Пожари у Бразилу: Како се рибљом кожом лече животиње са тешким опекотинама

Упозорење: Овај чланак садржи слике повређених животиња које би могле да узнемире неке читаоце.

Помало личи на хибридног створа из неког научнофантастичног филма: џиновски мравојед који пружа крзнене смеђе шапе прекривене… рибљом кожом?

Али то је само техника која се користи за указивање помоћи при опоравку животиња повређених у најгорем шумском пожару који је деценијама уназад погодио Пантанал, највећу тропску мочвару на свету.

Пожари су захватили 27 одсто ове области са највећим биодиверзитетом на свету, која се протеже од Бразила до суседне Боливије и Парагваја.

Пантанал има и највећу густину врста сисара на планети Земљи, укључујући јагуаре, мравоједе и тапире - који су тешко погођени овим пожарима.

Лечење рибљом кожом

Кожа тилапије, слатководне рибе, до сада се користила за лечење рана ланета, два одрасла тапира и једног младунчета тапира, одраслог џиновског мравоједа и анаконде.

Следећа на реду је туитуи, велика рода која је симбол Пантанала.

„Кожа тилапије садржи веома дебели слој колагена, који игра важну улогу у процесу залечења од опекотина", каже Фелипе Роха, истраживач са Федералног Универзитета у Сеари (УФЦ), где је и развијена ова техника.

Кожом их снабдевају рибље фарме које би их иначе бацале.

Делови коже се исушују, стерилишу и чувају на собној температури. Оне функционишу као биолошки завој за ране, помажући процес опоравка.

Експлозија у бејрутској луци

Истраживачи ову технику лечења жртава од опекотина користе у болницама од 2015. године.

У августу је универзитет послао 40.000 квадратних центиметара рибље коже да помогне у лечењу повређених после експлозије у бејрутској луци, у којој је страдало 203 људи а повређено је било на хиљаде.

Сарађивали су и са истраживачима са Универзитета у Дејвису како би помогли у лечењу медведа повређених у пожарима у Калифорнији 2018. године.

Роха и његове колеге били су ганути када су видели огроман број фотографија животиња са опекотинама откако је избио пожар у Пантаналу.

Преко контаката са невладином организацијом задуженом за дивље животиње Ампара, обратили су се Ветеринарској болници при Федералном универзитету Мато Гросо у Кујаби, где сада подучавају особље коришћењу ове технике.

Роха каже да је видети животиње како се опорављају било „дирљиво".

Мање бола и губитка течности

До сада је било уобичајено да се на ране ставља маст, а ветеринари би успављивали животиње сваки дан да би могли да им превију ране.

„Кожом тилапије смањујемо трошкове дневних превијања, смањујемо бол код животиња и смањујемо преоптерећеност тима", каже Роха.

Рибља кожа се лепи за лечено ткиво, спречавајући губитак течности и да рана постане влажна или дође у контакт са бацилима.

Хибридни изглед је привремен. Врло брзо бели делови рибље коже - који садрже колаген - лепе се за рану, док се тамнији делови одбацују, каже Роха.

И кожа животиње успева потом да поврати првобитни изглед.

„Утрчавала је у воду и истрчавала из ње"

Лане с опекотинама на све четири ноге било је прва повређена животиња која је добила слој рибље коже. Потом су на ред дошла два одрасла тапира и њихово младунче.

Женка тапира, каже Роха, била је тешко повређена и одбијала је да једе или да се игра у води.

Тим јој је превио леђа и наредног дана она је „ушла у воду", каже Роха.

„Утрчавала је у воду и истрчавала из ње. Иако нисмо могли да видимо физички процес опоравка, видели смо га по промени у њеном понашању."

Следећи су били џиновски мравојед и анаконда, чија кожа је била тешко опечена и видело се отворено месо.

Роха каже да је стање змије представљало прави изазов, „али ми верујемо да ће третман успети".

Следећа на реду је рода са спаљеним крилом.

„Огромно задовољство"

Роха каже да му помоћ животињама које пате „представља огромно задовољство".

„Срећни смо и узбуђени што можемо да помогнемо у ова тужна времена у нашој земљи", додаје он.

Пантанал проживљава најгору сушу у последњих шездесетих година, која додатно потпирује ватру, кажу званични подаци.

Експерти такође тврде да ватре делом изазивају људске активности. Еколошке групе критикују владу председника Жаира Болсонара и владе локалних држава због предугог оклевања у зауздавању пожара.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]