представљају наугроженију групу радника из иностранства у Заливским земљама, укључујући Саудијску Арабију.

Под Заливским земљама подразумевају се арапске земље у Персијском заливу, а поред Саудијске Арабије, то су још Оман, Бахреин, Катар, Уједињени Арапски Емирати и Кувајт.

„Недавне реформе закона о раду у Саудијској Арабији нису обухватиле људе који раде као помоћ у кући, што значи да они и даље не могу да напусте земљу без дозволе послодаваца, што увећава њихову подложност кршењу њихових права", рекла је организација у саопштењу.

Од смрти њене баке, Тушари, најстарија ћерка, преузела је улогу „мајке" и старатеља две млађе сестре.

Она каже да због тога не може да тражи посао.

„После школе, ишла сам на кадетске часове. Желела сам да се пријавим у морнарицу", каже она за ББЦ, „али сада не могу да изађем из куће."

Имена жена и чланова њихове породице промењена су у циљу заштите идентитета

Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]