Pjer Karden i moda: Odlazak čoveka koji je rušio stereotipe

Modni dizajner Pjer Karden bio je vrhunski inovator - 70 godina je rušio konvencije i pogađao cajtgajst. Njegova glad za novim i iznenađujućim nikad nije bila zadovoljena.

Ostaće upamćen po futuristički kreacijama - neke su bile inspirisane svemirskim dobom, neke je čak bilo nemoguće nositi.

Sam je sebi prokrčio put kroz modnu industriju.

Pariska visoka moda oduvek je bila ekskluzivna - njeno vrhovno sveštenstvo verovalo je da sve mora da bude luksuzno, pojedinačno krojeno i da dere kožu s leđa koliko je skupo.

Karden je razbio taj kalup. Lansirao je konfekcijske kolekcije, približivši visoku modu srednjoj klasi.

Njegove kolege kreatori bili su užasnuti time i izbacili su ga iz kluba.

Pedesetih su muškarci nosili tradicionalna odela u kojima su mladići izgledali kao njihovi očevi.

Karden je izbacio kockaste sakoe i krute bele košulje, stvorivši revolucionarni izgled za novu, naprednu generaciju.

Izbačeni su robusni detalji: kragne, reveri, skuti i manžetne. Pantalone su bile sužene, ali su visile slobodno na kukovima.

Mladi su momentalno dobili vlastiti identitet; zgodan, uglađen i nimalo nalik njihovim očevima.

Bitlsi, između ostalih, nisu časili časa da prihvate Kardena kao „jedan korak dalje od budućnosti".

Proširio se na žensku modu, restorane, parfeme i nameštaj. Zaključivao je svetske ugovore za licencu koja je stavljala njegovo ime na sve, od hemijskih olovaka do luksuznih satova.

To je spustilo modu sa Olimpa i podarilo je masama.

Godine 2018, čovek koji je nekada bio najmlađi kreator u Parizu, postao je najstariji.

Ali čak i u devedesetim, Pjer Karden je i dalje izvodio modele na modne piste, tražeći nove načine da dočara budućnost pre nego što ona stigne.

„Odeća koju preferiram je ona koju izmišljam za život koji još ne postoji - za svet sutrašnjice", rekao je.

Sudbina

Pjetro Karden rođen je u porodici francuskih trgovaca vinom blizu Trevisa u Italiji 2. jula 1922. godine. Bio je najmlađe od 11 dece.

Čim su njegovi roditelji ugledali Musolinija, pobegli su nazad u Francusku. Želeli su da mladi Pjer bude arhitekta, ali on je još kao dete pokazao interesovanje za modu i dizajn.

Našli su se u Višiju, pod nacističkom čizmom. Karden je izučio zanat kao krojač i sarađivao sa Crvenim krstom.

Jednog dana mu je proročica gledala u karte i rekla da će biti izuzetno uspešan; njegovo ime biće poznato čak i u Australiji.

Pomislio je da je luda, ali ju je pitao da li zna nekoga u Parizu, gde je želeo da radi za neku modnu kuću.

Dala mu je ime. Nemajući šta da izgubi, on je pošao, zaustavivši čoveka na ulici da ga pita za pravac, samo da bi otkrio da je upravo to čovek kog mu je ona pomenula.

Možda je bilo suludo, ali počelo je zaista da deluje kao sudbina.

Pojavio se u Pakinu, jednoj od vodećih francuskih modnih kuća, upoznao legendarnog režisera Žana Koktoa, i počeo da radi na kostimima za film „Lepotica i zver".

Impresioniran, Kokto ga je upoznao sa Kristijanom Diorom.

Kreativnost

U roku od pet godina, Karden je postao dovoljno poznat da se osamostali.

Dior mu je pomogao da otvori butik, po imenu „Iv", u ulici Fobur Sen Onore. Dizajnirao je balon haljinu; usku u struku, ustalasanu na bedrima i ponovo usku na rubu.

Preko noći je postala globalna senzacija. Na spisku njegovih klijenata bile su Rita Hejvort i Eva Peron.

Tražeći inspiraciju u inostranstvu, Karden je posetio Japan i učio krojački zanat u njihovim modnim školama.

Njegova ženska konfekcijska kolekcija iz 1959. godine u slavnoj pariskoj robnoj kući Printemps naterala je njegove kolege kreatore da se zagrcnu na svojim kroasanima.

Zbog njegove jeresi izbacili su ga iz njihovog strukovnog udruženja, samo da bi ga pozvali nazad kad su videli koliko je uspešan.

Njegovi odnosi sa drugim bogovima mode u tom zlatnom dobu, kao što je Iv Sen Loran, nikada nisu bili laki.

„Gledali su na mene sa visine, znate", rekao je.

„Ja bih ih zvao da izađemo, ali mi oni nikad ne bi uzvratili pozivom."

Otvorio je muški butik po imenu Adam, pun sakoa bez kragne koje su Lenon i Makartni ubrzo počeli da nose na bini.

Okupio je sve trojke u Parizu da bi lansirao dečju kolekciju, nastavio je da pravi kostime za film i televiziju, i zaljubio se u svemir.

Za njega je svemirski program Apolo bio duboko inspirativan. Počeo je da koristi nove materijale; vinil, srebrnu tkaninu i velike rajsferšluse.

Oblikovao je šešire od plastike, tako da podsećaju na astronautske kacige, a njegove haljine su dobile rukave koji su se uvrtali oko ruku, ukrašeni kružnim motivima u čast Meseca.

Njegova kolekcija iz 1964. godine bila je legendarna iz jednog drugog razloga.

Smestila je i muškarce i žene u tunike i pantalone, anticipirajući sve kasnije trendove ka uniseks oblačenju.

Počeo je da stavlja logo na sve kreacije, što je danas standard u industriji, ali je tada bilo nešto revolucionarno.

Sedamdesetih je lansirao linije parfema i razgranao se na industrijski dizajn.

Radio je enterijere automobila i eksterijere aviona, komade nameštaja nalik skulpturama i grnčariju od porcelana.

Komercijalnost

Uvek voljan da rizikuje u marketingu baš kao i u dizajnu, naredne dve decenije Karden se sve više bavio licenciranjem.

Izgradio je brend u imperiju, učinivši da se predviđanje one proročice obistini.

„Sve sam radio", rekao je Njujork tajmsu.

„Imam čak i vlastitu vodu! Radiću parfeme, sardine. Što da ne? Da je neko tražio da radim toalet papir, radio bih ga."

Imao je stotine licenci, upošljavao je hiljade ljudi i zaradio je mnogo novca.

Govorio je da pažljivo bira proizvode koji nose njegove ime; u stvarnosti to jeste razvodnilo brend.

Bivši Kralj visoke mode sada je imao svoje ime na boksericama u Volmartu.

Ponekad je stavljao prepoznatljiviji P.C. logo onoliko sitno koliko je mogao.

„Potpis Pjera Kardena skoro je onoliko poznat kao potpis sekretara američkog ministarstva finansija", bio je zajedljiv Ekonomist 1989. „i jednako devalviran kao i dolarske novčanice koje je potpisao."

Karden je 2011. godine pokušao da proda kompaniju. Želeo je milijardu evra iako je realno verovatno vredela samo delić toga.

Jedan problem bio je što ni on, a verovatno ni bilo ko drugi, nije imao predstavu koliko on zarađuje - sve je u velikoj meri zavisilo od licenci. Na kraju je nije prodao.

Pod stare dane je kupio zamak Markiza de Sada i organizovao festival lirske umetnosti.

Otvorio je muzej u Sen Kvenu, postao Ambasador dobre volje Ujedinjenih nacija i predstavio spektakularne nove kolekcije u Rusiji i Kini.

Naravno, jednom revolucionarni svemirski dizajn šezdesetih sada je muzejska postavka. Futuristička moda, po definiciji, nikad nema trajnu vrednost.

Ali u životnoj potrazi za izgledom sutrašnjice, Pjer Karden je doveo probojni dizajn među ljude i trajno izmenio samu modnu industriju.

Znao je da ima kritičare, koji su ga optužili da juri novac na štetu brenda.

Ali on bi ukazivao na sudbinu drugih slavnih kreatora koji su proizveli veličanstvena dela da bi život na kraju završili nemajući ništa.

„Ne želim da umrem bez prebijene pare - potom da se, 20 godina posle moje smrti, drugi obogate na mom imenu", rekao je u jednom intervjuu.

„Pogledajte me sada, ja sam pokrovitelj, majstor, posednik", govorio bi, sa svim raskošnim samopouzdanjem bogate globalne ikone koja je dobrano zagazila u svoju desetu deceniju.

„Svakog dana radim na svojim kreacijama i kontrolišem svaki cent."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]