Климатске промене: Осим корона вируса, 2020. ће бити упамћена и по томе што је била друга најтоплија година у историји

Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Мет Меграт
- Функција, дописник из области животне средине
Нови подаци са сателита Европске уније показују да је 2020. година у статистички мртвој трци по врућини са 2016. као најтоплијом годином на свету.
Служба за климатске промене Коперник наводи да је прошла година била око 1,25 степени Целзијуса изнад дугорочног просека.
Научници кажу да су нивои топлоте без преседана на Арктику и у Сибиру били кључни фактори у повишењу укупне температуре.
У 12 месеци године за нама забележен је и нови рекорд у Европи, око 0,4 степени топлије него 2019. године.
Претпрошлог децембра, Светска метеоролошка организација предвидела је да ће 2020. бити једна од три најтоплије године забележене.
Овај нови, потпунији Коперников извештај указује да је прошла година на самом врху листе.

Аутор фотографије, Getty Images
Подаци Коперника потичу из сазвежђа сателита Сентинел који надгледају Земљу из орбите.
Подаци о температури из система показују да је 2020. година била за 1,25 степени Целзијуса топлија од просека од 1850-1900, време које се често описује као „прединдустријски" период.
Један од кључних фактора који је повећавао температуру било је загревање на Арктику и у Сибиру.
На неким тамошњим локацијама температуре током целе године биле су 6 степени изнад дугорочног просека.
Ово изузетно загревање довело је до врло активне сезоне пожара.
Према студији, пожари у Арктичком кругу ослободили су рекордну количину угљен-диоксида, за трећину више него 2019. године.
Служба Коперник закључује да су, док је 2020. била за нијансу хладнија од 2016. године, ове две године биле статистички изједначене.
То значи да су разлике између података за две године мање од типичних разлика које су пронађене у другим базама података о температури за исти период.
Научници кажу да је блискост између 2016. и 2020. године још значајнија с обзиром на утицаје временског циклуса Ел Нињо.

Аутор фотографије, Getty Images
Снажни догађај Ел Нињо је 2016. годину учинио топлијом, док је овај циклус у настајању у другој половини године донекле охладио 2020.
У Европи је такође забележен нови рекордни ниво загревања у години, за 0,4 степени топлије него 2019.
Велики топлотни талас у јулу и августу био је важан фактор који је покретао живу широм континента.
Глобално гледано, десетогодишњи период од 2011. до 2020. године је најтоплија деценија, а последњих шест година било је шест најтоплијих забележених.
„Година 2020. истиче се изузетном топлином на Арктику и рекордним бројем тропских олуја у северном Атлантику", рекао је Карло Буонтемпо, директор Коперникове службе за климатске промене.
„Није изненађење да је последња деценија била најтоплија забележена и још је један подсетник на хитност амбициозног смањења емисија гасова како би се спречили негативни климатски утицаји у будућности."
Иако би јак Ел Нињо 2021. године могао мало да охлади температуре, нивои угљен-диоксида у атмосфери вероватно ће остати високи, што ће допринети сталном загревању.
Нови подаци британске Метеролошке службе сугеришу да ће просечне концентрације угљен-диоксида достићи нивое који су 50 одсто већи него што су били пре индустријске револуције.
Истраживачи предвиђају да ће просечна годишња концентрација угљен-диоксида на станици за снимање Мауна Лоа на Хавајима бити око 2,29 милионитих делова већа 2021. него 2020. године.
Упркос глобалном успоравању изазваном пандемијом Ковида-19, научници кажу да је овај пораст резултат емисија употребе фосилних горива и крчења шума.

Аутор фотографије, Getty Images
Британска метеоролошка служба упозорава да се убрзава емисија угљен-диоксида, коју узрокује човек.
„Требало је више од 200 година да се нивои повећају за 25 одсто, али сада се, нешто више од 30 година касније, приближавамо повећању од 50 одсто", каже професор Ричард Бетс из Метеоролошке службе Велике Британије.
„Да би се преокренуо овај тренд и успорио пораст атмосферског угљен-диоксида, неоходно је смањити глобалне емисије, а да би се зауставиле, морају да се сведу на нулу.
„То се мора догодити у следећих 30 година ако желимо да ограничимо глобално загревање на 1,5 степени", каже професор.
Пратите Мета на Твитеру:@mattmcgrathbbc

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]










