Пјер Карден и мода: Oдлазак човека који је рушио стереотипе

Модни дизајнер Пјер Карден био је врхунски иноватор - 70 година је рушио конвенције и погађао цајтгајст. Његова глад за новим и изненађујућим никад није била задовољена.

Остаће упамћен по футуристички креацијама - неке су биле инспирисане свемирским добом, неке је чак било немогуће носити.

Сам је себи прокрчио пут кроз модну индустрију.

Париска висока мода одувек је била ексклузивна - њено врховно свештенство веровало је да све мора да буде луксузно, појединачно кројено и да дере кожу с леђа колико је скупо.

Карден је разбио тај калуп. Лансирао је конфекцијске колекције, приближивши високу моду средњој класи.

Његове колеге креатори били су ужаснути тиме и избацили су га из клуба.

Педесетих су мушкарци носили традиционална одела у којима су младићи изгледали као њихови очеви.

Карден је избацио коцкасте сакое и круте беле кошуље, створивши револуционарни изглед за нову, напредну генерацију.

Избачени су робусни детаљи: крагне, ревери, скути и манжетне. Панталоне су биле сужене, али су висиле слободно на куковима.

Млади су моментално добили властити идентитет; згодан, углађен и нимало налик њиховим очевима.

Битлси, између осталих, нису часили часа да прихвате Кардена као „један корак даље од будућности".

Проширио се на женску моду, ресторане, парфеме и намештај. Закључивао је светске уговоре за лиценцу која је стављала његово име на све, од хемијских оловака до луксузних сатова.

То је спустило моду са Олимпа и подарило је масама.

Године 2018, човек који је некада био најмлађи креатор у Паризу, постао је најстарији.

Али чак и у деведесетим, Пјер Карден је и даље изводио моделе на модне писте, тражећи нове начине да дочара будућност пре него што она стигне.

„Одећа коју преферирам је она коју измишљам за живот који још не постоји - за свет сутрашњице", рекао је.

Судбина

Пјетро Карден рођен је у породици француских трговаца вином близу Тревиса у Италији 2. јула 1922. године. Био је најмлађе од 11 деце.

Чим су његови родитељи угледали Мусолинија, побегли су назад у Француску. Желели су да млади Пјер буде архитекта, али он је још као дете показао интересовање за моду и дизајн.

Нашли су се у Вишију, под нацистичком чизмом. Карден је изучио занат као кројач и сарађивао са Црвеним крстом.

Једног дана му је пророчица гледала у карте и рекла да ће бити изузетно успешан; његово име биће познато чак и у Аустралији.

Помислио је да је луда, али ју је питао да ли зна некога у Паризу, где је желео да ради за неку модну кућу.

Дала му је име. Немајући шта да изгуби, он је пошао, зауставивши човека на улици да га пита за правац, само да би открио да је управо то човек ког му је она поменула.

Можда је било сулудо, али почело је заиста да делује као судбина.

Појавио се у Пакину, једној од водећих француских модних кућа, упознао легендарног режисера Жана Коктоа, и почео да ради на костимима за филм „Лепотица и звер".

Импресиониран, Кокто га је упознао са Кристијаном Диором.

Креативност

У року од пет година, Карден је постао довољно познат да се осамостали.

Диор му је помогао да отвори бутик, по имену „Ив", у улици Фобур Сен Оноре. Дизајнирао је балон хаљину; уску у струку, усталасану на бедрима и поново уску на рубу.

Преко ноћи је постала глобална сензација. На списку његових клијената биле су Рита Хејворт и Ева Перон.

Тражећи инспирацију у иностранству, Карден је посетио Јапан и учио кројачки занат у њиховим модним школама.

Његова женска конфекцијска колекција из 1959. године у славној париској робној кући Принтемпс натерала је његове колеге креаторе да се загрцну на својим кроасанима.

Због његове јереси избацили су га из њиховог струковног удружења, само да би га позвали назад кад су видели колико је успешан.

Његови односи са другим боговима моде у том златном добу, као што је Ив Сен Лоран, никада нису били лаки.

„Гледали су на мене са висине, знате", рекао је.

„Ја бих их звао да изађемо, али ми они никад не би узвратили позивом."

Отворио је мушки бутик по имену Адам, пун сакоа без крагне које су Ленон и Макартни убрзо почели да носе на бини.

Окупио је све тројке у Паризу да би лансирао дечју колекцију, наставио је да прави костиме за филм и телевизију, и заљубио се у свемир.

За њега је свемирски програм Аполо био дубоко инспиративан. Почео је да користи нове материјале; винил, сребрну тканину и велике рајсфершлусе.

Обликовао је шешире од пластике, тако да подсећају на астронаутске кациге, а његове хаљине су добиле рукаве који су се увртали око руку, украшени кружним мотивима у част Месеца.

Његова колекција из 1964. године била је легендарна из једног другог разлога.

Сместила је и мушкарце и жене у тунике и панталоне, антиципирајући све касније трендове ка унисекс облачењу.

Почео је да ставља лого на све креације, што је данас стандард у индустрији, али је тада било нешто револуционарно.

Седамдесетих је лансирао линије парфема и разгранао се на индустријски дизајн.

Радио је ентеријере аутомобила и екстеријере авиона, комаде намештаја налик скулптурама и грнчарију од порцелана.

Комерцијалност

Увек вољан да ризикује у маркетингу баш као и у дизајну, наредне две деценије Карден се све више бавио лиценцирањем.

Изградио је бренд у империју, учинивши да се предвиђање оне пророчице обистини.

„Све сам радио", рекао је Њујорк тајмсу.

„Имам чак и властиту воду! Радићу парфеме, сардине. Што да не? Да је неко тражио да радим тоалет папир, радио бих га."

Имао је стотине лиценци, упошљавао је хиљаде људи и зарадио је много новца.

Говорио је да пажљиво бира производе који носе његове име; у стварности то јесте разводнило бренд.

Бивши Краљ високе моде сада је имао своје име на боксерицама у Волмарту.

Понекад је стављао препознатљивији П.Ц. лого онолико ситно колико је могао.

„Потпис Пјера Кардена скоро је онолико познат као потпис секретара америчког министарства финансија", био је заједљив Економист 1989. „и једнако девалвиран као и доларске новчанице које је потписао."

Карден је 2011. године покушао да прода компанију. Желео је милијарду евра иако је реално вероватно вредела само делић тога.

Један проблем био је што ни он, а вероватно ни било ко други, није имао представу колико он зарађује - све је у великој мери зависило од лиценци. На крају је није продао.

Под старе дане је купио замак Маркиза де Сада и организовао фестивал лирске уметности.

Отворио је музеј у Сен Квену, постао Амбасадор добре воље Уједињених нација и представио спектакуларне нове колекције у Русији и Кини.

Наравно, једном револуционарни свемирски дизајн шездесетих сада је музејска поставка. Футуристичка мода, по дефиницији, никад нема трајну вредност.

Али у животној потрази за изгледом сутрашњице, Пјер Карден је довео пробојни дизајн међу људе и трајно изменио саму модну индустрију.

Знао је да има критичаре, који су га оптужили да јури новац на штету бренда.

Али он би указивао на судбину других славних креатора који су произвели величанствена дела да би живот на крају завршили немајући ништа.

„Не желим да умрем без пребијене паре - потом да се, 20 година после моје смрти, други обогате на мом имену", рекао је у једном интервјуу.

„Погледајте ме сада, ја сам покровитељ, мајстор, поседник", говорио би, са свим раскошним самопоуздањем богате глобалне иконе која је добрано загазила у своју десету деценију.

„Сваког дана радим на својим креацијама и контролишем сваки цент."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]