Посао и психологија: Какав шеф треба да буде - одлучан и гласан или сталожен и интровертан
Какав је ваш шеф? Самоуверен? Одлучан? Има одговор за све?
То је у сваком случају оно што већина људи одмах помисли кад их замолите да кажу које особине чине доброг вођу.
Али према тумачењу докторке Жаклине Бакстер, сви то сада треба да преиспитамо.
„Прогледајте само лидере око себе", каже ванредна професорка за јавну политику и менаџмент на Отвореном универзитету.
„Да ли видите смирене, разумне особе које слушају друге и доносе промишљене одлуке? Или нешто потпуно другачије?".
Аргумент докторке Бакстер је прост: гласне, самоуверене особе са брзим решењима и завидном менталном агилношћу, не чине увек идеалног шефа.
Екстровертне особе су „презаступљене" међи лидерима, а запослени нису баш пресрећни
„Усудила бих се устврдим да кризе нашег доба захтевају промишљенији приступ. Сталоженији", каже она.
„Екстровертне особе су презаступљене на вишим лидерским позицијама".
Једна студија је показала да невероватних 98 одсто топ менаџера имају резултат „веома висок" или „изнад просека" на скали екстровертности.
„Али људи уопштено гледано нису задовољни вођама."
Галопова анкета из 2017. године о стању америчког радног места подржава ову теорију.
Она је показала да се 13 одсто запослених изричито слаже да лидерство у њиховој организацији ефикасно комуницира са остатком.
Они који су били „одушевљени" својом будућношћу свели су се на 15 одсто.
А само је сваки пети запослени рекао да лидерство у њиховој организацији има јасан правац деловања.
Може ли онда да постоји веза између та два?
Тренинзи за обуку лидера стављају нагласак на „екстровертне активности" као што су презентације
Докторка Бакстер сматра да то није случајно.
„Мислим да морамо да преиспитамо начин на који наше друштво гледа на ефикасно лидерство."
Докторка Бакстер из искуства каже да многи курсеви за лидере имају обичај да нагласак ставе на екстровертне тимске активности, као што су пословне везе и презентације.
„То можда погрешно наводи мирније људе да помисле да не поседују квалитете 'доброг лидера'", каже она.
Ко, дакле, чини доброг „тихог лидера" и које су његове предности?
Докторка Бакстер наводи „Розу Паркс, Махатму Гандија или Била Гејтса" као добре примере тихог лидерства.
Она инсистира да интровертне особе доносе много тога у игру, зато што су „склонији да слушају и обрађују идеје свог тима, и да добро промисле о тим идејама пре него што крену да их примењују."
Далеко од тога да су спори, каже она, интровертни су заправо „промишљенији и склонији да укажу на заслуге свог тима за њихове идеје и учинак".
„Лидерство је сложено, али у свету звучних слогана, разбијачке тактике и црно-белог размишљања, застати и саслушати можда може да оснажи лидера и његове следбенике", додаје она.
Ово је адаптирано из ББЦ Идеје, у партнерству са Отвореним универзитетом.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
