Корона вирус и вакцинација: „Одлучила сам да одем и кажем: Добар дан, ја сам на дијализи и желим вакцину“

Виолета* из Београда има 35 година и 2020. су јој отказали бубрези због аутоимуне болести.

Месец у којем је сазнала да мора да почне свакодневну дијализу јесте онај у којем је избила епидемија корона вируса.

„Морала сам да пређем на дијализу да бих остала у животу, а срећа у несрећи је била што сам операцију која ми је то омогућила имала у моменту пред ванредно стање", каже Виолета за ББЦ.

„Лоша ствар је што сам од почетка знала да морам много да се пазим и да чекам некакав спас у вакцини".

Нефролошки болесници требало би да се вакцинишу што пре, каже нефролог Зоран Паунић.

„Они су посебно угрожени јер у Србији да би дошли до дијализе неколико пута недељно морају да иду у дијализне центре, да буду у заједничком превозу и у просторијама где не могу да се изолују међусобно".

До тренутка објављивања текста, из Министарства здравља, Института Батут и Е-управе нису стигли одговори на питања да ли се људи који су на дијализи позивају да добију вакцину и који су критеријуми неопходни да би они били имунизовани.

Србија је започелa масовну вакцинацију против корона вируса средином јануара 2021, а Виолета је имунизована два месеца касније.

Према подацима Владе Србије до сада је обављено укупно 2.267.450 вакцинација, а две дозе примило је 912.555 људи.

Виолета је безуспешно два месеца звала институције да добије информацију и препоруку за вакцинацију, а на крају је отишла самоиницијативно на Београдски сајам.

Дијализа и корона

Годинама сам знала да ћу због болести морати да будем на дијализи, али сам се бојала тог тренутка.

Нисам веровала, ипак, да ће се поклопити са још једном катастрофом, али овога пута светском - короном.

Знала сам и да је посебно опасно ако се заразим вирусом и да ми је онда живот потенцијално угрожен.

Пазила сам се ненормално, свуда са маском, рукавицама, минимално излазила.

Зато, када сам чула да ће код нас бити вакцина, било ми је барем ментално мало лакше, то ми је било кључно.

У Србији има укупно 4.500 људи који су на дијализи.

„Веома мали број бубрежних болесника на дијализи је добило вакцину, ни ја је нисам примио, а пријавио сам се уредно.

Ми смо, при том, међу четири најугроженије групе", каже за ББЦ на српском Зоран Мишковић, потпредседник Савеза удружења бубрежних инвалида Војводине.

„Већина нас је очекивала да ће то бити организовано на местима где примамо и дијализу, али ништа од тога није остварено".

Да ли смем да се вакцинишем на дијализи

Када су кренуле да се појављују вакцине, размишљала сам да ли је то по мене добро, да ми се случајно нешто не догоди још и на ово.

Али када је вакцина дефинитиво дошла у Србију, одлучила сам да не урадим ништа док не питам нефрологе.

Сачекала сам контролу и они су рекли да могу било коју вакцину да примим.

Ипак сам се консултовала са још једним нефрологом, ко је велики стручњак и коме јако верујем, он ми је рекао мишљење, које је опет било за вакцину.

Све сам то брзо завршила, није прошло ни недељу дана од почетка пријаве за вакцину, када сам и сама то урадила.

Добила сам уредно потврду на мејл и поруку.

Председници Међународног друштва за нефрологију, Америчког друштва за нефрологију, као и Европске асоцијације за дијализу и трансплантацију позвали су на хитно давање приоритета дистрибуцији вакцине против Ковида-19 људима који су на лечењу дијализом широм света.

Пацијенти са хроничном болешћу бубрега и они који су на дијализи имају висок ризик од компликација ако се заразе овим корона вирусом, подаци су Америчког едукационог центра за дијализу.

„При израдама вакцина, ипак, у истраживање нису укључени дијализни пацијенти, па безбедност и ефикасност вакцина није посебно испитана у овој категорији", наводи се на сајту Центра за дијализу САД.

„Ипак, већина стручњака се слаже да су вакцине безбедне и за дијализне пацијенте".

Ови пацијенти имају и три пута веће шансе да развију тешки облик корона вируса, подаци су и Светске здравствене организације.

Са овим мишљењем сагласан је и нефролог Зоран Паунић.

„Дијализни пацијенти су сваки дан у огромном ризику ако се заразе јер је у том случају смртност више од 30 одсто", каже Паунић за ББЦ.

Нефролози су, каже, предлагали да они дају вакцину сопственим пацијентима јер већ стално долазе на терапију, али то није усвојено.

„То је то"

Када сам схватила да смем и да треба да се вакцинишем, помислила сам - то је то, то ми је била сламка спаса.

То не би значило да више уопште не водим рачуна, већ само да минимално престанем да бринем, у сваком тренутку и на сваком месту, буквално за живот.

И ту је кренуо процес вакцинације.

Схватила сам ок, на почетку иду најугроженији и старији, па ћу ту негде после тога доћи и ја на ред.

Онда сам видела по друштвеним мрежама пријатеље младе и здраве да су вакцинисани.

То је било пар усамљених случајева, па сам помислила да је то због посла или има неки други разлог.

И опет сам стрпљиво чекала.

Онда сам кренула да зовем.

Прво сам звала Е-управу, преко које се одвија пријављивање за вакцину.

Рекли су ми да они немају везе са тим и да могу за мене само да направе пријаву, у случају да сам електронски неписмена.

Упутили су ме на Батут.

Тамо сам звала, рекли су да немају везе са тим и да боље зовем Е-управу.

У готово свим дијализним центрима у Србији је било заражених људи од корона вируса, каже за ББЦ Зоран Мишковић, потпредседник Савеза бубрежних инвалида Војводине.

„Само смо ми у Суботици имали пет заражених људи који су на дијализи", каже Мишковић.

„Преживели су, али су неки од њих имали јако тешке клиничке слике".

Незнање о вакцинацији и опасности од заражавања и даље влада међу бубрежним болесницима у Србији, додаје он.

„Многи и даље не знају да ли смеју да се вакцинишу иако нам нефролози говоре да нема ограничења, односно да је једина контраиндикација тешко обољење срца у нашем случају", каже Мишковић.

„Много би нам значило када бисмо примили вакцину на истом месту где примамо и дијализу, али то није спроведено".

Зачарани круг

Дани су ми почињали тако што сам звала Батут па Е-управу.

И тако у круг.

После неколико позива једнима и другима, у Батуту су ми рекли да они виде моју пријаву, али да не могу да одлуче да ли ја смем да примим вакцину, већ то мора мој лекар да напише и да ме пријави у посебном систему.

Тада сам први пут чула за тај посебни систем.

Шта је то? Нису знали ни мој нефролог нити докторка опште праксе у Дому здравља.

У Дому здравља су ми рекли да они не могу да ме вакцинишу, а исто су ми рекли и лекари на нефрологији.

У свему овоме, мислим да је важно рећи да сам на сва та места морала лично да идем.

У тренутку када сам наугроженија и када на иста места иде на хиљаде потенцијално заражених људи, да седим у чекаоницама у затвореном и без велике могућности да држим одстојање.

То ме је чинило јако нервозном, то је потпуно сулудо.

Млади и здрави

Недеље су пролазиле, а мени порука није стизала.

Окидач ми је био када је мој муж позван, који се истог дана када и ја пријавио.

У исто време је и цело наше друштво вакцинисано, али сви су млади и здрави.

Схватила сам да је вакцинација почела масовно да се организује, да то више нису само стари и најугроженији.

На групама на друштвеним мрежама сам видела да су неки дијализни пацијенти некако вакцинисани, али и да многи људи и даље чекају и да не знају о чему се ради.

У тим групама свакодневно објављују колико је људи, како кажу, испраћено јер су оболели од короне.

Ништа се и даље није дешавало, поново сам звала Батут и онда су ми објаснили да они не раде ту селекцију.

Нефролози су рекли да им није јасно зашто им нису дали да они спроводе вакцинацију.

Схватила сам да нико не може да ми помогне и звала сам кабинем министра здравља.

Узели су ми податке и рекли да ће проверити, нису ме звали, звала сам и сутра, и опет исто.

У међувремену сам чула да су многи успевали без заказивања да оду по вакцину.

„Ја сам на дијализи и желим да примим вакцину"

Одлучила сам да одем и кажем:`Добар дан, ја сам на дијализи и желим да примим вакцину`.

Отишла сам на Сајам без ичега.

Тамо сам затекла потпуно другу причу.

Сви су били прељубазни, организација је била савршена, као да сам у спејс шатлу.

Чим сам дошла, пришли су ми људи и питали о чему се ради, њих десет ради пуном паром.

Одмах су ме примили и рекли да разговарам са докторком.

Када је чула моју причу, рекла ми је: "Наравно да можете одмах да је добијете, ви сте приоритет".

Нисам могла да верујем да је готово.

Дошла је и та ревакцина

Виолета данас добија другу дозу вакцине, а имунизована је баш у марту - месецу борбе против болести бубрега у свету.

Рекли су јој да ће јој вероватно стићи порука, али да, ако се то не догоди, свакако дође по ревакцину.

У целокупној борби каже да је схватила да не може да се ослони на систем.

„Чак и када се осећаш најугроженије схватиш да мораш сам неке ствари да урадиш, а видела сам да нисам једина", каже она.

Наглашава да јој је драго што се много људи вакцинише и да њена борба није била за то да она пре свих добије дозу.

„Нисам желела да идем преко реда, само сам желела моју сламку спаса, као и други људи у мојој ситуцији", додаје.

У свему су јој ипак помогли како каже „мали људи".

„Међу свим тим силним људима које сам звала и лекарима којима сам тражила помоћ, било је доста оних који су стварно хтели да помогну", додаје она.

„Сви ти људи који су се јављали на телефон, били су услужни, али џаба када немају одговор".

„То ме је на неки начин и одржало".

Виолета каже да ипак не зна шта се дешава са људима који нису у стању да ураде оно што је она.

Искуство и доктора Зорана Паунића је такво да су његови пацијенти сами одлазили по вакцину.

„Сналазили су се преко везе и увек би их примили преко реда", каже он.

Бубрежни болесници, наводи овај нефролог, често имају и друге придружене болести.

„Они већином имају проблем са радом срца, шећерном болешћу, повишеним притиском", каже он.

„Све то није разлог да се не вакцинишу, већ управо супротно.

„Једини проблем је ако имају неку активну упалу, онда се имунизација не практикује", закључује Паунић.

* Име је промењено и познато је редакцији.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]