Бразил и криминал: Напади у холивудском стилу криминалаца који тероришу бразилске градове

Нора* се спремала да каже једном од својих синова да стиша телевизор, јер је мислила да је његова акциона видео игра постала прегласна.

Али ова мајка двоје деце, чије је име измењено из безбедносних разлога, брзо је схватила да су пуцњи које је чула прави - одјекивали су директно испред њеног стана.

Нора и њена породица били су сведоци почетка смелог напада на банку који је извршен мало пре поноћи 30. новембра у Крисиуми, индустријском граду у јужној бразилској држави Санта Катарина.

Током два сата, група од четрдесет мушкараца заузела је град са око 210.000 становника.

Банда је била тешко наоружана - полицијски извори кажу за ББЦ да се на безбедносним снимцима види један од њих како носи ракетни бацач који може да обори авион - и користила је софистициране тактике за напад на огранке банака и складишта готовине у центру града.

Бразилски лист Диарио Де Пернамбуко твитовао је видео на ком се види како се радници градске чистоће присиљавају да седну на пешачки прелаз да би били употребљени као живи штит у Крисиуми.

Седиште локалне полиције такође је нападнуто.

Банда је запалила возила да би забарикадирала улице, а било је извештаја и о експлозијама.

Новац развејан по улицама

Полиција је саопштила 1. децембра да је четворо људи стављено у притвор пошто што су сакупили више од 150.000 долара са улица - банкноте које је банда оставила за собом.

До сада нема вести о хапшењу ниједног од пљачкаша банака.

Бразилски новинар Бритес Пиксото објавио је твит у ком се види како људи из Крисиуме сакупљају новац који су за собом оставили пљачкаши.

„Добили смо наређење само да обезбедимо крај, зато што се инцидент дешавао у стамбеној зони", казао је на конференцији за новинаре пуковник Марсело Понтес, полицијски портпарол.

„Криминалци су били тешко наоружани, а носили су и експлозив. Избегавали смо конфронтацију да бисмо спасли животе."

Неки су поделили слике на друштвеним мрежама онога што су описали као снајперисте на крововима.

„Пуцњава није престајала", каже Нора за ББЦ.

„Сакрили смо се у тоалету, али могли смо да чујемо бандите чак са улице како вичу да се људи клоне прозора."

„Упорно су тражили од нас да 'сарађујемо' и говорили нам да ће 'све ускоро бити готово'. Такође су упозоравали људе да не снимају шта се дешава", додала је она.

Нора каже да кад су се она и њени синови вратили у дневну собу, нашли су рупе од метака у њиховом клима уређају.

Повратници у криминал

Мање од 24 часа касније, запањујуће сличан напад изведен је хиљаде километара даље. Овај пут у Камети, општини у северној држави Пара.

Не постоје назнаке да су ова два инцидента повезана, а ова врста напада тешко да је новина у Бразилу.

Према званичним подацима, 2019. године десила се 21 пљачка банке само у држави Сао Пауло. Прве половине 2020. године, већ их је било 14.

Али ови „мега-напади" регистровани су у свих пет регија Бразила, а као омиљене мете послужили су мањи и градови средње величине.

Стручњаци су ове нападе назвали „Нови Кангако". Односи се на вршљања бандита која су захватила делове Бразила крајем 19. и почетком 20. века.

„Ове банде бирају мање градове, који имају мање улазних и излазних тачака. Али ова места углавном имају и мање полицијске снаге", објашњава Гуараси Мињарди, бразилски стручњак за безбедност.

Криминалне банде носе са собом довољно ватреног оружја да могу да се супротставе полицијским снагама и искоришћавају оно што криминолози описују као мањкавости политике јавне безбедности у земљи.

Габријел Фелтран, директор Центра за метрополитанске студије Универзитета у Сао Паулу, каже да бразилске власти деценијама улажу у филозофију високо видљиве полиције и усредсређују се на хапшења - земља има један од највећих бројева затвореника на свету.

Фелтран сматра да је претрпавање затвора поставио темеље за ницање криминалних синдиката.

„И ситна и крупна кривична дела решавају се затварањем. Многи људи буду ухапшени млади, а затвор за њих онда постане 'универзитет злочина'", каже он.

Фелтран објашњава да су синдикати нарасли и преузели тржиште илегалних дрога и оружја у Бразилу, што их је начинило моћнијим и организованијим - и тако су могли да удруже ресурсе и знање како би изводили операције као што је заузимање Крисиума.

„Они поседују стручно знање како се да се супротставе снагама безбедности", каже он.

Овај криминолог тврди да пораст организованог криминала није променио приступ власти јавној безбедности.

„Они мисле да ће исто улагање у истом правцу функционисати. Више новца за полицију, више новца за репресију", тврди он.

И каже да управо ова контрапродуктивна политика ствара услове за извршење тих напада.

Застрашивање као моћно оружје

Банде имају још једно моћно оружје у арсеналу: застрашивање ширег становништва.

Џаниа Перла Аквино, професорка са Федералног универзитета у Сеари која проучава феномен „Новог Кангака", каже да је циљ насиља током напада да остави психолошки и визуелни утисак.

„У конвенционалнијим пљачкама не виђате ову жељу за сучељавање са полицијом", каже она.

„Те банде такође узимају таоце и остављају за собом структуралне проблеме у градовима које нападну."

Аквино примећује и да такви напади могу да изазову снажне реакције безбедносних снага.

„Полицајци се осећају непоштовано, па чак и понижено. То ствара жељу за одговором."

Проблем је што обрачуни угрожавају пролазнике. У децембру 2018. године, пушкарање током покушаја пљачке банке у граду Милагрес на северу земље завршило се смрћу шест талаца.

Реакција

И шта криминолози мисле, како би власти требало да реагују на такве нападе?

Габриел Фелтран предлаже промену политике јавне безбедности - решавање црног тржишта оружја, а сматра и да полицијске снаге морају да се осавремене кад су у питању обавештајне операције.

„Да бисте испланирали напад са 40 људи у малом граду морате да имате пуно комуникације између специјализованих група", каже он.

„Њих нема много и њихови чланови су прошли кроз правосудни систем. Ставите их под присмотру и избећи ћете овакве ситуације."

Фелтран такође верује у усклађенију тактику ако и кад се догоде напади.

„Затварање излаза из града, на пример. Не треба нам више ресурса него што заправо већ имамо."

Џанија Пела Аквино види иницијативу за друштво у ком се мање ради са готовином као обесхрабрење оваквих врста напада.

„Кад негде имате много нагомилане готовине, то ће привући људе. У идеалним условима, требало би да подстичемо људе да више користе картице и електронске системе плаћања", објашњава она.

Али за сада, једина ствар око које брину људи као што је Нора јесте да ће се поново наћи између две ватре.

„Осећај беспомоћности најгори је у вези са свим тим", каже она.

„Моја деца су ми рекла да сигурно овако изгледа живот у ратној зони."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]