Кошарка, НБА и Коби Брајант: Пет „најмамба" тренутака

Тог 26. јануара 2020. године свет је занемео - погинуо је Коби Брајант.

Његови обожаваоци били су у неверици, јер не, то њему не може да се догоди, као да он није са овог света, као да је неуништив.

За 20 година колико је провео у Лос Анђелес Лејкерсима освојио је пет титула, поставши један од најбољих кошаркаша свих времена.

Са 18 је освојио такмичење у закуцавањима, 12 пута је био члан најбољег дефанзивног тима лиге, као и редовни гост Ол стар такмичења.

У шампионској витрини, пуној пехара и индивидуалних признања, стоји чак и један Оскар, освојен 2017. године за најбољи кратки анимирани филм Драга кошарко.

Брајант, његова ћерка Ђијана и још седам људи погинули су у паду хеликоптера 26. јануара 2020, због чега се присећамо пет најмамба тренутака.

81 поен

Почетком двехиљадитих Брајант је себи дао надимак „Црна мамба", што су новинари и љубитељи кошарке радо прихватили.

А кад мамба уђе у фазон - нема вам спаса.

Било је доста таквих тренутака у дугогодишњој Брајантовој каријери, али се посебно памти утакмица 22. јануара 2006. године против Торонто Репторса.

Дуго су Репторси водили, имали су 15-ак поена предности до неколико минута пред крај треће четвртине.

Тада Брајант сече једно додавање, закуцава, доноси свом тиму два поена вишка, а себи на конто уписује 51. поен.

У првој четвртини је постигао 14, у другој 12, у трећој чак 27 - колико многи не постигну за читав меч - а на семафору је и даље писало 12 минута до краја.

И зашто би се ту зауставио?

Тактика кошаркаша Лејкерса је била једноставна - пренети лопту на противничку половину, дати је Брајанту у руке, па ће он већ видети шта ће.

Покушавали су кошаркаши Торонта да га зауставе на све могуће начине, углавном фауловима, али већ је било касно.

Брајант је пред крај четврте четвртине већ уписао 70 поена и касније, углавном са линије пенала, стигао до магичног броја 81 - и лаганих 20 разлике за Лејкерсе.

Четири секунде пре краја изашао је из игре, добивши овације читаве хале.

По броју постигнутих поена на једном мечу изнад Брајанта је само чувени Вилт Чемберлејн који је давне 1962. године постигао невероватних 100 поена.

Трио

Мучени Репторси још једном су се осетили Мамбин ујед - овог пута у марту 2013. године.

Деловало је да ту утакмицу Репторси можда могу и да добију - на нешто мање од два минута до краја имали су пет поена разлике.

Међутим, у кошарци два минута трају као два сата, а кад Брајант има своје вече онда… Па, знате већ.

Брајант прво погађа немогућу тројку преко играча, из окрета, у паду, чиме смањује на 107:103.

Семафор показује да до краја има 31 секунда.

Погледајте видео како је кошаркашки свет жалио за Кобијем Брајантом

Онда стиже још једна тројка за 109:106.

Још осам секунди и још једна тројка - за изједначење, преко двојице играча.

Изборени су продужеци у којима на 115:115 Брајант пробија одбрану Репторса и закуцава.

Меч је завршен 118:116 за Лејкерсе, који су том победом дошли близу магичног осмог места које значи пласман у плеј-оф.

Рекло би се да је Брајант имао мотивације за тај меч.

Клач

У кошаркашком речнику познат је појам клач (clutch) и то је нешто што би сви желели да буду, али ретки заиста јесу.

Клач играч је онај који је најбољи кад је најтеже, кад се меч ломи, који у последњим минутима или секундама зна да донесе победу тиму.

Брајант је увек важио за клач играча, иако је то увек изазивало приличну дебату.

Зашто?

Статистика каже да је Брајант у последње 24 секунде утакмице, приликом шута који би његовом тиму требало да донесе предност, шутирао са 31,3 одсто успешности.

У преводу, погодио је 36 од 115 шутева.

Да, није баш завидна статистика, али је чињеница да је он увек желео тај последњи шут који све одлучује и у каријери је 36 пута на тај начин допринео победи Лејкерса.

Погледајте видео о теренима на којима је Коби Брајант учио прве кошаркашке кораке

Таква ситуација виђена је у мечу против Мајамија 2009. године.

Три секунде су остале до краја, Мајами води 107:105.

Рон Артест (једно време познат и по имену Мир у свету) изводи аут, лопта наравно иде Кобију у руке - двојица га јуре, он некако стиже до центра, чува га (и то прилично добро) Двејн Вејд…

И Брајант шта ће - погађа са једне ноге, ван било каквог баланса, од таблу, уз звук сирене.

Навијачима се и то свидело - 108:107 за Лејкерсе.

Дупла доза

Сличан сценарио је био и против Портланда 2004. године - само што је то урадио два пута.

Неколико секунди пре краја Блејзерси су водили 87:84.

Лејкерси после тајмаута изводе аут, Рубен Патерсон је играо одличну одбрану на Брајанту, ухватио га је и одбијао да скочи на све Кобијеве финте...

То је то, нема где.

И онда се Брајант баца уназад, окреће у ваздуху, шутира и погађа за изједначење 1,1 секунди пре краја - продужеци.

А тамо исти сценарио.

Лопта из аута за Лејкерсе, семафор показује да заостају два поена (104:102), секунд пре краја.

Брајант излази из блокова, из окрета шутира и погађа за три - уз фаул, рекло би се, али то више није било битно, Лејкерси су победили и тада.

Та победа значила је да су Лејкерси завршили први у њиховој дивизији, али на крају нису успели да дођу до четврте титуле у низу.

У финалу су их савладали Детроит Пистонси, после чега Шек одлази у Мајами и почиње неко ново доба тима из Лос Анђелеса.

Нема пораза

Било је доста утакмица када је Брајант једноставно одбијао да изгуби.

Многи памте и његов последњи меч у каријери, против Јуте 2016. године, када је постигао 60 поена.

Губили су Лејкерси 94:84 три минута пре краја.

Док је сат откуцавао последње Брајантове секунде у жуто-наранџастом дресу, он је радио шта је хтео, а са трибина се чуло скандирање „МВП, МВП, МВП" (најбољи, најкориснији играч).

Плагање, па двојка са пенала, па тројка и онда 30 секунди пре краја још два поена за вођство.

А Џек Николсон, чувени глумац и велики навијач Лејкерса, аплаудира са места поред терена, Шек је исто био ту негде, као и Ђијана Брајант.

Ипак, један од најлепших мамба тренутака догодио се у четвртом мечу плеј-офа 2006. против Финикс Санса.

Као и много пута пре тога, деловало је да Брајанту и Лејкерсима нема спаса.

Седам секунди пре краја Финикс је имао два поена предности, али и лопту коју само треба сачувати, што је лако рећи…

Лопта је ишла у руке Стиву Нешу, али му је избијају, одмах се тражи Брајант који некако успева да је протури кроз обруч пре истека времена.

У хали делиријум, иде се у продужетке.

А тамо су Санси после велике борбе имали поен предности - 98:97.

Узалуд.

На шест секунди до краја лопта стиже до Брајанта који... Знате већ. И то преко двојице.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]