You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Председнички избори у Америци 2020: Кад ћемо знати резултат и да ли може бити оспорен
Када се на америчким председничким изборима биралишта затворе, могли би да прођу дани или чак читаве недеље пре него што се сазна да ли је победио Доналд Трамп или Џо Бајден.
Очекује се да ће више милиона Американаца гласати поштом због корона вируса.
То значи да је више него вероватно да ће се пребројавање гласова одужити.
Кад обично добијамо резултате америчких избора?
Резултати избора обично се проглашавају у ноћи изборног дана, што је ове године 3. новембра.
Различите савезне државе завршавају гласање у различита времена. Прва биралишта затварају се на Источној америчкој обали у 19 часова по локалном времену (сат после поноћи по средњоевропском).
До укупног броја гласова се стиже када се гласови преброје свакој држави посебно.
Победу у некој савезној држави проглашавају велике америчке медијске куће кад се сматра да је један кандидат стекао недостижну предност.
То је процена, а не коначни резултат. Иста ствар дешава се кад се неки кандидат прогласи победником избора.
Победника америчких председничких избора не одлучује збир гласова на националном нивоу, већ победа у довољном броју савезних држава.
Победник у свакој држави осваја одређени број електорских гласова, заснован на броју становника те савезне државе.
Да би се ушло у Белу кућу потребно је 270 електорских гласова.
Пре четири године тријумф Доналда Трампа на изборима проглашен је око 2:30 по источноамеричком времену (8:30 по средњоевропском времену), када је у Висконсину освојио више од неопходних 270 електорских гласова.
Зашто би гласање поштом могло да одложи проглашење изборног резултата?
Раније је било уобичајено да државе ограниче гласање поштом на одређене људе - као што су старији од 65 година, болесни или одсутни из државе.
Али ова пракса у међувремену је дозвољена свима у већини држава.
На америчким председничким изборима 2016. године, готово једна четвртина гласова послата је поштом.
Овај пут се процењује да ће поштом гласати 80 милиона људи - двоструко више него 2016. године - будући да државе желе да спрече окупљања људи, како би ограничили ширење корона вируса.
Међутим, Америчкој поштанској служби, одговорна за испоруку поштанских гласачких листића, тренутно се смањује буџет. Трамп је блокирао додатно финансирање.
Влада забринутост око тога да ли ће служба бити способна да се избори са количином гласачких листића и да би зато испорука многих могла да касни.
Како се броје гласови поштом?
Гласови поштом, кад стигну, захтевају више времена за пребројавање.
Различите савезне државе имају различита правила око тога како и кад се они броје.
Већина држава ће уважити само поштанске гласачке листиће који стигну до времена кад се затварају биралишта изборног дана.
Али неке државе, као што је Калифорнија, прихватају гласове док год су они послати пре изборног дана, чак и ако стигну недељама касније.
Пребројавање поштанских гласачких листића траје дуже зато што сваки глас мора да има потпис који се поклапа са другим потписом на регистарској картици.
Неке државе, као што је Флорида, започеће пребројавање поштанских гласова пре изборног дана - али већина држава не почиње да их броји све док се биралишта не затворе.
Да би се 2016. године пребројао укупан број гласова било је потребно више од месец дана.
Кандидаткиња Демократске странке Хилари Клинтон на крају је имала још већи укупан број гласова широм земље, али Трамп је већ био освојио довољно држава да осигура себи председничку позицију.
Да ли би могло да дође до чекања на гласачким местима?
Стајање у реду пред биралиштем и даље ће бити најчешћи начин на који ће гласати амерички гласачи.
Али ти гласачи би могли и да се суоче са новим проблемима због пандемије.
Неке државе су већ започеле гласање личним присуством, а медији јављају да су редови огромни.
Већина људи ће гласати 3. новембра и очекује се да ће бити отворено мање биралишта него иначе, а изражена је и забринутост због недовољног броја чланова бирачких одбора.
Познати проблеми као покварене гласачке машине такође су могући.
Хоће ли Трамп и Бајден прихватити изборни резултат?
Постоје шансе да онај ко рано пређе у вођство неће бити победник те вечери - вероватноћу да се то деси повећава гласање поштом.
Бајден је изјавио да ће прихватити коначне резултате, али је инсистирао: „Пребројте сваки глас."
Хилари Клинтон, која се такмичила против Трампа 2016. године, изјавила је да Бајден не би смео да призна пораз у изборној ноћи „ни под каквим околностима, зато што ће се читава ствар одужити".
Трамп је рекао да ће новембарски избори бити подложни „огромној превари" због гласања поштом - упркос томе што има мало доказа за то.
Први пут током кампање, Трамп је 15. октобра јавно рекао да би прихватио мирну примопредају власти ако изгуби на изборима, иако је изразио забринутост због могућег нарушавања интегритета гласања.
„И сви ме питају - да ли ћу прихватити мирну примопредају власти. Одговор је - да, хоћу. Али као и сви остали, желим да избори буду поштени", рекао је Трамп током друге председничке ТВ дебате.
Можда ће вас занимати видео - Да ли Исус може да одлучи изборе?
Шта се дешава ако изборни резултат није прихваћен?
Трамп је изјавио како верује да би изборни резултат могао да заврши на америчком Врховном суду.
То се већ десило раније. На изборима 2000. године, демократа Ал Гор тврдио је да танка маргина којом је изгубио на Флориди захтева поновно пребројавање гласова.
Било је потребно 36 дана да Врховни суд пресуди против поновног пребројавања гласова да би се спор разрешио у корист републиканца Џорџа Буша.
Ове године би могла да се јаве разна правна оспоравања, практично сва - од захтева за идентификацију приликом гласања поштом, све до легалности измена приликом гласања због Ковида.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]