Корона вирус и вакцина: У оскудици чињеница бујају гласине

Сад кад се на видику нашао известан број потенцијалних вакцина против Ковида-19, влада све већа забринутост да онлајн дезинформације могу да одврате неке људе од вакцинације.

Светска здравствена организација (СЗО) каже да се свет не бори само против пандемије, већ и онога што зове „инфодемијом" - када прекомерна количина информација, од којих су неке лажне, отежава људима да донесу одлуку о властитом здрављу.

СЗО покушава да одговори на забринутост људи у вези са вакцинама - као и да помогне људима да процене информације које виде на друштвеним мрежама.

Нина, која има 21 годину и живи у Лондону са 82-годишњом баком, једна је од тих забринутих.

Она каже да има „помешана осећања" у вези са вакцинама против Ковида.

Нина, независна продуценткиња, још није сигурна да ли ће се у будућности вакцинисати.

Али сматра да јој количина доступних информација отежава да разуме научну потку вакцина.

„Наравно да као и свако други желим да овај вирус нестане што је брже могуће", каже она.

„Али, истовремено, нисам сигурна колико верујем вакцини, зато што је направљена толико брзо."

А на њен став делимично утиче и оно што види на друштвеним мрежама, иако истовремено каже да информације тражи на „традиционалним" информативним изворима.

„Прилично је много мишљења на Твитеру, Инстаграму и ТикТоку. Мислим да се људи олако поводе за њима", каже она.

Оскар Хоџсон, адвокат на обуци који учествује у испитивањима вакцине на Империјалном колеџу у Лондону, каже: „Често је од количине информација којима нас бомбардују тешко разлучити шта треба да радимо."

„Мислим да је вакцина један од ретких начина да се изађе из ове ситуације ако желимо да избегнемо вечиту изолацију и полицијски час", додаје.

Гужва, нервоза и дуго, дуго чекање испред ковид амбуланте:

„Управљање надом"

Истраживачи су радили рекордном брзином на изради вакцине, мање од годину дана од избијања пандемије.

СЗО надзире податке више од 200 испитивања вакцина.

„Тренутно се израђује неколико типова вакцина заснованих на различитим технологијама", каже докторка Силви Брианд, директорка СЗО-а за пандемијске и епидемијске болести.

Оне пролазе исте тестове безбедности као и вакцине које се већ користе широм света.

„Веома је скупо вршити на људима та испитивања треће фазе. Али многе земље су се удружиле да би могле да их плате", каже докторка Брианд.

„Кад имате довољно средстава, процес може да се одвија много брже."

Постоје три кључна разлога зашто је било могуће израдити вакцине толико брзо:

Део проблема је што су информације о пандемији пристизале на кашичицу, како су научници долазили до нових открића о вирусу и откривали како је најбоље борити се против њега.

То је, кажу истраживачи, отворило простор за бујање дезинформација.

„Људи траже информације и суочавају се са збуњујућом мешавином неких кредибилних информација и неких других које су веома упитне, подривајуће или изравно погрешне", каже професорка Хајди Ларсон која води Пројекат поверљивости према вакцинама при Лондонској школи за хигијену и тропску медицину.

Она проучава поверљивост према вакцинама широм света већ две деценије.

Иако је оклевање у вакцинацији одувек представљало проблем, она је веома забринута поводом утицаја који дезинформације врше на спремност људи да приме вакцину против корона вируса.

Њен тим је недавно извршио студију која се бави поверењем према вакцинама у Великој Британији и САД.

Од 4.000 људи у Великој Британији, 54 одсто рекло је да ће се дефинитивно вакцинисати. Али након што су им показане нетачне тврдње о безбедности вакцина, та бројка је опала за више од шест одсто.

А људи са слабијим примањима и из црначких и мањинских етничких заједница били су најсклонији да одбију вакцину против Ковида.

Како препознати нетачне информације онлајн:

Извор: СЗО

„Имали смо невероватан месец пун наде са неким новим вестима о вакцинама", каже професорка Ларсон.

„Али и даље немамо ниједну доказану вакцину. И зато мало морамо да управљамо надом."

„А један од великих разлога за страх је безбедност. И зато можемо да говоримо о безбедносним процесима и чињеници да се ти доказани процеси пажљиво следе, а да се пречице праве у другим областима тог дуготрајног процеса израде."

Професорка Ларсон, заједно са СЗО и владама широм света, сарађује са неким од највећих технолошких компанија да би покушали да се изборе са дезинформацијама.

Фејсбук - у чијем власништву су Инстаграм и Воцап - каже да уклања информације које би могле да доведу до „непосредне штете", укључујући лажне тврдње у вези са лековима за Ковид-19.

Он каже и да је забранио огласе који одвраћају људе од вакцинације, као и да је смањио број људи који виде преваре у вези са вакцинама.

Али, и даље је веома лако налетети онлајн на дезинформације о Ковиду-19 и поделити те постове.

„Морамо да се усредсредимо на градњу отпорности и испуњавање тог простора", каже професорка Ларсон.

„Не можете само уклонити дезинформације, а не понудити ништа заузврат."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]