Осветничка порнографија: Како жртве у Индонезији страхују од кривичног гоњења

Двацесетчетворогодишња *Сити је пет година била у вези са мушкарцем, што није рекла ни родитељима ни пријатељима, када је постала жртва осветничке порнографије.

Тај однос је прерастао у изричито злостављање и кад је Сити прошле године покушала да оконча везу, бивши партнер је њене сексуалне слике објавио на друштвеним мрежама.

Дељење сексуално експлицитних слика или видеа без одобрења онога ко је на њима познато је као осветничка порнографија.

Ова пракса сматра се кривичним делом у више земаља и жртве могу да се обрате властима.

Међутим, у Индонезији жртве попут Сити често то избегавају зато што строги Закон о порнографији и Закон о електронском преносу информација не разликује починиоце и жртве.

Жена која се 2019. појавила на приватном секс снимку, а који је подељен без њеног одобрења, осуђена је на три године затвора.

Жалба на пресуду касније је одбијена.

Жртве осветничке порнографије се због тога често осећају као да немају коме да се обрате за помоћ.

„Због ове трауме осећала сам се толико беспомоћном да је било тренутака када више нисам желела да живим и желела сам да се исплачем, али сузе напросто нису навирале", каже Сити.

Индонезија је превасходно муслиманска земља и у њој влада стигма и друштвени табу око сексуалности и секса пре брака.

Хусна Амин, која ради за Институт за правну помоћ при Удружењу жена Индонезије, каже да познаје жртве из свих крајева Индонезије које су у истом положају као Сити.

У земљи је 2020. забележено 1.425 случајева родно заснованог насиља на интернету, подаци су индонезијске Националне комисије против насиља над женама, али стручњаци кажу да би непријављених случајева могло да буде много више.

„Жртве се плаше да ће бити кажњене зато што би могле да буде оптужене према Закону о порнографији и Закону о електронском преносу информација", каже Амин.

Индонезијски Закон о порнографији забрањује појединцу да „свесно, или уз одобрење, постане предмет или модел порнографског садржаја".

Према њему се и „свакој особи забрањује да производи, ствара, репродукује, копира, дистрибуира, емитује, увезе, извезе, понуди, размени, изнајми или обезбеди порнографију".

У Закону о електронском преносу информација наводи се да је кривични прекршај „дистрибуирати, емитовати или учинити доступном Електронску информацију или Електронске документе са садржајем који нарушава пристојност".

Људи који се појављују у процурелим сексуалним видео снимцима, чак и ако су ови прављени за приватну намену, могу бити кажњени према овом закону.

Злостављачки или осветнички настројени партнери пролазе некажњено зато што је ово табу тема и жртве страхују да ће бити криминализоване, кажу активисти борбе за права жена.

Ситина веза је започела као и многе друге.

Бившег дечка је упознала док су још обоје били у средњој школи, имали су заједничке пријатеље, он је деловао као добродушан, веран и веома пажљив момак.

„Радила сам несмотрене ствари зато што је испрва деловало као да би могао да постане мој будући муж, дозвољавала сам му да ме снима и фотографише", каже она.

После четири године забављања, његово понашање се променило.

„Није ми допуштао да се виђам са пријатељицама, звао би ме 50 пута дневно да ме проверава", каже Сити.

„Осећала сам се као птица у кавезу. Кад сам била у кавезу, он је био добар, али чим бих изашла из њега, изгубио би разум."

Једног дана је неочекивано бануо на кампус њеног универзитета и почео да виче на њу и прети јој да ће поделити њене интимне фотографије са другима.

„'Кучка', 'јефтина' и 'проститутка', такве ми је епитете упућивао", каже она.

„Једном другом приликом била сам с њим у колима и кад сам поменула раскид почео је да ме дави."

„Сваки пут кад бих се возила с њим, осећала сам страх, имала сам суицидне мисли и замишљала сам себе како искачем из кола у покрету."

„Ја сам жртва"

Сити се плаши да пријави бившег партнера полицији зато што ће она од ње тражити да приложи доказе о интимним снимцима и сликама које је он објавио на друштвеним мрежама, баш као и да наведе сведоке.

„Није ми била намера да се те слике шире, ја сам жртва у овој ситуацији", каже Сири.

„Сумњам да ћу отићи у полицију... Полицајци су углавном мушкарци, тако да ми је пред њима неугодно", каже она.

„Не могу да се обратим породици за помоћ, јер она ни не зна за све ово", додаје.

Новинари ББЦ Индонезије разговарали су са генералним инспектором Раденом Прабовом Аргом Јувоном из Националне полицијске управе о неспремности жена да пријаве злостављање на интернету.

Он каже да постоји специјална процедура за случајеве које су пријавиле женске жртве и њих могу да преузму полицајке.

Међутим, Институт за правну помоћ при Удружењу жена Индонезије саопштио је да се снагама безбедности пријављује само 10 одсто родно заснованог насиља на интернету.

У Институту наводе да су приметили скок броја жртава родно заснованог насиља на интернету, у који спада и осветничка порнографија, а које су им се обратиле директно током пандемије, са два или три пријављена случаја сваког дана.

„Многе жене сматрају да немају систем подршке кад се нађу у таквој ситуацији, правни процес је дуг и не стаје у одбрану жена", каже Хусна Амин.

„Државни надзор у нашим спаваћим собама"

У случају који је 2019. завршио у вестима, жена је осуђена на трогодишњу затворску казну према Закону о порнографији, који предвиђа максималну затворску казну од 15 година.

На интернету је подељен приватни видео снимак жене, познате као В, током секса са неколико мушкараца.

Асри Видја, адвокаткиња која ју је бранила, каже да Закон о порнографији има превелика овлашћења и крши права на приватност сваког грађанина.

Она тврди да је њена клијенткиња била жртва породичног насиља и сексуалног трафикинга које је спроводио њен муж.

Прошле године је као правница осетила дужност да оспори Закон о порнографији пред индонезијским Уставним судом.

„Држава је практично ушла у спаваће собе наших грађана и гледа шта радимо", каже Асри Видја.

„Моја клијенткиња је кривично гоњена двапут, завршила је у затвору зато што је окарактерисана као порно модел, иако је она ту била жртва, а потом је проглашена и сексуалном радницом."

Иако ово није типичан случај, Асри тврди да пресуда њеној клијенткињи има далекосежне импликације за све Индонежанке, укључујући и Сирин случај.

„Ако су мушкарац и жена интимни и потом се сликају или сниме, али се онда разиђу а фотографија се подели на интернету, жена може да заврши у затвору", каже она.

Након што је индонезијски Уставни суд одбацио њен покушај да оспори закон 2020. године, Асри је описала наду да се заштите женске жртве сексуалног насиља као „мали пламен свеће која је малтене згаснуо".

„Не могу више овако"

Уз помоћ пријатељице, Сити је прошле године смогла снаге да изађе из везе.

„Сваке ноћи бих плакала и молила се. Мислила сам да не могу више овако, не могу то да издржим, полудећу. И коначно сам скупила храброст", каже она.

Сити је контактирала Институт за правну помоћ при Удружењу жена Индонезије у априлу 2020. године, а уз помоћ Хусне Амин успели су да пошаљу судски позив њеном бившем дечку са обавештењем да мора да прекине све контакте с њом.

„Неко време ме више није терорисао и прогањао, али то је било само привремено", каже она.

Недавно је открила да је њен бивши дечко отворио лажни налог користећи њено име и профилску слику.

Налог је приватан, али се она брине да се он на интернету представља као она и наставља да објављује материјал без њеног одобрења.

„Сада сумњам у све и свакога", каже она.

Новинари ББЦ Индонезије су се обратили Министарству за оснаживање жена и заштиту деце тражећи коментар на њихове покушаје да се позабаве родно заснованим насиљем на интернету, али нико није одговорио.

Индонезијска Национална комисија за борбу против насиља над женама (Комнад Перемпуан) саопштила је да је предлог закона који је израдила под именом Закон о елиминацији сексуалног насиља једно од решења да више жртава неће бити криминализовано.

Они кажу да ће овај закон спречити криминализацију жртава тако што ће забранити снагама реда и закона да стављају терет одговорност на жртву, тражећи од ње да приложи доказе у властитом случају и омогућити да њихов исказ буде прихватљив облик доказа на суду.

Али са предлогом закона се одуговлачи у процедури и доживео је енергично противљење исламских конзервативаца из страха да подржава ванбрачни секс и промовише либералне феминистичке вредности.

Што се тиче Сити, баш као и бројних других жртава осветничке порнографије у Индонезији, она је заглављена између ћутања и живота у неизвесности и опасности, и дизања гласа и ризиковања да буде кривично гоњења, прогањана и дискриминисана.

*Име Сити је измењено због заштите приватности

Додатно извештавање: Раџа Ебен Лумбанрау и Енданг Нурдин

Илустрације: Дејвис Сурија

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]