Корона вирус и породично насиље: Бекство током изолације - пет предмета који су помогли жртви злостављања

Неки људи би можда били задовољни што су са посла послати на одмор, али за Викторију је то била застрашујућа могућност.

„Сећам се тог осећаја ужаса у стомаку док сам се последњег дана возила са посла мислећи: 'Колико ће проћи пре него што будем могла да побегнем?'"

Викторија је већ пропатила године и године злостављања од партнера пре него што је пандемија корона вируса преокренула свет наглавачке.

Али кад је Велика Британија ушла у изолацију у марту, њен живот је постао још тежи.

То је ситуација коју су доживеле жртве породичног насиља широм планете, а УН је зове „сенка пандемије" - што је ове године главна тема за ББЦ 100 жена.

На свака три месеца продужене изолације, процењује се да ће додатних 15 милиона жена широм света бити погођено насиљем од интимног партнера.

„Седео је тамо све време, а ја сам могла само накратко да га искључим"

Колико је памћење служи, Викторијин партнер је покушавао да контролише сваки њен потез.

Звао би је 10, 20, 30 пута дневно.

Једног дана док је њен телефон био утишан на спрату, послао је мајчину пријатељицу да види шта она ради.

Због пандемије и изолације 15 милиона жена жртве су насиља у породици:

Пре пандемије замало је успела да га напусти - радећи напорне вечерње смене како би уштедела за депозит за властити стан.

Али ти планови су се изјаловили кад је једно њено дете завршило у болници.

До тог времена, Викторијин партнер је већ успео да је отуђи од свих пријатеља и породице.

И сад су се њих двоје нашли закључани у кући заједно 24 часа дневно, седам дана недељно.

Нису могли да изађу ни у набавку или у теретану, зато што су здравствени проблеми детета значили да породица мора да се држи потпуног карантина.

Имали су башту, али је Викторијин партнер одбијао да их пусти да изађу у њу.

Говорио им је да могу да се заразе корона вирусом чак и на свежем ваздуху, далеко од других људи.

И тако је Викторија покушала да проживи дуге дане похађајући онлајн курс.

Чак и тад, он би седео поред ње док она учи и после тога проверавао шта је све она гледала на интернету.

Напетост је постала толико неподношљива да је Викторија почела да размишља о самоубиству.

Лежала би будна ноћу, покушавајући да смисли начин да пре тога пребаци децу негде на безбедно.

„Размишљала сам да морам да се убијем, зато што нисам могла да живим тако остатак живота а нисам видела никакав излаз."

Погледајте видео: У изолацији са насилником

Али кад је научила да хекла, открила је да је то умирује, што јој је пружило могућност да се усредсреди на нешто друго.

Многи људи су се неком новом хобију у изолацији посветили из досаде.

Али за Викторију то је постала сламка спаса.

Почела је да проводи читаве дане правећи ствари за спољни свет унутар четири зида - одећу за пријатељицину нову бебу, торбу за њену ћерку коју ће ова моћи да користи кад изађе из карантина.

„Иако је он све време седео тамо или ме следио свуда, могла сам да се заборавим у томе и накратко да га искључим из свега.

„Била је то једна од ретких ствари која ми је дала снаге да наставим."

„Било јој је доста како контролише свакога и колико смо уплашени све време"

Али како је принудни одмор њеног партнера продужен до јула, а потом и до септембра, ситуација код куће почињала је да се отима контроли.

Већ ионако склон пићу, почео је да троши 500 фунти (око 560 евра) месечно на алкохол.

А пиће је са собом донело и сталну претњу од насиља.

Поставио је бејзбол палицу поред улазних врата и пендрек на степеништу, а ножеве је оставио свуда по кући.

Викторија је знала да је у стању да их употреби - претходно јој је рекао да ће јој пререзати гркљан ако икад покуша да га напусти.

Око две трећине жена у Енглеској које трпе породично насиље рекло је за анкету Помоћ женама објављену у августу да се њихова патња погоршала током прве изолације у Великој Британији почетком године.

Погледајте видео: Пет начина да помогнете жртвама насиља

Једно од Викторијине деце на крају је покренуло њихово бекство.

Ћерка је, наиме, послала поруку поверљивој служби подршке за ментално здравље.

Потом је успела да побегне из куће и да одседне код члана породице који их је подржавао.

„Било јој је доста како контролише свакога и колико смо уплашени све време", каже Викторија.

„Моја ћерка ми је дала свој пар папуча да их носим"

Није најјасније шта је тачно Викторијина ћерка рекла служби за ментално здравље, али полиција је посетила њихов породични дом да провери да ли је са њом све у реду.

Реакција њеног партнера било је још веће одавање пићу, док су се она и деца крили на спрату.

И у раним јутарњим часовима он је ушао у Викторијину спаваћу собу и покушао да јој отме телефон, захтевајући да зна шта је њена ћерка говорила о њему.

Кад је Викторија одбила да му га преда, ударио ју је песницом у лице.

Она је почела да дозива другу ћерку, која је позвала полицију, а брзо су пробудили млађу децу и успели да их изведу из куће.

Било је пола два ујутро. Викторија није имала времена да понесе одећу - изашла је у шортсу и мајици на бретеле и ципелама у којима није могла лепо да хода.

Њена ћерка јој је дала свој пар јапанки и оне су се запутили у ноћ.

„Водила сам рачуна да понесем мајчин поклон - бадемантил"

Викторија и њена деца потражили су уточиште код рођака, док је полиција ухапсила њеног партнера.

Наредног јутра она се ушуњала назад у кућу док је он био у притвору.

Брзо је покупила неке ствари - играчке за децу, игле за хеклање.

Узела је и свој бадемантил, поклон од њене мајке.

Викторијин партнер јој није дозвољавао да види рођену мајку две године пре него што је ова умрла од рака.

На прву годишњицу њене смрти, почео је да тврди да он болује од исте врсте рака.

„Пажња није биле усмерена на њега и он је знао да ће ме узнемирити ако то буде рекао", каже она.

Викторији је драго што се сетила да узме успомену на мајку, пошто се после више никад није вратила у кућу.

Контактирала је Помоћ женама и у року од неколико дана она и њена деца уселили су се у сигурну кућу.

Првих неколико недеља тамо било је веома тешко.

Деца су лоше реаговала на буку и лупање вратима, а Викторија је имала проблема да заспи, замишљајући да њен партнер стоји поред врата.

Али на крају су почели да се осећају истински безбедно.

„Кад не добијате сталне позиве и текстуалне поруке, или не очекујете да ће неко сваки час развалити врата и открити вас усред ноћи, почнете да се опуштате - осећате се као да можете да дишете", каже она.

„После кише долази дуга"

Иако сигурна кући нуди безбедно уточиште од спољног света, она није имуна на пандемију.

Викторија каже да је веома захвална што је добила место тамо.

Али сталне изолације значиле су да неке породице нису успеле да пођу даље, смањујући простор за друге, будући да је потражња порасла за 150 одсто.

Позиви британској Националној СОС линији за пријављивање породичног насиља повећали су се за 120 одсто једне конкретне ноћи у раним данима изолације.

Протеклог месеца потражња је такође била у сталном порасту, каже добротворна организација Рефјуџ која држи СОС линију.

А кад је неко у Викторијиној кући био позитиван на тесту за Ковид-19, жене су поново стављене у карантин, што је многима повратило трауматичне успомене на заточеништво са њиховим злостављачем.

„Изолација је била веома тешка у самом старту, зато што ме је вратила у то 'стање', кад нисам смела да радим ово или оно", каже Викторија.

„Али после неколико дана, више није било толико лоше. Помислила сам: 'Окружена сам људима којима је стало до мене, могу да изађем у башту. Знам да ћу бити слободна за неколико недеља."

Иако је сигурна кућа пружила Викторији уточиште, она није успела да има превише интеракције са спољним светом.

Ради њене властите безбедности, сигурна кућа јој је рекла да промени телефонски број и да ником не говори нову адресу, мада је смела да обавести пријатеље и породицу да је на безбедном.

И зато јој је било неочекивано изненађење кад је, преко треће стране, добила разгледницу од старе пријатељице.

Порука на њој гласила је: „После кише долази дуга."

Викторија једва чека да започне нови живот са својом породицом назад у друштву, ослобођена од страха.

Али сигурна кућа им је омогућила да се поново осећају нормално.

„Нисам знала шта ће бити са нама, али све што нам је требало већ смо имали тамо. И осећали смо се удобно, добро. То нам је сада као дом."

Многи људи се плаше да пандемија значи да ће Божић бити другачији ове године, али за Викторију то је најбољи део свега.

Научила је неке од других жена да хеклају и оне сада праве божићне украсе које ће да шаљу породицама.

Можда је тек новембар, али она је већ купила све поклоне, а њена деца већ имају божићне јелке у својим собама.

„Божић ће бити диван - можемо да једемо шта желимо, можемо да радимо шта хоћемо. Унапред се томе радујем", каже она.

*Имена су измењена

Ако приметите или трпите насиље - пријавите га и потражите помоћ на бесплатни број 0800-100-007.

Број Аутономног женског центра је доступан сваког радног дана од 10 до 20 часова.

За подручје Војводине - СОС телефон је 0800-10-10-10, сваког радног дана од 10 до 20 часова.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk