Корона вирус и солидарност: „Почео сам да правим сапун да бих зарадио за живот, сада помажем да се људи заштите од Ковида-19“

Кад је Иносент Хавјарима започео посао производње сапуна у кенијском кампу за избеглице Какума почетком 2015. године, покушавао је да преболи трауматичне догађаје због којих је побегао из родног Бурундија годину дана раније.

Није ни сањао да ће његово импровизовано предузеће постати главно бојно поље у борби против пандемије корона вируса у једном од највећих насеља ове врсте - у Какуми живи скоро 200.000 људи.

Чим је Иносент схватио важност прања руку за заустављање даљег ширења Ковида-19, спустио је цене и почео да нуди сапуне у мањим количинама и величинама, да би постали доступнији његовим сапатницима.

„Свима треба сапун, али не могу сви да га приуште. И зато сам спустио цене, јер је било важније да се људи заштите него да се размишља о добити", каже овај 35-годишњак за ББЦ.

„Морао сам да повећам производњу за 75 одсто да бих намирио потражњу кад је избила пандемија, тако да је Ковид-19 био добар за моје пословање."

„Али водио сам рачуна да дајем бесплатан сапун угроженима као што су старији и инвалиди."

Иносентову иницијативу похвалио је УНХЦР, агенција УН-а за избеглице, која често истиче доприносе избеглица предузетника у њиховим домаћим заједницама.

„Избеглице играју кључну улогу у помагању заустављања ширење Ковида-19 у Какуми", каже за ББЦ Еуџин Бјун, портпаролка за УНХЦР у Кенији.

„Помогли су на разне начине, од ширења информација о вирусу до помагања да људи предузме неопходне мере."

Бјун каже да није била изненађена Иносентовом одлуком да снизи цене.

„Избеглице су врло оријентисане према заједници и старају се једне о другима. Претходно су се нудиле да нам помогну да обављамо свој посао у сличним ситуацијама."

Она помиње још један случај из Какуме, Маомбија Самила, 24-годишње избеглице из Демократске Републике Конго, који је током пандемије преусмерио свој кројачки посао на маске за лице. Његове маске сада носи особље УН-а.

Стварање радних места

Иносент тренутно упошљава 42 људи у својој фирми, названој ГЛАП Индустрије, што је скраћеница за „бог воли све људе".

Осамнаесторо његових радника заправо су Кенијци из града Какума.

ГЛАП опскрбљује локалне фирме и установе изван кампа, па чак и хуманитарне агенције.

„Агенције купују мој сапун да би га делиле избеглицама које не могу да га приуште и за своје лично особље", поносно истиче овај Бурундијац.

Иносент није једини локални трговац сапуном, али он се не плаши конкуренције, штавише нуди часове за учење људи како да праве хигијенске производе.

„Желим да будем ментор женама и младима како би могли да стекну прилику да постану самостални и унапреде свој живот онако као што сам ја", каже он.

„Желим да помогнем заједници како год могу."

Иницијативе попут ове помогле су да се Ковид-19 заузда у Какуми.

Најскорији подаци УНХЦР-а, закључно са 9. децембром, кажу да је било потврђених 318 случајева, али само је 8 још увек под медицинском негом. Било је девет смртних случајева.

Кенија је, закључно са 13. децембром, имала регистрованих око 91.900 случајева, са 1.587 смрти, показују цифре Министарства здравља.

Бекство из Бурундија

Политичка нестабилност и насиље натерали су више од 300.000 људи да побегну из Бурундија у суседне афричке земље последње деценије, према УНХЦР-у.

Иносент се налазио усред студија хемије на Универзитету у Бурундију кад је отишао. Каже да му је живот био у опасности и да је добијао претње смрћу од родбине покојне мајке, која му је преотела дом.

Након што је стигао у Какуму, желео је да сам зарађује новац за себе, а не да се ослања на хуманитарну помоћ.

Камп се налази у изолованој и голој области где је пружање основних услуга изазов за агенције за пружање хуманитарне помоћи.

Истражујући област, Иносент је приметио да у њој не постоји фабрика сапуна, што је значило да хигијенска средства морају да се довлаче са стране.

„Нисам имао појма како се прави сапун, па сам почео да сурфујем по интернету да бих сазнао", објашњава он.

Касније се пријавио на курс за прављење сапуна који је држала невладина организација Светска лутеранска федерација и, уз позајмицу од бившег колеге студента из Бурундија, започео је посао са два помоћника.

Он добија и грантове од агенција за хуманитарну помоћ, укључујући УНХЦР и невладине организације као што су Афрички колектив предузетника (АЕЦ), који каже да је помогао више од 18.000 предузетника избеглица.

Перспективан избеглички посао

„Иносентова прича показује како избеглице могу да допринесу својим домаћим заједницама на разне начине", каже за ББЦ Џулиен Ојлер, председница АЕЦ-а.

„Кампови попут Какуме су толико изоловани да су предузетници попут њега жила куцавица за основне потрепштине и услуге у време изолације и других ограничења."

Студија Светске банке из 2018. године идентификовала је више од 2.000 фирми у Какуми и проценила да су оне допринеле локалној економији са више од 50 милиона долара годишње.

„Фирме у овим заједницама су фасцинантне. Предузетници попут Иносента заправо на крају стварају радна места за мештане и чине разлику изван кампа", каже Ојлер.

Мишел Ричи, предавачица технологије и предузетништва на Универзитету Лоуборо специјализована за избегличке пословне пројекте, каже да су људи попут Иносента веома важни за измену опште перцепције о избеглицама.

„Људски потенцијал међу избеглицама искаже се чим им пружимо прилику да раде уместо да се само усредсредимо на хуманитарна питања", каже она.

„Можемо да помогнемо тим људима да поново успоставе неку контролу над својим животима након свега кроз шта су прошли."

Покретање перспективне фирме није једина промена у животу Хавјариме након што је стигао у Какуму; он се 2017. године оженио с Алин, такође избеглицом из Бурундија коју је упознао у кампу.

Имају два сина, а млађи, Принс, рођен је крајем новембра.

Хавјарима говори са љубављу о животу у Какуми, али сања о томе да се пресели у Аустралију или Канаду.

„Много ми се допада Какума, али желим да пружим својој жени и деци бољи живот", каже он.

У међувремену, Иносент се усредсредио на проширење начина на које може да помогне заједници и, поред тога што нуди 21 врсту сапуна и хигијенских средстава, осмислио је гел за прање руку направљен од алое вере узгојене на делу земљишта испред његове радионице.

„Корона вирус је оставио трага на читавом свету, али нама овде у Какуми учинио је још важнијим да перемо руке како знамо и умемо", каже он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]