Русија, ЛГБТ и Евровизија: Мањижа - глас за геј заједницу и против породичног насиља

Русију ће ове године на избору за песму Евровизије представљати двадесетдеветогодишња певачица таџичког порекла Мањижа Сангин - позната активисткиња за права избеглица, жена и ЛГБТ заједнице.

Мањижа ће на Евровизији, која се овог маја одржава у холандском Ротердаму, наступити са песмом Рускиња (Russian Woman).

Према речима певачице, песма говори о „развоју самосвести жена у Русији током последњих неколико векова".

Жена је, преноси Мањижине речи руска информативна агенција ТАСС, „прошла невероватан пут - од тишине сељачке колибе до права да гласа и кандидује се на изборима (Русија је међу земљама које су прве у свету женама дале ово право), од фабричких синдиката до летова у свемир".

„Рускиња се никада није бојала да се супротстави стереотипима и да преузме одговорност", истакла је певачица.

Она је додала да је „учешће на такмичењу за песму Евровизије велика прилика да исприча свету о томе".

„Ја сам Таџикистанка али ме је Русија прихватила и одгојила.

„Желела бих да свет види нашу земљу онако како је ја видим: великодушном, отвореном, светлом, која се од свега разликује", рекла је Мањижа.

Певачица из Таџикистана

Мањижа Сангин рођена је 1991. године у граду Душанбе, престоници Таџикистана.

Средином 90-их са породицом се преселила у Москву, бежећи од грађанског рата који је током распада СССР избио у тој земљи.

„То је био огроман стрес", присетила се певачица у прошлогодишњем интервјуу за портал „Медуза".

„Нисам хтела нигде да идем, плашила сам се. И чини се као да је подсвест све потиснула. Као да затвориш очи, поново их отвориш, и већ си у Москви.

„Изнајмљена гарсоњера са бубашвабама у којој живи нас четворо: мама, тата, ја и мој млађи брат.

„Затим се мама развела од тате и довела троје деце свог брата да живе са нама".

Мањижина породица окренута је култури и уметности - њен деда био је познати таџички писац и новинар, а мајка је модна креаторка.

„Када смо живели у Таџикистану моја мама је била права звезда. Звали су је да учествује на избору за Мис света, имала је одличан глас и дивно је певала.

„Међутим, морала је да ради и није отишла ни на једно такмичење, а са 16 година шила је фантастичну модерну гардеробу.

„Код ње су долазиле жене министара и председника: желимо само ваше одело, вашу сукњу! Зарађивала је јако добро", прича певачица.

„Ми у породици имамо веома јаке жене, које су много тога радиле и данас раде.

„Моја прабака била је једна од првих жена у Централној Азији која је скинула бурку и изјавила да ће радити.

„Вероватно се то преноси генетским путем са генерације на генерацију", говорила је она.

Љубав према музици породица јој је усадила још у детињству.

„Они су у младости били прави хипици и поштоваоци моде, ложили се на Џонана Ленона и Јоко Оно, сакупљали плоче, а Пинк Флојд и група Квин су нам били као иконе", прича.

Певачица је о властитој породици писала и на друштвеним мрежама.

Данас је рођендан мом вољеном ујаку, објавила је Мањижа на Инстаграму.

Он ми је, заправо, више од ујака, он је мој тата. Он је још и уметник, и човек који се упушта у невероватне подухвате.

На пример, прошле године посадио је 2.500 ружа у башти и свако јутро их је неговао, без обзира на то што Москва има отприлике четири топла дана годишње.

У педесетој је започео каријеру фотографа, и већ је учествовао на великом броју изложби и објављивао радове у књигама.

Он је добар и талентован.

И управо је он направио ову насловну страну за мене.

Срећан рођендан Акмале Таџиевичу.

Волим вас.

Мањижино интересовање за музику прва је приметила њена бака.

Управо је она инсистирала да Мањижа рано крене на часове певања.

„Певала сам од пете године, и бака је све време говорила како треба да постанем певачица", прича.

„Бака је у Таџикистану издавала стан, одвајала новац у коверту и слала их у Москву.

„На коверти је писало 'За часове моје девојчице'. И мама ме је водила на часове певања, падајући с ногу од умора, а цена једног часа у том тренутку била је 50 долара."

Победу на избору за песму Евровизије, Мањижа је посветила својој баки која је увек веровала у њен успех, пише агенција ТАСС.

Бака певачице преминула је пре десет година.

Музика: Како су гитаре промениле живот деце са улица Авганистана

„Певачица превише муслиманског имена"

Мањижу су приметили у музичкој индустрији када је имала 15 година.

Средином 2000-их, музички продуценти прогнозирали су да њено име и изглед могу да постану препрека њеној промоцији, сугеришући јој да сцена захтева одређене стандарде, сећала се она.

„Почели су да мењају мој изглед", рекла је.

Косу су јој офарбали у светлију боју, необичну одећу коју је она волела да носи заменили женственом одећом и осмислили јој псеудоним Ру.Кола.

Руски радио саветовао јој је да узме псеудонијум, јер су њено право име сматрали „превише муслиманским", признаје Мањижа.

Мањижа је убрзо напустила пројекат Ру.Кола и почела самостално да се бави музиком.

Почетком 2010. године, хип-хоп група Ассаи позвала ју је да наступи на њиховом концерту, а затим и да дође у Санкт Петерсбург да сниме заједнички албум.

Неколико година живела је у Лондону и покушавала тамо да се бави музиком, али се на крају вратила у Москву.

Кроз свој рад више пута се освртала на тему свог националног идентитета.

Крајем 2019. године, објавила је песму „Недовољно Словенка", која је била надахнута стереотипима о мигрантима, француским филмовима црног таласа и боливудском кинематографијом деведесетих година.

Мањижа у споту спасава избеглице од зликовца који покушава да отме њихове националне црте.

Спот за песму Недовољно Словенка

„Ширим крила по навици, нисам довољно Словенка, нисам довољно Таџикистанка", каже стих песме.

„Јасно ми је да сам доживела мимикрију, желела сам да будем добро прихваћена, што је значило да морам да говорим на идеалном руском језику, зато сам се трудила пет пута више него моји вршњаци, који су се овде родили", испричала је певачица у интервјуу који је прошле године дала за лист Комерсант.

„Било ми је јасно да морам да радим 50 пута више да би зарадила новац, који ће ми пружити нормалан статус у друштву.

„И док сам покушавала све то да постигнем, себе сам максимално истрошила.

„У неком тренутку сам схватила: није ми остао акценат, не носим националну одећу, чупам спојене обрве, нисам хтела да ме то представља као Таџикистанку,јер је то одмах мењало однос према мени.

„И било ми је јако жао што сам се тако предано мењала", навела је.

„А сада све радим обрнуто - за концерт исцртавам обрве традиционалном техником и облачим народну ношњу".

Рад са избеглицама

Мањижина породица која је дошла у Москву из Таџикистана 1993. године из личног примера зна како изгледају проблеми са којима се срећу они који дођу.

Она каже да по доласку у Русију нису имали ни држављанство, ни статус избеглица.

Руско држављанство Мањижа је добила када је имала 14 година.

„Касније сам се питала како су ме уопште уписали у вртић и школу без држављанства.

„Испоставило се да је мама налазила новац, како би подмитила да ме приме у вртић, и како би подмитила да ме приме у школу - другачије није могло", прича она.

У вртићу и у школи будућа певачица стално се сусретала са расизмом.

„Када су ме у вртићу називали црногузом долазила сам кући и понављала ту реч.

Мислила сам да је то нека страва реч, нисам знала шта то значи."

Према њеним речима и сада се деца миграната сусрећу са тим истим проблемима, са којима се она сусретала деведесетих.

„Буквално јуче, мој сестрић је дошао из школе и рекао да га сви другари из разреда називају таксистом и још му сви кажу да је црногуз.

„Он иде у трећи разред и има све петице, родио се и живи у Москви, паметан је и добар дечак.

„Баш сам се узнемирила. Било ми га је јако жао. Толико година је прошло а ништа се није изменило.", рекла је она у децембру 2020. године.

Мањижина породица је већ година ангажована у раду са избеглицама.

„Имамо велико искуство са миграцијом. Када је избио рат у Таџикистану, били смо и унутрашње избеглице и емигранти.

„Тај пут нам је омогућио да схватимо са каквим тешкоћама могу да се сусретну људи који су остали без дома", испричала је.

Манижа се бавила и другим друштвено-ангажованим пројектима, покушавла је да ради са младим бендовима.

„Моја мама често помаже породицама из Таџикистана, почели су да је зову телефоном и траже помоћ", рекла је певачица, кометаришући проблеме са којима су се избеглице суочавале током пандемије.

„Контактирали смо канцеларију Високог комесаријата ОУН за избеглице у Русији и питали каква је општа ситуација.

„Одговорили су да огроман број избеглица нема чак ни храну.

„Представили су нам реалну слику, то је била процена којој смо могли да верујемо.

„А ми смо удружили ресурсе са неким организацијама и људима, тражећи начине да помогнемо одређеним породицама",

Пре отприлике годину и по дана, Мањижу је контактирао интегративни центар за децу избеглица и миграната Равноправна деца, који помаже тој деци да се упишу у школи и науче руски језик.

За овај центар Мањижа је направио фото пројекат „Заједничка нит" са фотографијама деце миграната.

Убрзо након тога, певачицу је контактирала Агенција УН за избеглице.

После годину дана рада са УН на избегличким питањима, Мањижа је постала руски амбасадор добре воље канцеларије Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (УНХЦР).

„Учествовала сам на различитим форумима који су били посвећени теми насиља над женама и децом, подржавала сам акције и кампање Агенције на територији Русије", прича.

„У Москви сам посећивала избеглице из Авганистана, причала са њима и њиховим ћеркама.

„Генерално гледајући, овај предлог од стране УН за мене је на крају отворио форму у којој мој рад може да допре до стварних људи у тешкој ситуацији.

„Често социјални рад уметника изазива скепсу. Међутим, када ти радиш заједно са УН онда је однос другачији", признаје.

Рад са жртвама породичног насиља

„Важно ми је још да помажем девојчицама и женама да се не боје да буду оно што јесу", испричала је певачица за Комерсант.

„Путем Инстаграма добијам бројне поруке од девојчица из Таџикистана, Узбекистана и Киргистана.

„Оне пишу о насиљу од стране мушкараца, о свом очају. На пример: „Отац нас стално бије, моја мама не жели да изађе из таквог односа, зато што јој причају како треба да трпи, док не уда сву децу и да се прави се да су складна породица. Ја их усмеравам на ове или оне фондације",

Мањижа много прича о проблемима породичног насиља, како кроз своје стваралаштво, тако и на Инстаграму.

Почетком 2019. године она је издала клип за песму Мама, која говори о одрастању и борби са породичним насиљем.

На дан објављивања видеа, она је такође најавила лансираање апликације Силсила, помоћу које ће жене у Русији моћи да пријаве насиље притиском на дугме за панику и контактирати најближи кризни центар за помоћ.

Према њеним речима у почетку пројекат је требало да има спонзора али је спонзор потом одбио сарадњу.

Њена породица је уложила лична средства у апликацију.

Певачица није навела суму, али је извор часописа Форбс рекао да је пројекат њену породицу коштао седам милиона рубаља.

Апликација је изазвала бројне коментаре у руској јавности.

Док су неке јавне личности хвалиле пројекат на друштвеним мрежама, друге су је оптуживали за плагијат.

На пример, шеф Фондације „Не насиљу" Ана Ривина, приметила је да је Мањижина апликација слична оној коју је Фондација лансирала три године раније.

На лето 2019. године Мањижа је на свом Инстаграм профилу подржала сестре Хачатуријан, које су оптужене за убиство оца који их је годинама злостављао.

„Била сам повређена као дете: док велики брендови и индустрија потенцирају 'позитивност' у реалном животу сестре Хачатуријан убијају оца, пошто им нико није показао да постоји други излаз, а није тако тешко указати на њега", написала је она.

Сестре Хачатуријан: Суђење за убиство које је шокирало Русију

Мањижа се отворено противи и стандардима лепоте које је друштво наметнуло.

Она је 2017. покренула флеш моб на Инстаграму.

Модна индустрија захтева савршену кожу, савршен осмех, савршену тежину.

Изсмислила ретуширање, бјути блендер и хијалуронску киселину.

Индустријо, ја сам била твој клијент: користила сам фејстјун, ишла на консултације код пластичних хирурга и скоро се одлучила за операцију.

Индустријо, ко си ти? Ти си ми**** (дозлогрдила).

Ја сам ја, и свиђа ми се моја кожа, моји набори, мој целулит. Индустријо, губиш публику, написала је Манижа.

У једном интервјуу је признала да се не слаже са медијима око избора фотографиј и да увек захтева да се њене фотографије не фотошопирају.

Певачица такође отворено подржаава ЛГБТ заједницу.

У лето 2019. године она се снимала за пројекат публикације „Отворено" у знак подршке ЛГБТ особама.

Прошле јесени, била је специјални гост Квирфеста у Санкт Петерсбургу.

Међутим, после објаве на Инстаграму у знак подршке ЛГБТ заједници, неколико хиљада фанова ју је отпратило.

Она је овако реаговала на то:

Када сте отворени, стичете публику која је твоја зато што си ти оно што јеси.

Да, они нешто не прихватају.

И после пројекта са ЛГБТ особама, и након пројекта о породичном насиљу, и након пројекта о лепоти и самоприхватању, било је много негативних, понекад агресивних коментара.

Али, све је боље него да лажете.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]