Светски дан борбе против сиде: „Осећао сам се као да су ми крв и сперма отровни“

„Будући да сам био стрејт, белац и западноевропски мушкарац, нисам могао да замислим да ће ми тест испасти позитиван."

Кристофер Клетермајер - познат и под псеудонимом Филип Спигел - 38-годишњи је Аустријанац који је открио да има вирус ХИВ-а 2014. године.

То је дан ког се и даље сећа као да је био јуче.

Није био у Аустрији, већ у Индији, радећи на фоторепортерском задатку, а планирао је да оде у ашрам илити хиндуистички манастир.

Као захтев за улазак, од њега је затражено да се тестира на ХИВ.

„Наравно, пристао сам. Пошто сам белац и стрејт, мислио сам да ћу бити негативан", каже он за ББЦ. „Али нисам био."

Неколико месеци раније, док је још био у Аустрији, Кристофер се осећао веома лоше, али апсолутно никоме није пао на памет ХИВ.

„Ниједном лекару није пало на памет да ме тестира зато што нисам спадао ни у једну ризичну групу. Постављена ми је дијагноза у Индији пуком случајношћу и то ме је шокирало."

„Заправо сам имао среће, зато што су могле да прођу године и године пре него што бих се тестирао."

„Увеличани проблеми"

Кристофер прича своју причу поводом обележавања Светског дана борбе против сиде, у години у којој је светска пажња усмерена на једну другу пандемију.

Уједињене нације упозориле су да Ковид-19 додатно угрожава напредак постигнут против ХИВ-а, појачавајући постојеће неједнакости у приступу лечењу.

Од болести узрокованих сидом 2019. године било је 690.000 смрти.

Ту може да се дода још и најмање 120.000 до 300.000 смрти, зато што је Ковид-19 утицао на спровођење лечења, каже УНАИДС.

Од процењених 38 милиона људи који живе са ХИВ-ом, 12 милиона и даље нема приступ антиретровиралној терапији, закључно са јуном 2020. године.

„Иако смо остварили изузетан напредак у последњих 40 година, морамо да наставимо даље да улажемо, јер ако то не будемо чинили, предности које смо стекли биће узалудне", каже за ББЦ докторка Биргит Пониатовски, извршна директорка Међународног друштва за борбу против сиде (ИАС).

ХИВ диспропорционално погађа земље у развоју, али идеја да су одређене групе мање склоне зарази је „заблуда", каже она.

„Једна ствар којој нас је 40 година епидемије ХИВ-а научило јесте да ова болест не дискриминише. Има људи који живе са ХИВ-ом у свакој земљи, различитих старосних група, етничког порекла, расе, рода, професија, религије, полне или сексуалне оријентације."

Незаштићени хетеросексуални секс и дање је важан облик преноса - и најчешћи облик у Јужној Африци, на пример, земљи која је жестоко погођена ХИВ-ом.

„Незаштићени сексуални контакт није једини начин да добијете ХИВ. Дељење или поновна употреба игала такође чини значајан број инфекција глобално, 10 одсто свих случајева заразе у свету",. каже докторка Пониатовски.

„Зашто ја?"

„Испрва сам био уплашен и имао сам многа питања о томе шта је ХИВ заправо" каже Кристофер.

„Помислио сам: 'Зашто ја?' Схватио сам да морам да се ослободим свих клишеа које сам имао у глави о вирусу из осамдесетих и деведесетих и да их прилагодим 21. веку."

Кристофер сматра да је признање да сте ХИВ-позитивни посебно проблематично за стрејт мушкарце, због представе у вези са њиховом мушкошћу.

„Многи стрејт мушкарци не обелодањују свој ХИВ статус зато што се плаше да ће бити доживљени као геј или наркомани", каже он.

Толико се плашио да ће бити доживљен или третиран другачије да је користио псеудоним Филип Спигел кад је говорио о ХИВ-у и давао интервјуе.

Али временом, како се више опуштао у властитој кожи, одустао је од те „персоне".

„Што сам се више суочавао са самим собом и доводио у питање доживљај сексуалности и мушкости, мање значаја сам томе придавао", каже Кристофер.

„Дошло је до тачке кад сам рекао себи: 'У реду је, није смак света'".

„Осећао сам се отровно"

Иако још увек нема лека за ХИВ, актуелни методи лечења који сузбијају вирус - а који се зову антиретровирални третмани - омогућују већини људи са вирусом да живе дугим и здравим животом.

Штавише, људи који су сузбили вирус до тачке да је он практично непрепознатљив не могу пренети ХИВ другој особи, чак ни сексуалним путем, каже докторка Пониатовски.

„Ако сте на антиретровиралима, и ако они добро раде, онда нисте заразни ни по кога другог", каже она.

Чим је започео лечење, Кристофер је приметио позитивне физичке ефекте. Међутим, требало му је неколико година да измени своје перцепције на психолошком плану.

Ствари као што су романтични изласци постале су „готово немогуће, зато што ХИВ уништава ваше самопоуздање".

„Неко време сам имао осећај да у себи носим нешто изопачено. Осећао сам се отровно, као да су моја крв и моја сперма отровни. Осећао сам се да сам опасан по друге, нарочито оне са којима сам желео да се зближим, као што су моје љубавнице."

На крају је Кристофер одлучио да треба да искористи „привилегију што живи у земљи у којој кад имате ХИВ то представља мањи проблем", да би едуковао и инспирисао друге.

„Схватио сам да ако ја не могу да кажем да имам ХИВ, ко може?"

„Лутрија" од реакција

Кристофер каже да је најстрашнија ствар у вези са животом са ХИВ-ом та што никад не знате како ће људи реаговати кад им кажете да сте позитивни.

„То је лутрија", каже он, додајући да је до сада већ видео све типове реакција.

„Једна позитивна реакција била је кад сам питао једну девојку: 'Како би реаговала кад бих ти рекао да сам ХИВ позитиван?' Она се само насмешила и рекла да би тада ствари постале још занимљивије", каже он.

„Али било је и људи који су ме одмах питали: 'Могу ли да га добијем љубљењем?'"

ХИВ се преноси крвљу и не може да се пренесе с једне особе на другу пљувањем, кијањем или кашљањем, нити љубљењем или општим друштвеним контактом.

За Кристофера, заљубљивање је постао кључни део превазилажења страхова око ове стигме.

„Видео сам како се она поставља према мени и да питање вируса напросто не постоји. Било је то само узимање једне пилуле дневно."

Он каже да је једна честа „заблуда" мислити да ХИВ „доминира" животима људи који га имају.

„Било је периода кад су моја породица и пријатељи потпуно заборављали да имам вирус, зато што он напросто не представља проблем", каже он.

„Ја сам више од тога: ХИВ је само један аспект мене."

„Срећнији сам сада него пре ХИВ-а"

Кристофер каже да му је његово искуство пружило прилику да размисли о свом животу и сагледа ширу слику.

„Живим више у садашњем тренутку. Живим срећније него пре ХИВ-а", каже он.

Дало му је и уметнички смисао и циљ да напише књигу о томе како је живети са ХИВ-ом.

Кристофер избегава израван одговор на питање да ли саветују ХИВ-позитивне да обелодањују свој статус.

„Савет је другачији у зависности од земље или региона, или чак од породице у којој сте одрасли. Знам људе који су били изопштени из породице зато што су позитивни", каже он.

Међутим, он каже да је „осећај кривице или срамоте зашто што сте ХИВ-позитивни бесмислен".

„Не журите. Будите стрпљиви, прихватите да га имате, али дајте ХИВ-у простор који треба да има у вашем животу и онда му не дозволите да управља њим. Избор је на вама."

И још један, последњи савет: „Сазнајте све што можете о њему. Знање развејава страх."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]