Председнички избори у Америци 2020: Зашто амерички шпијунски свет осећа велики немир

Низ отпуштања и наименовања - уз гласине да ће их бити још - створило је осећање дубоке неизвесности у америчкој обавештајној и заједници националне безбедности.

Иако су неки изван тог света изразили бојазан да је то део председниковог покушаја да задржи власт, многи изнутра то више доживљавају као жељу за личном осветом и последњи стадијум сукоба који је умногоме дефинисао читав председнички мандат Доналда Трампа.

Али остају страхови да неизвесност поларизујуће транзиције власти може са собом да носи и неке праве опасности.

Отпуштање мноштва цивилних врховних лидера у Пентагону, укључујући министра одбране, било је, многи верују, само почетак.

У неким случајевима, то би могло да има везе са председниковом жељом да спроведе конкретне политичке циљеве током последњих дана владавине и уклони оне који су се раније супротстављали његовим плановима, као што је извлачење трупа из Авганистана, на пример.

Али на многе начине неким посматрачима ово изгледа и као резултат нагомиланог беса и последњи чин једне дуге борбе.

Америчка заједница за националну безбедности нашла се на нишану председника Трампа, који ју је оптужио да је „дубока држава" која се заверила против њега.

Он је оцену обавештајне заједнице да се Русија умешала у изборе 2016. године у подршци његовој кандидатури доживео као претњу легитимитету своје победе и готово је моментално прешао у офанзиву.

И никад није стао.

Последњих месеци вршио је велики притисак да се обелодане поверљиве информације за које сматра да ће поткрепити његове тврдње да је та оцена била погрешна.

Бела кућа је именовала политичког савезника, Ричарда Гренела, за директора националне обавештајне службе који је давао подршку тој иницијативи, али је и даље наилазио на велики отпор.

Директорка ЦИА Ђина Хаспел често се помиње као неко ко се тренутно налази на нишану. Она је од свог наименовања спретно ходала по танкој линији.

Критичари кажу да је била сувише блиска са Белом кућом, наводећи као пример за то, између осталог, њен изглед и аплауз председнику током његовог Говора о стању нације.

Али њени следбеници кажу да је она играла веома пажљиву игру покушавши да остане сасвим довољно уз председника да би заштитила агенцију од политизације, плашећи се да ће, уколико добије отказ, бити одабрана пристраснија фигура да је замени.

А њено очигледно одбијање да обелодани неке поверљиве обавештајне аспекте руског мешања у изборе 2016. године недавно је навело председникове присталице да отворе ватру на њу.

А још контроверзније било би отпуштање Криса Реја, директора ФБИ.

Сматра се да је Трамп љут због одбијања федералне агенције да стави под истрагу Хантера Бајдена, сина Џоа Бајдена, и његове пословне везе, желећи неку врсту репризе 2016. године кад су јавне изјаве тадашњег директора ФБИ-ја Џејмса Комија у вези са мејловима Хилари Клинтон нанели велику штету последњој фази њене кампање.

И док директоре ЦИА често, али не и увек, нови председник одмах замени, директори ФБИ бирају се на десет година.

Високо цењени шеф Агенције за сајбер-безбедност и безбедност инфраструктуре (Циса) Крис Кребс такође пао у немилост зато што је сајт који води Циса по имену Контрола гласина јасно ставио до знања да су лажне тврдње о намештеним изборима и изборној крађи, међу којима су и оне које су изнели председник и његови следбеници.

Влада велика забринутост и због неких нових наименовања баш колико и због одлазака.

Политички оперативци добили су високе положаје у Пентагону, а један од њих, Мајкл Елис, доспео је у генерални савет Националне агенције за безбедност (НСА), наводно противно жељи њеног шефа, генерала Пола Накасонеа.

То је изазвало забринутост да Трампов тим покушава да „укопа" појединце дубоко у национални безбедносни систем где би могли да наставе да играју улогу и после 20. јануара, кад ће Џо Бајден бити инаугурисан као председник.

Друга опција је проста жеља да се награде лојалисти и омогући им да „украсе резиме" уз очекивање да ће ускоро бити уклоњени, али да ће у међувремену спровести у дело још конзервативних политичких одлука.

И док би нови председник брзо могао да смени многе од ових појединаца и изабере властити тим, и даље влада забринутост због импликација.

Одбијање да се призна победа Џоа Бајдена значи да бивши потпредседник још није почео да добија, као што је обичај, дневне председничке обавештајне брифинге о претњама са којима се суочава САД.

Што дуже то буде трајало, већа ће бити опасност да ће то имати последице у стварном свету, јер ће се можда нови национални тим за безбедност суочити са проблемима за које није био припремљен.

Ту је и ризик да ће друге земље можда такође хтети да искористе овај период неизвесности, на пример Иран, који ће можда желети одмазду за убиство генерала Касема Сулејманија почињено у јануару.

Тешке транзиције могу имати конкретне последице по националну безбедност.

Комисија која се бавила нападима од 11. септембра 2001. закључила је да је кратак период предаје власти од председника Била Клинтона до председника Џорџа Буша због оспорених избора 2000. године могао да допринесе неуспелом спречавању напада на Њујорк и Вашингтон, отежавши новом тиму да почне рад и буде обавештен о свему на време.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]