Америка, Трамп и опозив: Сенат изгласао - суђење се наставља, бивши председник љут на сараднике

Амерички Сенат донео је одлуку да је суђење за опозив бившем председнику Доналду Трампу уставно и да би процес требало да се настави како предвиђа закон.

Трампови адвокати тврдили су да њему не може да буде суђено јер је напустио функцију у Белој кући.

За наставак процеса гласало је 56 чланова и чланица Сената, а 44 је било против. Један део републиканаца је подржао овакву одлуку.

Трамп је оптужен за подстрекивање упада демонстраната у Конгрес почетком јануарау.

Хиљаде његових присталица окупило се 6. јануара у Вашигтону на протесту подршке Трампу који је без изношења доказа тврдио да је покраден на председничким изборима прошле године.

Представници демократа који воде ову процедуру отворили су расправу показујући монтирани видео снимак Трамповог говора и нереде које су уследили.

„То је тешко кривично дело, ако то није прекршај за опозив, онда ништа није", рекао је Џејм Рескин из Мериленда.

Трампови адвокати тврдили су да је противуставно да бивши председник пролази кроз овакву процедуру и оптужили демократе да имају политичке мотиве.

Резултат гласања показује да је шесторо републиканаца гласало да се процес настави.

Упркос томе, сва је прилика да ће Трамп избећи коначан опозив, јер да би се то десило, потребно је да гласа две трећине од укупно 100 представника у Сенату.

Ако би ипак био проглашен кривим, то би значило и аутоматску забрану бављења јавном функцијом.

Шта се десило у уторак?

Менаџери процедуре за опозив - демократе које воде процес - изнели су аргументе у корист пресуде проти Трампа.

У десетоминутном видео снимку приказује се Трамп како каже присталицима да се „боре до краја", пре него што је део њих упао у зграду Капитола.

Петоро људи, међу којима и један полицајац, погинуло је у нередима 6. јануара у Вашингтону.

Сенатор Раскин се кроз сузе присетио страха за безбедност сопствене породице тог дана, пошто га је тог дана посетила ћерка, а на крају су морали да буду раздвојени.

Погледајте видео о томе како је изгледала Трампова владавина Америком

„Ово не може да буде будућност Америке", рекао је пред сенаторима који су у пороти.

„Не можемо да имамо председника који подстиче руљу и насиље против владе и институција сопствене државе, а све због одбијања да признају вољу народа и Устав САД", тврди Раскин.

Трампови адвокати су потом изнели низ процедуралних замерки на суђење у Сенату.

Брус Кастор, бивши тужилац у Пенсилванији отворио је процес одбране чудном презентацијом која је наишла на критике чак и неких Трампових сарадника.

Други адвокат Дејвид Шен био је нешто директнији.

Он је показао видео снимке из 2017. који наводно представљају доказ да код демократа „постоји незасита жеља за опозивом".

„Они у ствари желе да у име Устава забране Доналду Трампу да се поново кандидује за неку јавну функцију. Али то је заиста противуставно, шта год да кажу данас", рекао је Шен.

Републикански сенатор Бил Кесиди, који је гласао за наставак процеса, рекао је да су тужиоци „изнели озбиљне доказе и представили случај на прави начин, за разлику од председниковог тима".

Медији у Америци наводе да је Трамп, који је на Флориди гледао телевизијски пренос процеса, био веома љут због начина на који су га бранили сарадници.

Шта даље?

Обе стране ће од среде у подне имати прилику да детаљније изнесу аргументу, у максималном трајању од по 16 сати.

Очекује се да то изношење аргумената потраје до викенда, а онда ће сенатори моћи да постављају питања.

У овом тренутку није јасно да ли ће тужиоци после тога тражити да се сведоци појаве пред Сенатом, као и да ли ће морати да буду приведени ако добију добровљно да дођу.

Трамп је већ рекао да неће добровољно да сведочи.

Представници обе стране желе брз процес, поготово што се администрација актуелног председника Џоа Бајдена бори за подршку пакету помоћи за санирање последица пандемије корона вируса.

Очекује се да до понедељка Сенат осуди или ослободи Трампа кривице.

Опозив (импичмент)

Процедура за опозив Доналда Трампа већ је једном покренута - то је учинио Представнички дом под контролом демократа у децембру 2019. године, због оптужби да је на непримерен начин затражио помоћ од Украјине како би повећао своје шансе за реизбор.

Против њега су изнете две оптужбе - злоупотреба моћи и ометање рада Конгреса - али га је касније ослободио Сенат, који су контролисали републиканаци.

Други опозив Трампа покренут је због нереда у Вашингтону, а демократе су га оптужиле да је запаљивом реториком на скупу у главном граду САД подстакао присталице да крену у јнуриш на зграду Капитола.

Представнички дом потом је гласао за опозив и проследио поступак Сенату.

Он је тек трећи амерички председник против кога је покренут опозив.

Покренути процес опозива значи изнети оптужбе у Конгресу које ће чинити основу за суђење.

Амерички Устав наводи да председник „мора да буде смењен по опозиву, и под пресудом, за издају, подмићивање и друге тешке злочине или преступе."

То је политички процес, пре него кривични.

Тече у два стадијума - разлози се износе пред Представничким домом, одакле се, уколико буду прихваћени, прослеђују Сенату на суђење.

Ниједан председник за мандата није доживео да процес опозива буде покренут двапут.

Уколико буде био проглашен кривим, Сенат би могао да гласа и о томе да ли ће Трампу заувек бити забрањено да носи државну функцију.

Он би могао да изгуби и повластице додељене његовим претходницима према Закону о бившим председницима из 1958. године, које подразумевају пензију, здравствено осигурање и лично обезбеђење о трошку пореских обвезника.

Који председници су били у сличној ситуацији?

Кроз историју процедура за опозив покренута је против само два председника - Ендруа Џонсона 1868. и Била Клинтона 1998.

Обојица су у Сенату ослобођена кривице.

Последње две године другог Клинтоновог мандата управо је обележио опозив.

Многи Клинтонову владавину памте, пре свега, по секс скандалу са Моником Левински и свему што је истрага о томе донела.

А та прича пратила је Клинтона и по одласку са функције.

Против Ричарда Никсона требало је да буде покренут опозив због провале у штаб Демократске партије у пословном комплексу Вотергејт у Вашингтону 1972. године.

У августу 1974. године, кад је Судски одбор Представничког дома припремио тачке опозива, Никсон је био приморан да објави снимке из Овалне собе на којима се чује како издаје упутства особљу - тражио је да ЦИА нареди ФБИ агентима да обустави истрагу о провали у Вотергејт.

Двадесет седмог јула, Судски одбор Представничког дома гласао је за усвајање опозива по три тачке - опструкција правде, злоупотреба положаја и непоштовање Kонгреса - и послао их Представничком дому на гласање.

Али до гласања никад није дошло.

Осмог августа 1974. године, Никсон је поднео оставку.

Он до данашњег дана остаје једини амерички председник који је то учинио.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]